Правна питања и одговори

Dok se zbog manjeg broja časova pojedinim profesorima fizičkog vaspitanja smanjuju plate, u nekim niškim školama i nema fiskulturnih sala, pa su sportske aktivnosti čista improvizacija

Nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama neće biti ni ove školske godine

Niš – Ako je suditi po informacijama sa zvaničnih mesta, početak školska godine u Nišu protiče normalno. Na svakom koraku može se čuti da su izostali potresi oko preraspodele časova u obrazovnim ustanovama i da su svi zadovoljni jer nije bilo tehnoloških viškova od kojih su strepili učitelji, nastavnici i profesori. Ali, nisu posle 1. septembra svi zadovoljni.

Veliki broj profesora fizičkog vaspitanja u osnovnim školama ostao je bez dobrog dela časova. Od njih su, posle odluke u Ministarstvu prosvete, časovi uzeti i vraćeni učiteljima, odnosno nastavnicima razredne nastave. Dobro za učitelje, ali na uštrb profesora fizičke kulture. Među profesorima ima slučajeva da su pali na samo 30 odsto časova. To znači da će umesto cele plate, sa umanjenim fondom časova primati samo trećinu dohotka.

Učitelji, koji su do pre nekoliko godina sami držali nastavu fizičkog vaspitanja, pa im je to uzeto, stalno dokazuju da im je učinjena nepravda, a sada profesori sa diplomama fakulteta strepe.

Na drugoj strani i ovog septembra po ko zna koji put u poslednjih dvadesetak godina ukazuje se na veliki problem oko nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Zato što nemaju sportske sale čak u osam obrazovnih ustanova, časovi fiskulture održavaće se u učionicama, ili će biti organizovane rekreativne šetnje i improvizovani časovi u parkovima u blizini škola, Gradskoj tvrđavi ili u dvorištima između stambenih zgrada i solitera. To, međutim, može da traje samo dok je lepo vreme. Sa kišama i hladnim danima, učenici će sa svojim nastavnicima i profesorima sedeti u školama, bez fizičkih aktivnosti. Jedino će moći da uče teoriju fizičkog vaspitanja.

Najdrastičniji primeri svakako su Srednja škola mode i lepote i Hemijska škola, koje se nalaze u centru Niša i u istom objektu. U ovim dvema srednjoobrazovnim ustanovama je čak 1.500 učenika. Nastava fizičkog vaspitanja svodi se na dobru volju samih đaka da u učionici odigraju pokoji valcer ili neku drugu vrstu plesa, ali da muzika ne bi smetala normalnom odvijanju časova iz drugih predmeta, i to se izbegava. Zato se budući hemičari, modni kreatori, kozmetičari i drugi u vreme časova fiskulture mnogo više nego u svojim školama mogu videti u kafićima u centralnoj gradskoj pešačkoj zoni, pred izlozima tržnih centara ili kako se sunčaju na obližnjem Nišavskom keju.

Sa istim problemom – nedostatkom fiskulturnih sala, suočene su i srednje škole kao što su Pravno-poslovna, Mašinska, Umetnička i Muzička, kao i osnovne škole u prigradskim naseljima. U pojedinim školama postoje prostori koji se mogu adaptirati, ali za to nema novca. A o izgradnji novih sportskih sala niko i ne razmišlja.

Toma Todorović

Kosturska glava u plamenu na korici sporne sveske

Povodom početka školske godine učenici prvog razreda osnovne škole “Josif Pančić” dobili su prošlog četvrtka na poklon od Grada školski pribor, međutim na koricima pojedinih svesaka na zaprepašćenje roditelja našla se odštampana kosturska glava u plamenu. U osnovnoj školi “Josif Pančić” nisu upoznati sa ovim incidentom.

Ivan Perić čija je ćerka krenula u prvi razred osnovne škole na Banovom brdu tvrdi da ovu neprijatnost nije ni primetio dok mu naslednica nije skrenula pažnju.

– Prvog dana školske godine organizovana je priredba u školi na kojoj su prvacima podeljene sveske i rančevi. Ćerka je dobila sveske različitog formata pa sam joj predložio da odemo da kupimo još udžbenike. Međutim, ona mi je rekla da korice svake sveske izgledaju grozno. Tek tada sam primetio da se na dve sveske nalazi kosturska glava u plamenu, a na jednoj robot koji puca iz pištolja – priča Ivan i dodaje da je verovatno propust nastao usled nabavke najjeftinijih svesaka na tržištu.

