Правна питања и одговори

Na spiskovima prekobrojnih u osnovnim školama najviše ima nastavnika fizičkog vaspitanja, jer su od diplomiranih ”difovaca” časove preuzeli učitelji

U OSNOVNIM školama na spiskovima prekobrojnih našlo se najviše nastavnika fizičkog. Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da bi tehnoloških viškom moglo da bude proglašeno njih nekoliko stotina. Tu će se naći jer su prošle godine ukinuti časovi fizičkog u nižim razredima osnovne škole.

Godinama su u škole primani ”difovci” koji su fiskulturu držali đacima trećeg i četvrtog razreda. Onda je uredbom naređeno da prednost nad nastavnicima imaju učitelji, pa su tako ”sportisti” ostali bez norme. Zato je sada Udruženje pedagoga fizičke kulture tražilo od Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) da podrži njihov predlog da se nastavnicima ponovo vrate časovi sa trećacima i četvrtacima.

– Veliki je problem toliki broj tehnoloških viškova među kolegama, a još veći što deca nemaju stručne časove – objašnjava za ”Novosti” prof. dr Dušan Mitić, dekan Fakulteta za sport i fizičku kulturu u Beogradu i član NPS.

I njegova koleginica Verica Đukić, iz Udruženja pedagoga fizičke kulture, smatra da učitelji ne mogu kvalitetno da drže časove fizičkog.

Rešenje za ovaj problem je, napominju naši sagovornici, da bar opštine i gradovi prihvate obavezu, koju država neće.

– Neki gradovi već su preuzeli na sebe plaćanje ovih nastavnika, baš zato što su uvideli koliko je to važno za razvoj dece – napominje prof. Mitić.

„Večernje novosti“

Đaci na skraćenim časovima

KRALJEVO – Više od osam hiljada đaka kraljevačkih škola juče je pohađalo nastavu po skraćenom nastavnom procesu sa časovima koji traju najduže trideset, a ponegde i po 25 i manje minuta.

Obećali đacima da će učionice biti sređene za desetak dana

Ne može se drugačije. Škole podeljene i na po dve ili tri lokacije, izmešani osnovci i srednjoškolci. Učionice bez maltera. Polupana oprema. Đaci iz čuvene Poljoprivredno-hemijske škole nastavu slušaju i na školskoj ekonomiji.

Ministar prosvete Žarko Obradović, koji je u gradu bio sa pomoćnikom Zoranom Trninićem i dr Dragoljubom Mićunovićem koji je u jednoj osnovnoj školi prvacima delio udžbenike, obećao je juče da će svi đaci sa časovima koji će trajati po 45 minuta biti u svojim klupama najkasnije 9. oktobra.

– Politika me ne interesuje. Dom učenika je stvarno dobar, uslovi su sjajni, ali šta oni rade. Otvaraju Dom, a mi gimnazijalci idemo u osnovnu školu gde smo danas imali nastavu koja je doslovce trajala s odmorima dva sata i petnaest minuta. Šta može da se nauči za to vreme – pita otvoreno Vučko Nemanjić, đak prirodno-matematičkog smera kraljevačke Gimnazije koji, kako reče, uprkos smeru koji je upisao svoju budućnost vidi u diplomatiji.

Ministar zaboravio obećanje

Početkom juna ministar prosvete je u Kraljevu pred brojnim kamerama kod Gimnazije izjavio da će prvog septembra doći u Kraljevo i izviniti se ako svi đaci ne budu u svojim klupama, a da isto očekuje i od novinara ako svoje obećanje ispuni. Ministar se juče nije izvinio.

Kosta Nikolić iz Elektrotehničko-saobraćajne škole malo je na nastavi u školi „Jovo Kursula”, malo na Mašinskom fakultetu.

– Najveći problem je što nemamo mogućnost da imamo pristup svim stručnim kabinetima koji su nam potrebni. A krajnje je komično kada nastavnici iz jedne zgrade u drugu trče s dnevnicima pod miškom preko ulice da bi stigli na vreme na čas – priča Kosta.

Pred Domom učenika, koji je sada stvarno reprezentativni objekt sa 312 kreveta, dodaju još i ovo.

Gimnazija u Kraljevu

– Juče sam bio na onlajn liniji s prijateljem iz Liverpula i kada sam mu rekao da imamo časove koji traju po pola sata, rekao mi je da on ima dnevne konsultacije van nastave sa svojim mentorom od sat vremena. Nije mogao da veruje – kaže Pavle Bojanić.

Pred školom „Četvrti kraljevački bataljon”, koja je domaćin Gimnaziji, nekoliko roditelja čeka svoje naslednike koji su juče prvi put zagrejali klupu.

– Ma dajte, po onome sto su nam rekli mi koji smo pušači moći ćemo da ispušimo po dve-tri cigarete i toliko će biti dosta da sačekamo decu kada ih dovedemo u školu. Ja sam ljudi gulio klupu u prvom razredu po pet časova – kaže Milan Savović, čiji je sin Nemanja krenuo u školu juče.

BLIC

Ove godine učenici prvih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija umesto po reformisanim učiće po starim nastavnim planovima i programima.

U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kažu da su završili svoj deo posla i inovirali programe, ali da nisu dobili zeleno svetlo Nacionalnog prosvetnog saveta, piše “Blic.”

