Правна питања и одговори

Тринаестогодишња А. М, одлична ученица седмог разреда ОШ „Лазар Саватић“ из Земуна, није заједно са својим вршњацима у јуну завршила разред. Иако је првобитно договорено да надокнади пропуштено у току наставе, због недовољног броја оцена упућена је на полагање разредног испита из свих предмета осим ликовног. – На дан доделе сведочанстава, 28. јуна, Андреи су саопштили пред целим разредом да је неоцењена и да мора да иде на полагање разредних испита. Дете се расплакало јер ни мени ни њој нико из школе није пре тога ни наговестио разредни испит, а по закону су дужни да то саопште најкасније у мају, да би се у јуну тај испит полагао – каже Андреина мајка Снежана Михаиловић.

Све је почело у јануару ове године када је њена кћерка на клизању пала и тешко повредила колено, после чега није могла месецима да хода, па самим тим ни да настави редовно да похађа часове у другом полугодишту.

– Моја Андреа је одлична ученица и веома је тешко доживела повреду ноге, одлазак на терапије и изостанак из школе. Лечила је покидане лигаменте, а како ствари стоје, трпеће трајне последице. Ипак, најтеже јој је пало то што је морала да буде одвојена од школе, јер није могла ни да устане у прво време – прича девојчицина мајка.

Како је друго полугодиште већ почело, мајка је са лекарским налазима отишла код директора ОШ „Лазар Саватић“ Илије Јовичића и замолила да Андреа због њене ситуације долази током другог полугодишта и одговара из свих предмета да не би изгубила годину.

– То ми је одобрено и моја кћерка је уредно у договорене термине долазила у школу, мада тешком муком, одговарала је за оцену и радила писмене задатке – тврди мајка Снежана, која је, како каже, у два наврата подносила здравствену документацију руководству школе. Показује нам доказ о томе, комплетну медицинску документацију и приговоре Наставничком већу. Управа договор није испоштовала на крају школске године.

Када је мајка отишла код директора Јовичића и затражила објашњење, он ју је, тврди, грубо избацио из канцеларије и припретио јој прекршајном пријавом јер није образложила изостанак детета из школе током полугодишта.

– Неколико пута сам му достављала налазе и оправдања. Из школске управе рекли су ми да Андреа мора на разредни испит и да имам рок до 1. августа да то пријавим. Сада не знам шта да радим нити коме да се обратим – каже самохрана мајка двоје деце, од којих су обоје одлични ђаци, која се жалила и инспекцији Министарства просвете, која се још није огласила иако је законски рок за то истекао још пре две седмице.

У ОШ „Лазар Саватић“ речено нам је да је у току колективни годишњи одмор и да ни директор, а ни управа неће бити ту до 22. августа. У инспекцији Министарства просвете такође су у току годишњи одмори, али нам је речено да су школе по закону дужне да организују припремну наставу за ученике које упућују на разредни испит, као и да се ти ученици о томе обавесте у току школске године како би се припремили за испит, који се обично полаже у јуну.

Професорка математике у ОШ „Лазар Саватић“ Славка Вучићевић, која је предавала овај предмет Андреи Михаиловић, каже за „Правду“ да је ова ученица током другог полугодишта радила само једну контролну вежбу из њеног предмета и да није могла на основу само тога да закључи оцену у јуну.

– Андреа је на крају првог полугодишта имала четири оцене и тада јој је закључена оцена, али је током другог полугодишта изостајала са наставе и урадила само једну контролну вежбу, али ниједан писмени задатак. Таквом ученику по закону нисам могла да закључим оцену – каже професорка Вучићевић.

Дугогодишњи професор и директор више основних и средњих школа Мирко Божовић, међутим, сматра да је неписано правило да наставнички активи и директори ученицима који због болести нису могли да похађају наставу изађу у сусрет.

– Ако је ђак оправдано изостајао са већине часова током полугодишта, онда се он упућује на полагање разредног испита, међутим, ако постоји могућност да дете ипак повремено долази у школу и одговора код професора, онда се може закључити оцена и у јуну. Наравно, све је ствар добре воље одређене школе – закључује професор Божовић.

С. Миловановић

„Правда“

Сваки десети средњошколац лето ће провести „грејући“ столицу и учећи за поправни. Иако се, према проценама наставника, број закључених јединица и понављача смањује, и даље више од 20.000 ученика средњих школа и гимназија јединице поправља у августу. За пет одсто је мање и понављача, али ни њихов број није занемарљив.

Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године разред је понављало 3.845 од укупно 285.000 средњошколаца. Највише понављача било је у првим разредима – 1.904, а други није успело да заврши 1.246 ученика. Како прелазе у старије разреде, драстично се смањује број негативних оцена, па је трећи разред понављало 585, а четврти свега 110 матураната у целој Србији.