Iako Ivan pretpostavlja da su i drugi đaci prvaci dobili na poklon sveske sa istim koricama u osnovnoj školi “Josif Pančić” odbacuju takvu mogućnost.

– Bio sam na ceremoniji dodele svesaka i nisam video nijednu kostursku glavu. Ljudima je verovatno dosadno pa traže afere tamo gde ih nema – Milan Bajić, direktor ove škole.

BLIC

Iako je 14 oglednih profila prebačeno u redovan obrazovni sistem, nastavni planovi i programi još nisu usvojeni

Beograd – Iako je prošle školske godine devet oglednih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama prevedeno u redovan obrazovni sistem, a od ove godine još pet, učenici koji se školuju za ova zanimanja, počeli su školsku godinu učeći po oglednim planovima i programima.

Nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, trebalo bi da budu usvojeni na narednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, planiranoj za 27. septembar, potvrdila je za Danas Desanka Radunović, predsednica NPS-a. U međuvremenu, učenici koji su upisali ove profile i dalje će učiti po programima ogleda. Reč je o profilima mesar, pekar, prerađivač mleka, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, poljoprivredni, veterinarski i prehrambeni tehničar, autoelektričar i geodetski tehničar.

Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže za Danas da je Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih 24. maja usvojio nastavne planove i programe stručnih predmeta za sve četiri godine za pomenutih devet profila, ali da ti programi još uvek nisu objavljeni u Prosvetnom glasniku.

S druge strane, Nacionalni prosvetni savet je početkom septembra prošle godine usvojio programe opšteobrazovnih predmeta za prvi razred, da ne bi došlo do problema u regularnom početku školske godine, ali je važenje tih programa bilo oročeno samo za školsku 2010-2011. godinu.

– Razlog ovog oročavanja je bio što NPS nije dobio programe opšteobrazovnih predmeta za sve razrede, pa nije mogao da proceni da li su sadržaji samo za prvi razred primereni ili ne, i što nismo dobili evaluaciju ogleda. Sada smo dobili kompletan materijal, ali na prošloj sednici NPS-a nismo usvojili ove programe, jer su članovi Saveta imali primedbe na sadržaje. Dogovoreno je da se primedbe pošalju Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i da nam oni što je moguće pre vrate korigovane programe. Ako stignu, ovi programi bi trebalo da budu usvojeni na prvoj narednoj sednici Saveta – ističe Radunovićeva.

Na pitanje u čemu je razlika između oglednih i programa koji bi trebalo da postanu deo redovnog sistema, Gordana Mijatović kaže da većih razlika ima kada je reč o opšteobrazovnim predmetima.

– U ogledu su u grupi obaveznih opšteobrazovnih predmeta bili srpski jezik, strani jezik, matematika, računarstvo i informatika i fizičko vaspitanje, a sada je taj korpus opšteobrazovnih predmeta “pojačan” ubacivanjem istorije i geografije. Kada je reč o stručnim predmetima, tu nema velikih promena – objašnjava Mijatovićeva.

Za sada je neizvesna sudbina planova i programa još pet oglednih obrazovnih profila (poslovni administrator, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar) koji su od 1. septembra takođe “prebačeni” u redovan sistem.

U gimnaziji po starom

Novu školsku godinu učenici gimnazija u Srbiji započeli su učeći po starim nastavnim planovima i programima. Nakon odluke većine članova NPS-a da neće razmatrati inovirane programe za gimnazije, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je u intervjuu Danasu da će iskoristiti zakonsku mogućnost i doneti inovirane programe.

– Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je uradio i inovirane nastavne planove i programe za srednje stručne i umetničke škole. Stav Zavoda je da ministar i za ove programe treba da iskoristi svoje zakonsko pravo i da ih donese, jer je reč o 221 obrazovnom profilu iz 15 područja rada koji su u sistemu, a nisu u ogledu – kaže Gordana Mijatović.