”Od Ministarstva prosvete dobili smo zahtev da inoviramo nastavni plan i program za srednje stručne škole i gimnazije. Naši timovi su to i uradili, međutim, nisu usvojeni na Nacionalnom prosvetnom savetu, tačnije nisu stavljeni ni na dnevni red. Programi za gimnazije nisu menjani od 1990. godine, a za stručne škole od 1993. godine. Tehnologija se stalno menja, a mi još tapkamo u devedesetim. Svoj deo posla smo završili, a ako su u NPS bili nezadovoljni kako je urađeno, zbog čega nam nisu vratili programe na dorado”, pita se prof. dr Šćepan Ušćumlić, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

U Nacionalnom prosvetnom savetu rekli su das u inovirani planovi I program koji su stigli do njih toliko loše urađeni da je manja šteta za učenike da se ništa ne menja, nego da uče ponjima.

Predsednica Saveta prof.Desanka Radunović je kazala za list da je Ministarstvo prosvete dalo kratak rok da se uradi ovaj posao, tako da je od aprila bilo nemoguće uraditi inoviranje plana I programa na pravi način.

Ono što je članovima Nacionalnog prosvetnog saveta najviše zasmetalo jesu izmene programa srpskog jezika I književnosti.

Kako, kažu, potpuno su marginalizovani ili čak izbačeni pojedini autpori koji su svojim delima obeležili čitave epohe. Marginalizovana su dela Kiša, Disa, Miloša Crnjanskog.

“Stalno pričamo da deca malo čitaju, a udarilo se na literature koja se baš čita. Skoro da nema učenika koji nije pročitao Hemingvejevo delo“Starac i more” , a i ono je izbačeno”, reklao je za “Blic” radivoje Stojković, član Nacionalnog prosvetnog saveta.

(MONDO)

TANJUG

KRAGUJEVAC – Omladina stranke „Zajedno za Šumadiju“, čiji je lider Veroljub Stevanović, najavila je pokretanje inicijative da se u obrazovni sistem Srbije uvede nastavni predmet „Uvod u ekonomiju“.

Na redovnoj stranačkoj konferenciji, najavljeno je da će omladina stranke Zajedno za Šumadiju nizom akcija probuditi svest građana o neophodnosti reforme školstva i uvođenja predmeta Uvod u ekonomiju.

Tu inicijativu će proslediti Ministarstvu prosvete Srbije i državnim i privatnim ekonomskim fakultetima.

Predmet Uvod u ekonomiju u osnovnim školama treba da bude izborni, a u srednjim školama redovan predmet, smatraju u toj stranci.

Omladina Zajedno za Šumadiju smatra „da sistem obrazovanja treba izmeniti kako bi se nove generacije mladih pripremile za život u savremenom društvu, te i da treba odbaciti zastareli sistem obrazovanja“.

„Cilj inicijative je sprečiti dezorijentisanost mladih u svetu kojim vlada ekonomija“, rekao je predsednik Omladine Zajedno za Šumadiju Milorad Miletić.

On je ocenio „da mladi nisu predmet odgovorne i ozbiljne politike i iz toga proizilazi njihova zbunjenost nad nametnutim komercijalnim sistemima vrednosti“.

КURIR

U narednoj deceniji biće sve manje novorođene dece i škola

BEOGRAD – Ove godine u školske klupe selo je oko 9.000 manje prvaka u odnosu na 2000. godinu, do sada ih je upisano 76.800. I broj novorođenih drastično pada – prošle godine rođeno je 10.000 manje beba u odnosu na početak milenijuma.

Ove podatke ne prati nimalo optimistična demografska prognoza – broj novorođenih i đaka i dalje će padati u narednih deset do 15 godina. To znači manje odeljenja, učionice sa nekoliko đaka ili zatvaranje škola, posebno seoskih.

– U prvi razred krenula su deca rođena 2004. godine. Već naredne 2005. godine rođeno je 6.000 manje dece. To nam govori da će broj upisane dece u škole i dalje padati, pa će tako, na primer, 2014. godine biti još deset hiljada prvaka manje nego što ih je upisano ove školske godine – objašnjava dr Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Ovaj trend, prema njegovim rečima, uz male oscilacije u brojkama, važiće do 2017.

– Prema podacima vitalne statistike za 2010. godinu od ukupno 4.706 naselja u centralnoj Srbiji i Vojvodini u oko 1.140 (24,2 odsto) naselja nije rođeno nijedno dete. U poslednjih nekoliko godina broj umrlih je veći od broja rođenih za oko 30.000 do 35.000 godišnje, odnosno Srbija svake godine izgubi u proseku po jednu opštinu – naglašava Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.

Samo u periodu od 2002. do 2010. godine zbog negativnog prirodnog priraštaja broj stanovnika Srbije smanjen je za oko 280.000.

– Nizak nivo nataliteta uslovljen je i činjenicom da su i u Srbiji prihvaćene savremene norme reproduktivnog ponašanja ženskog stanovništva, koje u proseku rodi oko dva deteta. Rađanje već dugi niz godina ne obezbeđuje ni prosto obnavljanje stanovništva – navodi Bjelobrk.

Blic