ШТЕДЊА НА ФАКУЛТЕТИМА
На појединим факултетима у Београду све је мање буџетских студената. Држава уплаћује мање новца, па су ниже и плате запослених. Осим тога, сви наставници и сарадници добили су задатак да до 15. јула доставе тачне податке о пролазности на испитима.Због мањег броја буџетских студената на појединим факултетима Београдског универзитета, држава издваја мање новца, па су и примања запослених нижа.
Плате запослених на Пољопривредном факултету биле су умањене за 20 одсто, пошто је број буџетских студената мањи за око 600. Мерама штедње примања су подигнута за 10 одсто, док би на стари ниво требало да се врате у септембру.
Осим штедње, предузете су и друге мере. Декан Пољопривредног факултета у Београду, професор Небојша Ралевић каже да су сви наставници и сарадници добили задатак да до 15. јула доставе тачне податке о пролазности студената.
„Није у питању само број пријављених испита, него број студената који су приступили испиту и који су положили, односно који нису положили“, додаје Ралевић.
Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић напомиње да је Пољопривредни факултет добио милион и четристо хиљада динара мање.
„Буџетских студената је мање, можда сада има и више наставника, па можете да бирате да ли ћете да отпуштате запослене или ћете колач који сте добили да поделите са свима“, каже Ковачевић.
„То чека све који губе буџетске студенте. С једне стране, то је механизам где вас држава тера да будете ефикасни“, додаје Ковачевић.
Према његовим речима, онда ће професори рећи да ефикасност убија квалитет. „То је та прича, која је један зачарани круг. Међутим, то је нешто што је стандард у Европи“, истиче Ковачевић.
Ректор Београдског универзитета истиче да држава плаћа услугу, а та услуга је образовање. „Плаћени сте само за оно што сте урадили, а не оно што нисте урадили. Значи, ако имате лоше резултате, казниће вас парама“, истиче Ковачевић.
Анализа пролазности на Београском универзитету показује да је на десет одсто предмета пролазност нижа од 10 одсто, а за још десет одсто предмета мања је од 30 одсто.
О конкретним решењима Сенат ће расправљати у октобру. Питање треба решити у наредних годину дана, јер тада почиње пуна примена Закона, па ће студенти полагати годину за годином.
РТС
ДЕСЕТ ФАКУЛТЕТА ИСТАКЛО ПОНУДУ ЗА СЕПТЕМБАР
Јуче је и званично завршен први рок за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија у 2011/12. на државним факултетима и високим школама струковних студија.Први круг уписа бруцоша био је врло успешан на једином државном универзитету у Војводини, Универзитету у Новом Саду, у чијем је саставу 14 факултета, девет у Новом Саду, три у Суботици и по један у Зрењанину и Сомбору.
Иако до јуче по подне надлежној служби Универзитета нису стигли уписни резултати, односно број слободних места са свих факултета, сасвим је извесно да су у првом кругу попуњена готово сва буџетска места планирана укупном уписном квотом на УНС-у, а на неколико факултета и много студијских програма сва су „планула” у првом кругу уписа. Ипак, извесно је да ће готово сви факултети, осим Медицинског, где су подељени сви планирани индекси за студије на српском језику, организовати други, септембарски уписни рок за попуну преосталих места. Медицински ће у септембру, што је већ традиционално, организовати једино упис на интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације на енглеском језику, где је укупно 60 места (по 20 на сваком програму) намењених превасходно страним студентима који плаћају школарину од 3.600 евра.
Десет факултета УНС-а до јуче по подне објавило је број уписаних студената у првом року, као и број слободних места за септембар. На Филозофском, Технолошком, Правном, Факултету техничких наука, Факултету спорта и физичког васпитања, Академији уметности у Новом Саду, Грађевинском и Учитељском на мађарском наставном језику у Суботици, Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину и Педагошком факултету у Сомбору уписано је укупно 4.040 студената у прву годину студија, од којих чак 2.549 на терет буџета, док је за другу поделу остало укупно 1.183 индекса, од чега 251 за бруцоше чије ће се студирање финансирати из буџета.
