Правна питања и одговори

На помен могућности да се синдикати активно укључе у политички живот у Србији завладају амнезија и шизофренија.Као нико се не сећа даје Слободан Милошевић имао своје синдикате који су у његово време објављивали политичка саопштења и чији чланови тека сада траже исплату плата и повезивање стажа издеведесетих. Да су били синдикат, а не партија, тражили би то од Милошевића а не од садашње власти. И сви заборављају да је у ДОС-у један синдикат био сасвим равноправан политичким партијама , да се понашао каополитичка партија а не као синдикат.

Анкете јавног мњења рађене после 2000. године на неки начин показују располућеност у схватању шта је посао синдиката. Оне показују да половина запослених али и свих грађана, синдикате не види у политици, али да их друга половина и види у политици.

Они који мисле да синдикат не треба да се бави политиком опет се деле. Приближно подједнак удео, по четвртина, је оних који свесно одбијају активну политичко – изборну стратегију синдиката и оних који не знајуда одреде свој однос. Први спадају у најобразованије, други су с најмање образовања.

Другу половину, која мисли да синдикат треба да се бави политиком,чине, поред десетине политички острашћених који би да синдикат без икакве задршке уђе у политику још иприближно две петине запослених који су за активну, али не и квазистраначку политичку позицију синдиката.

Само десетина запослених прихвата самостални изборни наступ синдиката или њихово деловањепод окриљем неке јаке странке.

Истраживања показују да су запосленисве ближи постизању већинске сагласности око заузимања критичке позиције синдиката према актерима политике. Али, располућеност се види у ставу који наводи Зоран Стојиљковић, политиколог који је имао активну улогу у синдикалном покрету: „ Више од две петине њих прихватада синдикати треба да сарађују са странкама које штите интересе запослених, али да истовремено буду у опозицији према свакој владајућој партији и коалицији”.

Бити опозиција свакој владајућој партији јесте политички, а не синдикални став. Као што је то и став да треба сарађивати са партијама које штите интересе запослених.

Дакле, када би питали народ шта да раде, синдикати не би имали јасан задатак и циљ.

„Ући у политику директно тако што ће се учествовати у партији или коалицији је једно и та врста утицаја није добра за синдикате. Безусловна подршка синдиката политичким партијама и коалицијама посебно у условима оштре политичке поларизације, практично онемогућава остварење минимума синдикалне сарадње и води слабљењу преговарачке моћи синдиката и запослених. Друго су гласови за подршку захтевима запослених и синдиката. У том случају синдикат направи платформу и понуди је да је у парламенту подрже странке или их позове да учествује, на пример, у акцији да директори престану да малтретирају запослене. Ако странке подрже понуђену платформу или акцију, синдикат позове чланство да гласа за њих. Синдикати треба да направе преговарачку позицију и ојачају фронт” каже Зоран Стојиљковић политиколог.

Миљенко Дерета извршни директор Грађанских иницијатива, каже да синдикати имају кризу индентитета. „Уместо да преговарају са послодавцима и законодавцима синдикати код нас преговарају са властима. Синдикати су сада уситњени и немају синдикални покрет, а то их чини неефикасним и нерелаватним. Они не желе да се изјасне као леви покрет а зна се да не могу да бране капитал. Синдикати не могу избегавати да се баве политиком. Зна се да су у Немачкој синдикати подржавали СДП, у Великој Британији лабуристичку странку а у Америци демократе.”

Закључак приче о синдикатима и њиховом учешћу у политици даје Зоран Стојиљковић:„Све док се не демократизује сама политичка пракса и не отворе канали ефективног утицаја синдиката и организација цивилног друштва на процес политичког одлучивања, није реално ни очекивати да ће грађани и запослени прихватити шире демократско и партиципативно разумевање политике. До тада, запослени ће бити за аутономну позицију синдиката и њихов видљив и јаван политички утицај, не сматрајући то учешћем у политици”, каже Стојиљковић.

Ивана Анојчић

И ове године се поновила прича са покушајем једног мањег броја факултета да подигну школарине, које, због тешке економске ситуације, нису мењане већ неколико година. После притиска просветних власти, факултети су, ипак, вратили цену студија на старо, негодујући јер је наставни процес већ доведен на ивицу опстанка.

Према објашњењу др Драгослава Стаменковића, декана Стоматолошког факултета, прошле године су били принуђени да смање плате професорима за 10 одсто, како би студенти имали адекватне услове за рад.

„Вежбе наших студената су скупе, академцима су неопходни инструменти, стерилизатори, сертификован метеријал, током обуке се ангажује и стоматолошка сестра, а обавезан је и асистент, који води вежбе са шест, највише седам академаца”, рекао је декан и додао да је школарина на приватном стоматолошком факултету два пута већа.

Иако већина декана тврди да су школарине занемарљиви део прихода за факултет, ова ситуација, која се понавља из године у годину, показује да има истине и у тврдњама студента да њихов новац заправо иде за плате наставника, уместо за побољшање услова студирања. Сумњу уноси и чињеница да ниједан факултет није јавно представио спецификацију трошкова, односно колико је новца и куда тачно иду паре од школарина, упркос захтевима студената, који се понављају најмање једну деценију.