Danas

Izdavačka kuća koja učestvuje u državnom projektu sada ga kritikuje

Za besplatne udžbenike namenjene svim osnovcima država izdvojila 743 miliona dinara

Izdavačka kuća „Klet” namerila je da se obračuna sa projektom „Besplatni udžbenici” u kojem od početka aktivno učestvuje. Štampanim i video-reklamama poziva prosvetne radnike da preporučuju deci i roditeljima da kupe školske knjige u kojima nije zabranjeno pisati, popunjavati, podvlačiti… umesto onih koje su đaci od resornog ministarstva i Beograda dobili na korišćenje. I jučerašnje zamerke iznete pred novinarima na račun „udžbenika na poklon”, ali i poklona koje je za đake prvake obezbedila prestonica, deo je kampanje „Kleta”.

Jedino ovaj izdavač se odvažio da skrene pažnju javnosti kako nije precizno objašnjeno da su besplatni udžbenici u stvari pozajmljeni, da škole nisu mogle u pretprodaji da nabave knjige koje ne spadaju u osnovni komplet i plate ih na rate, da nije tačno da roditelji moraju da uzmu besplatne udžbenike. Zatim, da školske knjige nisu birali učitelji i da ih nisu ni videli pre nego što su stigli, da nije definisano ko i na koji način određuje da li je korišćeni udžbenik neupotrebljiv za sledeću generaciju…

Na pitanje „Politike” da li „Klet” ovom kampanjom u stvari „minira” akciju u kojoj učestvuje od početka i zašto u startu nisu odustali od projekta kada su realizacijom ideje o besplatnim udžbenicima toliko nezadovoljni, odgovor Gordane Knežević-Orlić, direktorke ove izdavačke kuće, glasio je: „Može i tako da se kaže. A nismo odustali zato što imamo 30 zaposlenih i 250 autora. Ne mogu te ljude da ostavim na ulici. Na taj način bismo potpuno izašli iz škole a potrebno je puno vremena da izdanja predstavimo, da učitelji steknu poverenje u nas. Oni koji su odabrali naše knjige morali bi ponovo da biraju i napravili bismo veliki problem, a nebismo mnogo postigli”.

Ako su već odlučili da ostanu u projektu, da budu profesionalci i urade poveren posao najbolje moguće zašto se sada bune?

– Bili smo primorani da učestvujemo u tome to je bila poslovna odluka. Svesni smo da nije popularno ovo što sada govorimo i da ćemo snositi posledice, ali smatramo da treba da reagujemo kada uočimo da nešto nije dobro – kazala je Knežević-Orlić.

Stav izdavačke kuće„Klet” je da je novac odvojen za nabavku udžbenika za svu decu bilo bolje upotrebiti da se obezbede kompleti knjiga socijalno ugroženim đacima. Njihov je i zaključak da su pare potrošene, a siromašniji nisu dobili veliku pomoć, jer moraju da kupuju dodatnu literaturu.

– Roditelj sam jednog prvaka čije dodatne knjige koštaju 2.700 dinara i učenika trećeg razreda za kojeg moram da dokupim knjige u vrednosti 3.980 dinara. Država mu nije poklonila nego dala na upotrebu udžbenike vredne 4.010 dinara, a ja moram da kupim knjige za engleski, francuski, veronauku, svet oko nas… Pa kakva je to demagogija da su deca dobila besplatne udžbenike – pita Ivan Perić, zamenik direktora i glavnog urednika kuće „Klet”.

Besplatni udžbenici nisu poklon deci već vlasništvo škole, podsetila je direktorka „Kleta” i dodala da deca na dar zaista dobijaju samo radne sveske od prvog do trećeg razreda koje mogu da ih zadrže.

– Projekat je ove godine koštao 743 miliona dinara. Akcije slične našoj postoje i u mnogo bogatijim društvima poput Finske, Italije, Francuske, pa se čak i tamo udžbenici vraćaju. Roditeljima, naravno, niko ne brani da svojoj deci kupe udžbenike ukoliko to žele i imaju mogućnosti, ali prosto je neverovatno da neko kaže da je bolje da učenici knjige kupuju, nego da ih na korišćenje dobiju besplatno. Jasno je da je interes pojedinih izdavača da se svake godine štampa i proda što više knjiga – kazao je za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On napominje da je ove godine odštampano više od dva miliona knjiga i da se zna da se iduće godine neće štampati toliko.

– To znači manjak u nečijem džepu. To su ogromne pare, samo što se pod firmom „da nam deca imaju kvalitetno obrazovanje” promoviše ustvari nešto što je vrlo konkretan, najčešće materijalni interes određenih pojedinaca iz izdavačkih kuća – kazao je Kostić.

Milenija Simić-Miladinović