Неколико пута већи је број оних који у августу успеју да се „провуку“. У бољим гимназијама на поправни доспе троје или четворо ученика из сваког разреда, док је у средњим стручним школама статистика далеко лошија. У појединим машинским, пољопривредним, текстилним и сличним школама дешава се да пола одељења заврши на поправном.

ТЕШКА И ТАБЛИЦА МНОЖЕЊА

Поправни испити биће организовани у недељи од 22. до 27. августа. Милорад Антић каже да претходних година многи ученици на августовским испитима нису показивали ни минимум знања. Дешава се, додаје, да ученик другог или трећег разреда средње школе не зна таблицу множења.

– У Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду, у једном одељењу од 30 ученика, 14 их има јединицу из математике, а у другом њих 11 иде на поправни из хемије – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. – У многим школама, показује статистика, око 30 одсто ученика заврши на поправном из једног предмета. Другачије је само у четвртом разреду, где поправних готово да нема.

Управо математика, физика и хемија су „уска грла“ где ђаци најтеже пролазе. Према речима Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија, број закључених јединица из осталих предмета, посебно друштвених, занемарљив је.

– Укупан број ученика који полажу поправне испите смањио се, али не зато што деца уче више, већ зато што се од њих тражи све мање знања – сматра Сокић.

Ивана Мићовић

„Вечерње новости“

KRALJEVO – Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je juče u Kraljevu da će sve škole u ovom gradu, oštećene u zemljotresu, do 1. septembra biti spremne da prime đake.

Ministar Obradović i ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković danas su obišli zgradu gimnazije u koju je smeštena i ekonomsko-trgovinska škola i na kojoj je počela sanacija građevinske konstrukcije.

Vrednost radova je 25 miliona dinara, a sredstva je, preko Vlade Srbije, poklonila „Poštanska štedionica“.

Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu za koje su urađeni projekti sanacije radovi su počeli i u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ za koju su sredstva obezbeđena donacijom SOS Dečje selo.

Ministar Obradović je izrazio uverenje da će, i pored kašnjenja, škole biti seizmički bezbedne da 1. septembra prime đake.

„Ministarstvo prosvete nije imalo dovoljno novca na pozicijama za osnovno i srednje obrazovanje za potrebe sanacije. Ako nemate novca, nemate osnovni uslov da krenete u postupak javne nabavke“, rekao je Obradović.

On je podsetio da sada ima dovoljno novca, zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ 50 miliona dinara, „Poštanske štedionice“ od 30 miliona i iz budžeta Ministarstva prosvete 25 miliona dinara.

Ministar Obradović je rekao da u naredna dva do tri dana treba da budu okončani postupci javnih nabavki i za ostale škole.

U slučajevima kakvih je već bilo da se na tender niko ne javi, Ministarstvo će pomoći da se nađe izvođač radova, kazao je Obradović.

Na pitanje novinara kako će zgrada gimnazije biti završena do 1. septembra kada je rok za završetak radova 45 dana, Obradović je odgovorio: „Videćemo se ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, izviniću se, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično“.

Obradović je podsetio da su u ovoj fazi radi samo statička sanacija objekata, posle koje će sve škole biti seizmički bezbedne za učenike.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić rekao je da će škole imati priliku da ostale radove finansiraju kroz kredit Evropske investicione banke.

„U septembru ili oktobru biće raspisan oglas za škole. Verujem da će iz tih sredstava moći da se završi kompletna obnova škola u Kraljevu“, rekao je Trninić.

Autor:

Agencija Tanjug

Deca iz osam država na Tari kroz igru upoznaju srpske nacionalne vrednosti.Jedna od kreativnih radionica na Tari koje pohađaju đaci iz Srbije i regiona (Foto S. Jovičić)

Tara – U improvizovanom studiju na otvorenom traje TV duel, a sagovornici su – sveti Sava i Nikola Tesla. Razgovaraju oni o Srbima nekad i sad, o zbivanjima i nevoljama, daju mudre predloge kako život poboljšati. Odmereno, bez nervoze, kako nacionalnim velikanima priliči. A kad taj TV duel završe, onda se dopisuju na „Fejsbuku”, i to glagoljicom, najstarijim pismom u Srba.

Igra je ovo, naravno, poučna za spoznaju nacionalnih vrednosti. Akteri su, u okviru programa nazvanog „Srpski kod”, deca srpske nacionalnosti iz osam država u okruženju. Gledali smo tu igru ovih dana na planini Tari, u Školi prijateljstva koju 11. put, organizuje humanitarna organizacija „Naša Srbija”. Oko 600 mališana iz Srbije i regiona, u tri grupe, boravi od 2. jula do 6. avgusta u ovoj zanimljivoj školi: prvo je održan multietnički seminar na kome su učestvovala deca osam nacionalnosti s područja Srbije, zatim je trajao „Srpski kod” sa srpskom decom iz osam okolnih država, a upravo kreće program za decu iz srpskih enklava s Kosova i Metohije, kao i za ratnu siročad.