В. Чекић
Слободна места
Од поменутих десет факултета УНС-а највише слободних места за други уписни рок остало је на ТФ „Михајло Пупин” – 240 (од чега 63 буџетска); Правни факултет може да прими још 235 студената, и то искључиво у самофинансирајућем статусу (школарина је 79.000 динара); Факултет техничких наука за други рок има 179 места (од чега 62 буџетска места, и то сва на основним академским студијама машинства и два програма основних струковних студија); на Филозофском факултету слободно је 161 место (40 буџетских), али не на свим студијским програмима јер су у првом року подељени сви индекси за енглески, немачки, руски, педагогију, психологију, социологију; Технолошки факултет има само 24 места, и то на самофинансирању (школарина је 65.000 динара); Факултет спорта и физичког васпитања моћи ће да упише још 107 бруцоша искључиво на трогодишњим програмима (180 ЕСПБ) основних струковних и основних академских студија који ће сви сами плаћати школарину (88.000, доносно 93.500 динара).
Академија уметности у септембру ће моћи да упише укупно 40 студената, од којих чак 31 на буџет, а највише места је на Музичком департману 30 (23 буџет), на Драмском је осам буџетских места за глуму на мађарском језику, док је на Ликовном департману свега два самофинансирајућа места (школарина на АУ је 125.000 динара). На Педагошком факултету за септембар је остало 115 места, од чега само четири буџетска, а школарина за самофинансирајуће студенте овде је 50.000 динара; Грађевински факултет има 75 слободних места (чак 51 на буџету), а Учитељски на мађарском наставном језику свега седам места, сва на самофинансирању (школарина је 50.000 динара).
ХАОС НА УПИСУ У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ!
Ne isplati se uvek biti štreber
Zbog povećanja minimalnog broja bodova potrebnih za upis u srednje škole, mnogi odlikaši primorani da se odluče za trogodišnje obrazovanje
BEOGRAD – Preseo im upis!
Deca plaču, roditelji na „bromazepamima“, opšti haos – ovako bi ukratko mogao da se opiše jučerašnji upis u srednje škole.
Zbog iznenadnog povećanja minimalnog broja bodova neophodnih za upis u pojedine škole (u nekima i preko 20), redakciju Kurira je pozvao ogroman broj ogorčenih roditelja čija deca su, verujući informatoru, ostala neupisana. Među njima je bilo i odlikaša, koji će morati da sačekaju drugi krug i upišu se u neku od preostalih, uglavnom trogodišnjih škola.
– Minimalni broj bodova koji je potreban za određeni profil u proseku je povećan za 10 poena! Bacili smo novac za informator jer su se deca rukovodila njime, a ispostavilo se da su na tablama škola osvanuli spiskovi sa potpuno drugačijim bodovima od onih koji su, prema informatoru, bili potrebni za upis – ogorčeno priča Slavica Dabetić, čije je dete, iako odličan đak, raspoređeno tek u desetu školu sa liste želja, koju je navelo samo da bi ispunilo spisak. Ono je još i imalo sreće…
– Pojedine razredne starešine su savetovale odlične đake da u listu ne upisuju nešto „slabije“ smerove uz obrazloženje da za to nema potrebe jer sigurno upadaju u neku od prvih pet željenih škola. Ispostavilo se da će lošiji đaci upisati bolje škole, a moja ćerka odlikaš ostala je neupisana jer se oslonila na bodove iz informatora, koji su za neke škole uvećani za čak 20 – uzrujano priča Ivana M. Ona dodaje da je cela porodica jučerašnji dan provela na lekovima za smirenje zbog stresa jer im ćerka preti da neće upisati ništa i da će pauzirati do sledeće godine.
Škole u kojima je ostalo mesta
Naziv škole Smer Min. broj bodova
Ekonomsko-trgovinska škola Sopot trgovac 36,88
Gimnazija Lazarevac društveni 45
Građevinska škola Beograd tesar 36,24
Mašinska škola „Radoje Dakić“ mehaničar – oružar 39,36
Poljoprivredna škola PKB „Beograd“ prerađivač mleka 29,30
Škola za dizajn tekstila tekstilni radnik 32,84
Tehnička škola Mladenovac elektrotehničar energetike 35,16
Železnička tehnička škola Beograd vozovođa 41,34
Min. broj Min. broj bodovabodova u objavljen
Naziv škole-smer min. br. u informatoru min.br bod.na sajtu Ministarstva
Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“
elektrotehničar procesnog upravljanja 40,76 61,68
Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“
elektrotehničar energetike 56,64 70,94
Sportska gimnazija 66,16 83,48
Prva beogradska gimnazija -društveni 81,16 92,10
Medicinska škola- laboratorijski tehničar 83,58 93,88
Farmaceutsko-fizioterapeutska – maser 46,92 69,56
Saobraćajno-tehnička škola Zemun tehničar drumskog saobraćaja 41,68 58,22
Arhitektonska tehnička škola građevinski tehničar za visokogradnju 64,58 73
Škola za brodarstvo nautički tehničar – pomorski 36,52 54,44
Geološka i hidrometeorološka škola
„Milutin Milanković“ geološki tehničar za geotehniku 51,88 64,74
Škola za dizajn tekstila modelar odeće 47,02 62,86
Škola za dizajn tekstila tekstilni tehničar 25,92 48,24
Danas druga šansa!