Јавна је тајна да се ови износи, заправо, израчунавају одокативно, да се гледа да цифра буде округла и дељива на рате, како је признао и декан ЕТФ-а. Др Миодраг Поповић указује на још једну важну ставку, о којој се мало зна:

– До 2005. године студент је могао да преноси испите и, пошто је факултет био петогодишњи, могао је чак седам година да буде на буџету. По новом закону, имамо четворогодишње студије и студент може само четири године да буде на буџету. Дакле, држава је пооштрила услове за буџетско финансирање, а, са друге стране, реформом нам се драстично повећао број студената који дипломирају на време – тај проценат је сада око 40 и ми смо по томе најбољи на УБ. То је добро за њих, добро за државу, али је јако лоше за факултет. Ми смо раније, нарочито око 2000. године, имали просек студирања око осам година и мање од 10 одсто студената је завршавало на време. Дакле, поправили смо све што је требало да поправимо, а као награду имамо мање пара од државе, што је парадоксално.

А по мишљењу ректора Универзитета у Београду, излаз из ове ситуације би могао да буде у промени модела финансирања.

– Сада једни студенти не плаћају ништа, а други плаћају превише. Треба да се уведе партиципација и да сви дају помало, док добро студирају, а тек ако покваре резултате, да плаћају више цене – каже др Ковачевић.

Он додаје да разуме и факултете који се сами довијају како да плате рачуне, али и студенте, јер је тешка економска ситуација, а последње истраживање показује да су родитељи 30 одсто студената у последње две године остали без посла.

Када је реч о окружењу, од 16 земаља у којима постоје школарине у ЕУ, једино Италија нема регулисан износ школарина на јавним високообразовним институцијама. Већина ових земаља законом прописује максимални износ школарина, док мањи број земаља (25 одсто) има законом одређен износ школарина за све високошколске институције и програме.

Истраживања у другим земљама показују да многобројне високошколске институције не наплаћују школарину директно, већ различитим административним таксама, које се, затим, користе да увећају део буџета намењеног настави. Србија је међу истраживачима означена као једна од земаља које су веома креативне у осмишљавању различитих административних наплата за студенте, у покушају да увећају укупни буџет институције.

С. Г.

——————————————————–

Повећана издвајања

У 2011. години, према подацима Министарства просвете и науке, издвајања из буџета за високо образовање већа су за 5,7 одсто у односу на претходну годину, док је за директне материјалне трошковедато 350 милиона динара више него лане.

„Законом о буџету Републике Србије утврђује се за сваку годину висина средстава за рад и функционисање установа високог образовања чији је оснивач Република Србија. Ова средства обухватају зараде запослених, материјалне трошкове, инвестиције и студентски стандард, односно трошкове исхране и смештаја студената у студентским домовима и инвестиције у студентски стандард. У Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину за високо образовање утврђена су средства са укупним износом од 29,009 милијарди динара, од чега 23,517 милијарди динара за факултете и 4,634 милијарди динара за студентски стандард”, наводе у ресорном министарству.

Они истичу да се средства издвајају у складу са могућностима државе, као и да је министарство у време кризе повећало издвајања за факултете и измирило дугове појединих високошколских установа из претходних периода који су чинили значајну ставку.

„На појединим факултетима дошло је до акумулирања дуговања за материјалне трошкове из претходних година, чак из 2003, 2004, 2005. и 2006. године, када, по мишљењу самих факултета, није довољно издвајано за ове намене. Поред тога, неки факултети су, иако су имали довољно средстава, одлагали плаћање обавеза и тиме акумулирали дуг. Ова влада и ресорно министарство у протекле три године су, поред редовног сервисирања текућих обавеза, управо већим издвајањем за материјалне трошкове решили бројна питања у вези са трошковима грејања, коришћења простора и другим материјалним трошковима”, наглашавају у Министарству просвете.

Ј. Ч.

Ministarstvo prosvete obećava da će učenici dobiti besplatne udžbenike do 1. septembra

Zoran Kostić

– Ministarstvo prosvete će obezbediti besplatne udžbenike i radne sveske za srpski, odnosno maternji jezik, matematiku, svet oko nas za prvi, drugi i treći razred osnovne škole, kao i za muzičko i likovno za treći razred.Udžbenici likovne kulture i muzičke umetnosti za prvi i drugi razred, koji su korišćeni u prethodnoj školskoj godini, vraćeni su školama i biće ponovo korišćeni, potvrdio je pisanje Danasa Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke. -Svaki udžbenički komplet sadrži udžbenike i radne sveske, a obaveza vraćanja se odnosi na udžbenike koji nisu radnog karaktera, dok će radne sveske učenici zadržavati. Udžbenici se vraćaju na kraju školske godine i koristiće se najmanje tri školske godine – ističe Kostić.

