РАСПУСТ ЗА ОСНОВЦЕ ОД ПЕТКА
– Đaci od prvog do osmog razreda osnovnih škola u Srbiji odlaze na raspust u petak, 10. juna, predviđeno je kalendarom školskih aktivnosti ministarstva prosvete i nauke. Nedelju dana kasnije školsku godinu završavaju i svi srednjoškolci.Prema podacima ministarstva, u oko 100 osnovnih i srednjih škola u Srbiji školska godina biće produžena za najviše pet dana zbog štrajka prosvetnih radnika.
Većina škola tokom februara i marta štrajkovala je skraćenjem časova, a školska godina biće produžena u pojedinim školama koje su za vreme štrajka potpuno obustavile nastavu.
Nastava će biti produžena u oko 100 od ukupno 1.804 škole u Srbiji, a zavisno od toga koliko je trajao štrajk, škole će odrediti i koliko dana je potrebno za nadoknadu, ali produžetak školske godine ne sme trajati duže od pet dana.
Đaci osmog razreda i maturanti srednjih škola već su na raspustu i pripremaju za upis u srednje škole i na fakultete.
Agencija BETA
СТУДЕНТИ БЕЗ БЕСПЛАТНОГ ЗУБАРА
Већ пет и по година студенти у Србији немају право на бесплатну стоматолошку услугу чиме је, како наводе академци, нарушено њихово право на лечење.Студенти сматрају да је то још једна одредба у Закону о здравственом осигурању.У акцији да се исправи, како тврде, ова озбиљна неправда, прикупили су чак 14 000 потписа.Законом о здравственој заштити од 1. јануара 2006., све стоматолошке услуге за младе старије од 18 година у Србији се наплаћују. Студенти су посебно незадовољни
„Данас је друштво само сиромашније, данас су нашим родитељима много мање плате мислим да поред свега и поред високих школарина још треба и лечење да плаћамо“, каже студенткиња Сара Чуданов.
„Данас је јако тешко бити студент. Ми немамо коме да се обратимо. Писали смо на бројне адресе, нико се није одазвао позиву“, каже Небојша Поткрајац из „Зелене Омладине“.
„14.000 потписа смо прикупили, шта још треба да учинимо“, пита се студенткиња Ивана Ковачевић.
И стоматолози кажу да је приметно драстично урушавање здравља зуба и уста код студената. Ординације стоје празне у Студентској поликлиници, а студенти се јављају само у крајњој нужди јер немају да плате
„Нажалост у великом броју случајева све се завршава вађењем зуба. Чини ми се да је уштеда у фонду учињена спровођењем овог закона минимална у односу на далекосежне последице које један овакав закон ће имати на здравље зуба, а касније и на целокупну здравствену слику“, сматра Диме Тодоров, начелник стоматолошке службе у Студентској поликлиници Београд.
Стоматолози тврде и да се осећају пониженим што су присиљени да студентима наплаћују лечење јер од броја пружених услуга зависи и њихова плата. А болести уста и зуба које се не лече на време као последицу имају не само крезубост већ озбиљно угрожавају цео организам.
„Могу да настану разне болести општег типа у смислу кардиоваскуларних проблема, проблема са зглобовима, проблема са бубрезима, тироидном жлездом. Уколико пацијент није у могућности да плати, јер родитељи му или нису послали новац или му није стигла одређена стипендија, трудим се да бих сачувала тог пацијента, помогла њему у збрињавању осталих зуба да одрадим многе ствари на своју штету“, кажестоматолошкиња Љубица Клисура.
Б92
ШТА КЛИНЦИ ЗНАЈУ О САОБРАЋАЈУ
Државну репрезентацију Србије ове године на европском такмичењу „Шта знаш о саобраћају“ представљаће две девојчице и два дечака узраста од 10 до 12 година. То су Милош Вјештица из Западнобачког округа, Срђан Томић из Јужнобанатског, Исидора Крагуљац из Рашког и најбоља међу њима Теодора Симић из Сремског округа.Она је протеклог месеца у Јагодини на 42. републичком такмичењу основних школа постала првак србије у б категорији.
ПРИВАТНИ ЧАСОВИ ЗА ТРЕЋИНУ СРЕДЊОШКОЛАЦА
Немотивисаност ђака доводи до узимања часова
Београдски средњошколци ужурбано поправљају оцене, час математике или хемије око 1.000 динара. Немотивисан ђак и који често одсуствује са наставе не може да савлада градивоТрећина београдских средњошколаца узима приватне часове, а „изнајмљивање“ професора је чешће пред крај школске године, сазнајемо у Форуму средњих стручних школа. Највише главобоље ђацима задају математика, физика и хемија, па је из ових предмета највећи број приватних часова. Цена индивидуалног часа најчешће је око 1.000 динара.
Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа, готово нема ученика који траже додатну помоћ из друштвених предмета. Иако се током целе школске године траже услуге приватних професора, пред летњи распуст предавачи имају пуне руке после јер треба одговарати и поправити оцену, како се не би чекао август и поправни испит.