Posle prvog upisnog kruga ostala su 13.292 slobodna mesta u srednjim školama i 5.621 učenik koji se nije upisao. Ministarstvo je saopštilo da svi neraspoređeni đaci danas mogu predati prijavu s novom listom želja, a konačan raspored po školama i obrazovnim profilima biće objavljen 16. jula, kada se završava drugi upisni krug.
Ministarstvo: Đaci bolje uradili ispit
Nadležni iz Ministarstva prosvete rekli su nam da su deca ove godine bolje uradila završni ispit i da je to razlog za promenu broja potrebnih bodova.
– Podatak o broju bodova razlikuje se od škole do škole. Povećanje broja bodova neophodnih za pojedine škole je posledica veće zainteresovanosti učenika za te škole i boljeg uspeha, pre svega na završnom ispitu – rekao je Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za sektor srednjeg obrazovanja.
Autor: Katarina Martić
ОД СЕПТЕМБРА И ШЕСТАЦИМА ВЛАДАЊЕ УЛАЗИ У ПРОСЕК
BEOGRAD – Od nove školske godine i učenicima šestih razreda osnovne škole vladanje će biti ocenjivano brojčano i to će uticati na njhov opšti uspeh, jer je Skupština Srbije danas usvojila izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Ranije se to odnosilo samo na učenike poslednja dva razreda osnovne i sve razrede srednjih škola, a učenici mlađih razreda samo su dobijali opisne ocene iz vladanja.
Ubuduće će se vladanje učenika od prvog do petog razreda osnovne škole ocenjivati opisnom ocenom koja neće uticati na opšti uspeh učenika, a u poslednja tri razreda osnovne i u srednjoj školi vladanje tokom godine ocenjivaće se opisno, a na kraju prvog i drugog polugodišta brojčanom ocenom koja će uticati na uspeh učenika.
Prema usvojenim izmenama, škole će biti dužne da reaguju već posle 15 neopravdanih izostanaka učenika i da roditelje obaveste o tome, a učenik će biti sankcionisan kad naprave više od 25 izostanaka. Izmene tog zakona usvojene su po hitnom postupku pošto bi trebalo da se primenjuje od nove školske godine, odnosno 1. septembra, a njihov cilj je da se poboljša efikasnost sistema obrazovanja.
Skupština Srbije usvojila je i Zakon o optičkim diskovima, čiji je cilj smanjenje stepena piraterije i “sive” ekonomije u proizvodnji i prometu diskova, koje je trenutno jedan od najvećih u Evropi. Usvojeni zakon uređuje proizvodnju, komercijalno umnožavanje, promet, uvoz i izvoz optičkih diskova i opreme za njihovu proizvodnju i reprodukovanje, a predlagač očekuje da će zakon omogućiti uspešniju I efikasniju borbu protiv piraterije. Tako će ubuduće samo pravno lice koje dobije licencu od Zavoda za intelektualnu svojinu moći da se bavi proizvodnjom optičkih diskova, a optički diskovi sa snimljenim sadrzajem obeležavaće se proizvođačkim kodovima koji daju informacije gde je disk proizveden i umnožen. Donošenje tog zakona bilo je predviđeno i godišnjim planom rada Vlade Srbije i Akcionim planom za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, a u cilju ubrzanja sticanja statusa kandidata za članstvo u EU.Usvajanjem zakona Srbija je ispunila i jedan od uslova Svetske trgovinske organizacije, kako bi postala njen punopravni član. Parlament je izglasao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje, između ostalog, regulišu osnovice doprinosa za sveštenike i verske službenike, u cilju smanjenja razlika u iznosima osnovica doprinosa.
U njihovom određivanju polaziće se od dužnosti na koju je osiguranik raspoređen, njegove školske spreme, godina radnog staža i drugih kriterijuma sadržanih u unutrašnjem zakonodavstvu crkve, odnosno verske zajednice.
Izmenama je preciziran i način obračunavanja, utvrđivanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za preduzetnika koji koristi odsustvo zbog porodiljskog bolovanja, radi nege deteta ili posebne nege deteta. Tako će osnovica doprinosa i za takve preduzetnike biti oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.
Kurir