On dodaje da je opredeljivanje škola za udžbenike završeno i da su nastavnici koji realizuju nastavu od prvog do četvrtog razreda izabrali udžbenike izdavačkih kuća Zavod za udžbenike, Eduka, Kreativni centar, Nova škola, Klet, BIGZ, Korak po korak, Gerundijum i Inovacija Joksimović korak po korak.

Kostić napominje da će rok do kada su izdavači obavezni da dostave knjige biti preciziran u ugovoru koji će izdavači potpisati sa Ministarstvom prosvete i da će deca do 1. septembra dobiti udžbenike. Kako navodi sagovornik Danasa, podela knjiga će biti realizovana kao i prethodnih godina – knjige će direktno stići u škole, preko pošte ili preko distributera u određenim mestima.

Nadoknada po nabavnoj ceni

„Ukoliko se dogodi da dete ošteti udžbenik, roditelji će ga plaćati po nabavnoj ceni Ministarstva prosvete i nauke. Ako dođe do oštećenja udžbenika, koji je rezultat lošijeg kvaliteta od predviđenog, svaka škola će takve udžbenike popisati i dostaviti izdavaču koji je u obavezi da ih zameni“, kaže Kostić.

Autor: V. Andrić

– Tim studenata Univerziteta u Beogradu „Drumska strela“ u nedelju je saopštio da je na svetskom takmičenju osvojio je drugo mesto za idejni projekat trkačkog automobila – bolida.

To je prvi put da su na studentskom takmičenju „Formula student“ u Silverstonu, u Velikoj Britaniji, koje ima tradiciju više od 30 godina, učestvovali studenti iz Srbije.

Takmičenje organizuje Međunarodno društvo inženjera mašinstva u saradnji sa kompanijama među kojima su Erbas, Autodesk, Tojota, i Šel.

Takmičenje je trajalo od 13. do 17. jula, a sastojalo se iz ocenjivanja idejnog projekta bolida, dizajna, organizacije, biznis plana i izveštaja potrebnih troškova.

Autor: Agencija BETA

Ko će kome ako ne svoj svome

Iako nije nadležna, predsednica Komisije za proveru kvaliteta obavestila Austriju da Megatrend nije akreditovan za rad u toj zemlji i napravila im štetu

Glavna tema sednice Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije održane pre dva dana bio je problem i ogromna materijalna šteta koju je Megatrend univerzitetu napravila Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja (KAPK).

Mimo ministarstva

I pored toga što nije nadležna za davanje akreditacija fakultetima van teritorije Srbije, predsednica ove komisije, profesor matematike na FON Vera Vujčić, austrijskoj akreditacionoj komisiji 3. jula poslala je dopis u kojem ih obaveštava da Megatrend univerzitet nije akreditovan za rad u Austriji! Podsetimo, Megatrend je početkom godine u ovoj zemlji kupio prestižni Internacionalni univerzitet, koji je dosad radio bez ikakvih problema. Međutim, posle dopisa koji je Vujčićeva poslala, njihova komisija je na svom zvaničnom sajtu objavila da ovaj univerzitet nema akreditaciju, što nije tačno.

– Pored toga, ona se oglušila o zvanični dopis Ministarstva prosvete, odnosno ministra Žarka Obradovića, koji je još 23. juna poslao odgovor austrijskoj akreditacionoj komisiji, u kome ih obaveštava da je KAPK za ovaj slučaj nenadležan – kaže dobro obavešteni izvor Kurira. On ističe i to da je sumnjivo što je austrijska komisija uopšte i poslala dopis u kome pita da li je Megatrend akreditovan za rad u Austriji, jer je za to nadležno njihovo ministarstvo prosvete.

Omaška

– Postoje indicije da je čitava stvar urađena na zahtev nekoga iz Srbije s namerom da se uruši ugled Megatrenda – objašnjava naš izvor.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dr Srđan Stanković potvrdio je za Kurir da je omaškom Vujčićeve ovaj univerzitet pretrpeo veliku štetu.

Rektor Megatrenda: Šteta milion i po evra!

Profesor i rektor Megatrend univerziteta, dr Mića Jovanović, kaže da je protiv profesorke Vujčić podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja.

– Ovo je skandalozno! Protiv ostalih članova KAPK podigli smo tužbu sa odštetnim zahtevom od 150.000.000 dinara, što je jednako šteti od 1,5 miliona evra koju smo pretrpeli. Ukoliko se dokaže da oni nisu učestvovali u ovom skandalu, odštetni zahtev odnosiće se samo na Veru Vujčić. Nećemo odustati – kategoričan je profesor Jovanović.

Profesorka Vujčić: Rekla sam istinu

Predsednica Komisije za akreditaciju, profesorka Vera Vujčić, kaže da je postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima.

– Megatrend je u maju preuzeo Internacionalni univerzitet u Beču i počeo da upisuje studente. Ja sam austrijskoj komisiji samo rekla istinu, da Megatrend u Srbiji ima akreditacije za 11 fakulteta, ali da nema i da nije tražio za tu vrstu delatnosti koju želi da obavlja u Austriji – objašnjava Vujčićeva i dodaje da nije znala da je ministar prosvete poslao dopis njihovoj komisiji.

КURIR