Правна питања и одговори

BANJA KOVILJAČA – Predsednik Saveta roditelja u Osnovnoj školi “Vera Blagojević“ u Banji Koviljači Dejan Stalović najavio je da će u ponedeljak prestati bojkot nastave na koji su se meštani odlučili zbog problema sa velikim brojem imigranata.

Posle sastanka ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića sa čelnicima lokalne samouprave Loznice i Mesne zajednice Banja Koviljača, Stalović je najavio da će tamošnji osnovci od ponedeljka ponovo krenuti u školu.

Ljajić, koji je na čelu vladinog tima za rešavanje stanja u Banji Koviljači, nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave rekao je da se već počelo sa rešavanjem pojedinih problema i da je jedna od mera pojačanje prisustva policije u Banji Koviljači kako bi se građani, a posebno deca, osećali sigurnije i bezbednije. Ljajić je, takođe, najavio da će se već od danas početi sa traženjem adekvatne lokacije za smeštaj azilanata.

Osnovci u Banji Koviljači protekle nedelje nisu išli u školu. Do bojkota je došlo iz straha za bezbednost dece zbog ogromnog broja ilegalnih imigranata kojih je proletos bilo 500, a trenutno ih je oko 2.500 u mestu koje ima 5.500 stanovnika.

Autor:

Agencija Tanjug

Poslodavci prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola, iako su diplome državnih i privatnih univerziteta izjednačene.

Diplome državnih i privatnih univerziteta su izjednačene, ali poslodavci i dalje prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola. Na konkurse se prijavljuju u istoj meri, ali ugovor o radu češće sklope diplomci sa fakulteta koji imaju dugu tradiciju.

– Iz nekih privatnih škola izlaze kadrovi sa dobrim znanjem, ali ima i onih koji ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume. A za državne se, tradicionalno, veruje da daju dobre stručnjake – kaže za ”Novosti” Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje.

– Kada se nađu dva slična kandidata, verovatno pretegne onaj sa državnom diplomom.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ”privatni diplomci” imaju mnogo više prakse, a ljudi sa državnih studija raspolažu većim teorijskim znanjima.

A pravnici, lekari i profesori sa državnih univerziteta mogli bi, i zvanično, da dobiju prednost pri zapošljavanju u Vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, bolnicama i školama. Zajednica državnih pravnih fakulteta pokrenula je inicijativu da samo pravnici sa diplomom državnih fakulteta rade kao sudije i državni činovnici.

Sima Avramović, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu kaže da je važno da se uspostave stroži kriterijumi za zaposlene u državnim institucijama, a da zakon koji to reguliše moramo doneti i zbog harmonizacije propisa sa EU:

– Neće privatni fakulteti da budu diskriminisani. Moći će da školuju kadrove za državnu službu, ali moraće da poštuju visoke standarde kakve sada ima, možda, samo jedan od njih.

S-medija

Za čitanje – SO Apatin podelila čudna priznanja najboljim nastavnicima

Skupština opštine Apatin nagradila je najbolje nastavnike sa svoje teritorije knjigama „Suđenje Slobodanu Miloševiću“, autora Patrika Barioa i Ev Krepen.

Povodom Dana prosvetnih radnika nagrađeno je ukupno 48 najuspešnijih učenika sa raznih takmičenja i 23 njihova mentora. Spornu knjigu dobilo je nekoliko nastavnika, a posvetu im je potpisao predsednik opštine Živorad Smiljanić.

– Bez obzira ko je kog političkog opredeljenja, mislim da ovakvi naslovi nisu primeren poklon prosvetnim radnicima, pogotovu ovim povodom, i o tome je trebalo povesti računa. Iz razgovora sa kolegama znam da nas je najmanje troje dobilo spornu knjigu – rekao nam je jedan od nagrađenih profesora, moleći da ostane anoniman.

Opština: To je bilo na lageru

– Knjige je pripremala naša služba i tek na dodeljivanju sam video koji su sve naslovi u pitanju. Ta dela smo imali na lageru, u pitanju su razni autori i mislim da nema ništa sporno u tome što se među njima našlo i ovo delo francuskih humanitaraca, koje predstavlja njihovo svedočenje o optužbama protiv srpskog naroda i predsednika Miloševića – kaže nastavnik matematike u penziji Miodrag Bakić (SPS), zamenik predsednika opštine Apatin, naglašavajući da u svemu nije bilo loše namere opštinskog rukovodstva.

Zamoljen da prokomentariše ovaj slučaj, Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor, odgovorio nam je da knjigu nije čitao, te da zbog toga ne može ni da komentariše da li je primerena kao poklon prosvetnim radnicima.

– Kada bih znao o kakvom delu je reč, svakako bih imao stav, ovako ga nemam – kaže Staničkov.

Za razliku od načelnika, apatinska opozicija smatra da, bez obzira na sadržaj, knjiga sa ovim naslovom nije primeren poklon prosvetarima.

– Neprimereno je najblaže što se može reći. Ne želim da pravim poređenja sa nekim drugim knjigama, ali primera radi, svako ko drži do svog obrazovanja pročitaće „Majn kampf“, što ne znači da takva knjiga treba da se poklanja, posebno ne prosvetarima – kaže advokat Željko Rajčević, zamenik šefa Odborničke grupe Demokratske stranke u SO Apatin.