U „Srpskom kodu” učestvovala su deca iz Temišvara, Budimpešte, Vukovara, Skadra, Ljubljane i drugih gradova. Igrom, pesmom, kvizovima spoznavali doba od dolaska Srba na ove prostore do najnovijih vremena. Ovde su naučili i kakvi su običaji, stari zanati, krsne slave, narodna jela, kako se mesi božićna česnica, slavski kolač, ko su naučnici, junaci, svetitelji… I pravu srpsku svadbu sami su organizovali: neko je bio pozivar sa buklijom, drugi je gađao jabuku, treći naređivao kao čauš, a sve u čast dvoje malih „mladenaca”.

– Vrlo su kreativni i sa mnogo entuzijazma pristupaju svemu, stiču znanje s razumevanjem, na zabavan način – kaže za „Politiku” Nataša Radulović, koordinatorka „Srpskog koda” u Školi prijateljstva.

Mladi, naravno, prihvataju ovakvo zanimljivo i opušteno sticanje znanja.

– Gluma je bila moj izbor u ovim radionicama, priredili smo jednu predstavu, stvarali i neke šašave reklame. Na „Srpskom kodu” najviše me privukla priča o doseljavanju Srba na ove prostore. Ovo znanje će mi pomoći u mom školovanju, jer mi u srpskoj gimnaziji u Temišvaru više učimo rumunsku nego srpsku istoriju – priča Aleksandra Petrov iz Rumunije.

Bojan Brajović iz Skadra kaže: „Glagoljica mi je posebno zanimljiva. Ovde je i moj brat od tetke, pa ćemo se u Albaniji dopisivati na glagoljici ”.

Zaista, glagoljica je hit ovogodišnjeg „Srpskog koda”. Učili su mališani i naučili prvo pismo kod Srba, sve one kvačice iz davnina koje im je Nataša, lingvistkinja po struci, na zabavan način objasnila. Ne samo da bi upoznali jednu prastaru nacionalnu vrednost, nego i da imaju svoj „tajni kod” na kome će se dopisivati, a kakav ne razumeju roditelji i nastavnici. Ovde su pisali i ljubavna pisma na glagoljici, da bi se kasnije pred svima čitala, s tim što se znalo kome je pismo upućeno, ali se autor nije potpisivao.

I tako, dan za danom deci brzo prolazi u „Školi prijateljstva” kojoj je, kako kaže direktorka „Naše Srbije” Mina Milićević, od presudnog značaja podrška „Banke inteze”.

– Ponosni smo na to i na svu našu decu iz zemalja regiona s kojima ovih dana delimo najlepše trenutke, podsećajući se na ono zajedničko, što ćemo uvek nositi u sebi ma gde bili: srpski identitet – kazala je Mina Milićević.

Branko Pejović

Podrška… Inicijativu naših čitalaca potpisuje sve više uglednih ličnosti

Inicijativu Pressa da se 21. oktobar, datum masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, potpisao je i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević.Srbija među prvima prepoznala zlo fašizma… Kovačević

– Šumarice su za građane Srbije simbol borbe protiv fašizma i mesto koje odslikava svu tragediju jednog rata koji je bio najveći u istoriji ljudske civilizacije. One, takođe, predstavljaju simbol patriotizma, jer su i nastavnici i ta deca koja su stradala u Šumaricama pokazali šta znači voleti svoju zemlju – rekao je Kovačević.

On kaže da je Srbija bila jedna od prvih evropskih zemalja koja je prepoznala zlo fašizma.

– Dan studenata UB obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije u Beogradu 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu organizovanom zbog jačanja fašizma u Nemačkoj ubijen student prava Žarko Milanović – podseća Kovačević.

Gde se može potpisati

Čitaoci iz Beograda koji žele da potpišu inicijativu mogu to da učine svakog radnog dana, od 11 do 17 časova, u prostorijama redakcije, Hajduk Veljkov venac 4-6. Takođe, potpisi se mogu staviti na Đačkom trgu u Kragujevcu, kao i kod dopisnika Pressa u Čačku, Šapcu, Kraljevu, Loznici, Vranju, Ljuboviji…

Inicijativu Pressa podržala je i najstarija sportska organizacija u Srbiji – Savez „Srpski soko“.

– Niko ne može da osporava proglašenje 21. oktobra za državni praznik jer žrtve kragujevačkog oktobra to svakako zaslužuju! Kredibilitet ovog praznika će proisticati upravo iz činjenice da je narod pokrenuo inicijativu, a ne partije niti političari. Pored ostalih žrtava, tad je stradalo i stotinak članova sokolskog društva u Kragujevcu. Najstariji streljan u Šumaricama imao je 78 godina, a najmlađi samo 12 – poručuju članovi Saveza „Srpski soko“.

PRESS