Правна питања и одговори

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas je počelo polaganje prijemnih ispita u drugom, septembarskom, upisnom roku za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počele su prošle sedmice prijavljivanjem kandidata, a polaganje prijemnih ispita, osim danas biće organizovano sutra i u sredu 7. septembra, prema rasporedu fakulteta i visokih škola.

Najviše mesta za septembarski upis na Univeritetu u Beogradu ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Na Rudarskom-geološkom fakultetu za drugi upisni rok prijavila se 91, dok se na Tehnološko-metalurškom fakultetu prijavilo 30 osoba, rečeno je Tanjugu na tim fakultetima.

Na Fizičkom fakultetu u drugom upisnom roku prijavilo se 50 svršenih maturanata, na Poljoprivrednom 103, a na Šumarskom fakultetu 79 – šumarstvo 36, prerada drveta 23 i ekološki inžinjering 20.

Inače, najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi su mogli da potraže i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

(Tanjug)

Ученици четвртог разреда Математике гимназије освојили три медаље на Међународној олипмпијади из астрономије и астрофизике у Пољској. Освојене две сребрне и једна бронзана медаља.

На петој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која се одржава у Катовицама у Пољској, екипа Математичке гиманазије из Београда освојила је три медаље.

Сребрну медаљу освојили су Огњен Марковић и Стефан Анђелковић, док је Филипу Живановићу припала бронза.

Олимпијада, која траје од 25. августа до 5. септембра, окупила је учеснике из чак 30 земаља.

Повратак трофејне екипе очекује се у понедељак.

РТС

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.

Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.

Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.

„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.

Улога учитеља кључна

Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.

Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.

Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.

У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.

„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.

Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.

Они који су седели у школској клупи пре само 15-20 година обично су рачунали на памет, а у тежим случајевима на папиру. Сад се користе дигитрони, рачунари, мобилни телефони. Од првог разреда ученици се навикавају на техничка средства. На крају дете ризикује да у потпуности буде зависно од технике, што није нимало безазлено, сматра научни сарадник Института психологије РАН Јелена Сергијенко:

Ситуација може да се промени. Сутра одједном може нестати струја на Земљи. Шта одна? Сви који умеју да рачунају на памет биће у предности. Процес рачунања је повезан и са другим стварима. Ова генерација се одлично разуме у рачунаре – говори научница – али то не значи да су њихове умствене способности такође дуготрајне, као и оних који су навикли да се уздају само у своје снаге. То се може упоредити са вештачком ногом или руком.

Ако је тешко живети са протезом, али могуће, вештачку главу никако не можеш ставити. А мозак као и било који други орган може да престане да функционише, ако се њиме не користиш. То је исто што и у случају са пацијентом који дуго није устајао с кревета: може да заборави да хода, говори шеф лабораторије психофизиологије Института неурофизиологије РАМН Валерија Стрелец:

Може се рачунати на апарату, али све се плаћа. Неурони који одговарају за ту функцију, али се не користе, атрофирају. Мислим да ће у будућности то утицати на могућност решавања неких задатака, које је немогуће решити апаратом.

За рачуницу обично одговара лева хемисфера мозга. Понекад долази до повреда, и онда кажемо да човек болује од дискалкулације. Детету са таквом патологијом је тешко да схвати структуру броја, да га повеже да цифром, да оперише бројевима, да памти датуме и формуле.

Ако дете без било каквих патологија не користи мозак у довољној мери, могућности могу да ослабе или да нестану. Уместо развоја, што и јесте циљ образовања, почиње обратни процес. Јер предње области леве хемисфере у којима се налазе центри рачунице и говора – то је врх човекове еволуције, каже стручњак. Треба ли онда спадати са тог врха и само зато што је удобније притискати дугмад паметних машина, а при том губити разум?

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

Povodom početka školske godine, u prvoj polovini septembra, radnim danima će biti organizovana pojačana kontrola saobraćaja na putevima i ulicama u zonama osnovnih i srednjih škola, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.U neposrednoj blizini škola biće postavljeni i radarski uređaji za merenje brzine kako bi preventivno delovali na vozače.

Iz Policijske uprave apeluju na građane da voze oprezno u blizini škola

Radio centar 98,7mhz