ИСТРАЖИВАЊА
Истраживања су показала да су најконцентрисанији на трећем и четвртом часу и да тада у распореду часова треба да буду тежи предмети. Најмања концентрација ђака је на првом и последњем часу. Иако се, углавном, плаћају професори за предмете из природних наука, пред полагање пријемног испита за упис у средње школе има ђака који узимају приватне часове и из српског језика.
– У мају и јуну ђаци узимају приватне часове два и три пута недељно – каже Антић. – Разлози због којих родитељи плаћају професоре је недолазак ученика на допунску наставу која је обавезна, као и учестало бежање из школе. Не може ђак савладати градиво, ако је на полугодишту било више од 80 изостанака по ђаку, што чини чак три радне недеље.
Како наводи наш саговорник неопремљеност кабинета за физику, хемију, математику или биологију је, такође, разлог што ђаци узимају приватне часове.
– Томе треба додати и немотивисаност наставника да раде са њима, као и неприлагођене уџбенике и неадекватне наставне планове и програме – истиче Антић. – Настава се махом одвија уз помоћ табле и креде, што је ђацима досадно и не мотивише их да се потруде и нешто науче.
Антић наводи да приватне часове држе и наставници који раде у школама, јер је то начин да обезбеде додтане приходе. Он истиче да је најисплативије када се ради са групом од пет ученика.
– Обично часове тада држе у стану код наставника, а цена је од 600 до 800 динара по ученику за двочас – наводи наш саговорник. – Тако наставаник заради минимум 3.000 динара, па је групна настава исплативија за наставника и јефтинија за ђаке. Када један ученик узима приватни час то кошта од 1.000 до 1.200 динара.
Б.БОРИСАВЉЕВИЋ
ЂАЦИ И НА ЈЕСЕН ОСТАЈУ ПОДСТАНАРИ
Школа „Четврти краљевачки батаљон“ једна од најтеже оштећених
Ђаци краљевачких основних и средњих школа и наредне године гураће се, по свему судећи, у ходницима, слушати наставу у подрумима, бити подељени на по три локације, лишени стручних кабинета, а практична знања стицати захваљујући љубазности приватника јер до данас држава Србија није званично рекла одакле ће да одвоји 150 милиона динара, који су по грубим проценама потребни да се санира све што је земљотрес још прошлог новембра урадио на зградама у којима знање стичу будуће генерације из Краљева и околине.
Гимназија, Електросаобраћајна школа “Никола Тесла”, Економска, Основна школа “Чибуковачки партизани” само су неке од оштећених школа чији ђаци су похађали наставу у ванредном стању. За већину школа потребно је најмање седам до осам милиона динара за реконструкцију. Све што је до Краљевчана, урађено је и пројекти за реконструкцију су готови. Одобрио их је углавном у свим случајевима Грађевински факултет у Београду.
– Пројекат је одобрен још 31. марта. Тада смо добили документ и процену коштања радова. Око седам милиона за основне и још око два милиона за додатне радове јер после уређења статике и свега што је неопходно, школу треба и окречити, средити степенице, јер све то не потпада под обавезне радове. Када смо добили потврду да је пројект прошао, послао сам допис министарству. Како тада, тако и сада. Ни речи о томе има ли пара. А без обезбеђених пара нема ни расписивања тендера, ни тражења извођача, ни почетка радова – каже Петар Лишанин, директор Електро-саобраћајне школе “Никола Тесла”.
Зграда ове школе тешко је оштећена на више места. Прочеље које лежи на стубовима је дословце забрањена зона, али су и оштећења која воде из задњег дела ка школској сали огромна. Да се сутра заврши тендер, а потребно је најмање месец дана по обезбеђивању пара да буде одабран извођач, треба најмање два месеца да се жестоко ради како би школа била доведена у стање да ђаци поново кроче у њу. Судећи по садашњем стању, саобраћајци ће бити и у септембру подстанари у Основној школи “Четврти краљевачки батаљон” на Машинском факултету и у школи “Јово Курсула”.
Још више пара треба да се реновира зграда где су Гимназија и Економска школа, скоро 24 милиона само да буде статички сигурна, а после тога…
Побеђују и без школске зграде
Иако подстанари лишени приступа стручним кабинетима, ђаци Електросаобраћајне школе “Никола Тесла” на недавном државном првенству школа исте класе, успели су да освоје сјајно друго место у екипној конкуренцији, а бројни ђаци су се вратили и са златним медаљама.
– Економци су се некако сместили у Медицинску, а ми смо се расули по основним школама у Рибници и на Берановцу. Ситуација је веома тешка. Све папире да се крене у санацију и обнову имамо, али засада ништа од тога – каже Мирослав Видић, директор краљевачке гимназије.Сем тога да за реконструкцију свих школа треба око 150 милиона динара, да се ситнији послови већ раде, да су неке школе које су мање оштећене, углавном на сеоском подручју, враћене у стање погодно за наставу, начелник Одељења школске управе у Краљеву Жарко Милосављевић није могао да нам каже ништа опширније.- Треба заиста пуно новца, али о томе одговор треба да да министарство – каже он.
Иако смо покушавали да дођемо до Зорана Трнинића, задуженог у Министарству просвете за финансије, он јуче није био доступан.
Србо Трифуновић