Da Dan prosvetnih radnika nije trenutak za politički marketing, smatra i profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe opozicionog GG „Pokret za Apatin“, osuđujući ovakav potez vladajuće koalicije SPS-SRS.

– Nisam mogao da verujem kada mi je kolega rekao šta je dobio. U prvom trenutku pomislio sam da je u pitanju slučajna greška, da neko, ko je bio zadužen za izbor knjiga, nije vodio računa, a onda sam se upitao otkud te knjige u opštini, ko, kad i koliko ih je kupio, koliko su plaćene, a naročito ko je doneo odluku da se dele prosvetnim radnicima.

Jasminka Miljuš, Apatin

SMEDEREVO – U smederevskim selima Vranovu, Lugavčini i Saraorcima do februara bi trebalo da budu otvorena još tri nova vrtića, rekli su u lokalnoj samoupravi.

U ovoj kalendarskoj godini otvorena su dva vrtića u smederevskim selima, u Ralji i Mihajlovcu, pre dve godine u Maloj Krsni i prethodno u Osipaonici. Sa tri nova, Smederevo će biti jedan od retkih gradova u Srbiji sa sedam vrtića u seoskim sredinama.

„Projekat je pokazao dobre rezultate i cilj lokalne samouprave je da predškolsko obrazovanje pružimo što većem broju dece, da omogućimo da se u selima otvore mešovite grupe za decu uzrasta od tri do pet godina i da se od malih nogu pripremaju za predškolski uzrast i za školu“, izjavio je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, Miša Ivković

Ivković je napomenuo da je drugi važan segment otvaranje novih radnih mesta za vaspitače. „Pošto je bilo veliko interesovanje roditelja, a neka sela su kao Saraorci udaljeni od grada tridesetak kilometara, našli smo rešenje da u okviru seoskih škola, koje imaju prostor, sa skromnim sredstvima – nema dodatnih troškova opremanja kuhinje, struje, dobijemo gotove vrtiće“, navodi Ivković.

Reč je o zajedničkom projektu u koji su uključeni lokalna samouprava, predškolska ustanova i mesna zajednica. Obavezan predškolski program sprovodi se u svim smederevskim selima, a vrtići za decu uzrasta tri do pet godina do skoro su bili retkost, u prethodnom periodu postojao je samo u Osipaonici.

Autor:

Agencija Tanjug

Насиље у школама и даље присутно. Деца из страха не пријављују проблеме, а према речима стручњака, потребна је и већа ангажованост родитеља.

Без обзира на смањење насиља у школама, оно је и даље присутно. Ученици често посматрају или трпе насиље, али се, због страха од освете, не усуђују да то пријаве. Случај девојчице из Суботице која је била изложена насиљу само је један у низу који се догађа протеклих година.

Дванаестогодишња девојчица из Суботице трпела је четири године насиље у Основној школи „Иван Милутиновић“. Деца су је одбацивала само зато што је имала вишак килограма, називајући је погрдним именима.

Малтретирање је почело у првом разреду, а пратиле су је ружне речи и чупање за косу. У другом разреду девојчица је добила батине. Отац девојчице безуспешно је покушавао да заштити дете, а потом ју је исписао из те школе и уписао у другу.

У школама у којима се спроводи програм „Школа без насиља“ број случајева вршњачког насиља је смањен, али је то, очигледно, недовољно. По мишљењу стручњака, при решавању тог проблема потребно је да се и родитељи више укључе.

„Ми смо управо из тог разлога покушали да промовишемо јавности и садржај појма насиља, у намери да упознамо грађане и родитеље да, када деца иду у школу, и они сами знају шта је садржај насиља, да би у разговору са својим дететом дошли до евентуалног одговора до којих школа није дошла и да нам је стало да насиље искоренимо“, каже министар просвете Жарко Обрадовић.

Школа без насиља

Школа без насиља подразумева успостављање механизама који ће омогућити ученицима да препознају насиље и да га пријаве. Такође је важно обезбедити услове наставницима како би могли да помогну ученицима који пријављују насиље. Статистика показује да свако пето дете у школи бира да ћути и не пријављује насиље.

„Оно што у програму школе без насиља покушавамо да урадимо и помогнемо школама јесте да се тај механизам оснажи, тако да онај ко чини насиље заиста увиди да је нешто лоше урадио другој особи, да се заједно са њим, његовом породицом ради на томе да се такво понашање реши, односно промени, а у исто време да се ради са оном особом која трпи насиље“, наводи Јелена Зајегановић Јаковљевић из Уницефа.

Преко насиља не би требало олако прелазити.

„Замислимо да постоји озбиљна решеност да се насиље уочава, евидентира, да се не толерише, да се помаже жртви, да се ради са насилником, да се насилни ученик и његова породица не оставе на миру док се тај проблем не реши, јер је то њихов проблем или проблем друге деце у разреду. Тада би се такви инциденти посматрали много озбиљније“, сматра професор Филозофског факултета Драган Попадић.

Превентивним деловањем, односно ненасилном комуникацијом која негује поштовање, другарство и пријатељство предупредило би се насиље. Ако се дете повлачи у себе, покушава да избегне средину или вршњаке, то би требало да буде знак за родитеље и наставнике да спрече насиље које може да настане после почетног конфликтног односа међу вршњацима.

РТС