ЧАНАК: УЛАЗАК СИНДИКАТА У ПОЛИТИКУ ПРЕДСТАВЉА ОБМАНУ ЧЛАНСТВА
Ulazak sindikata u politički život predstavlja „obmanu članstva“ i „mali puč“, ocenio je u intervjuu FoNetu predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak, jer to niti piše u sindikalnim programima, niti će sindikati imati dovoljno poslanika za ozbiljno delovanje, „sem kao pričaonica“.
Čanak je konstatovao da „u ovakvoj državi, kakva je Srbija i ovakvoj Evropi, kakva je danas, sindikati imaju posla preko glave“.
U takvoj situaciji, prema njegovom mišljenju, „ne bi mogli da razmišljaju o tome kome bi dali podršku, a kamoli da aktivno učestvuju u političkom životu Srbije“.
„Mislim da je ovo obmana članstva, jer ne znam ni jednog člana koji je stupio u sindikat, nadajući se da će on ući u politički život“, ukazao je Čanak.
„Ni u jednom sindikalnom programu, koji se nudi članstvu, to ne piše“, precizirao je Čanak, koji ulazak sindikata u politički život „na neki način“ vidi kao „mali puč“
„Ja sam se učlanio u sindikat da štiti moja prava, a on me uvlači u politiku. Čak iako mi se sviđa neka stranka i ja sam njen član, nemojte me vi uvlačiti, jer sam tamo već član, kao građanin. Što me vi kao sindikalca uvlačite“, upitao je Čanak.
On ne vidi način da sindikati, svojim učešćem u političkom životu na listi neke stranke, spreče da se Zakon o radu ili slični zakoni promene na štetu zaposlenih.
„Kako god obrnemo, u najboljem ishodu slučajeva, ni jedan od ovih sindikata neće imati dovoljno poslanika da može delovati, sem kao pričaonica“, predvideo je Čanak.
On smatra da je „ovo poslednja epizoda sindikalnog urušavanja u Srbiji“, mada je, kako kaže, „sreća što će se urušavati i imidž političara i stranaka, tako da će
zagrljeni ići u propast“
„Na žalost, ići će i Srbija sa njima. Mislim da će, posle ovoga, sindikati morati da polože ozbiljne račune pred svojim članstvom i javnošću“, poručio je Čanak.
On je najavio i da će očuvanje medija i novinarske profesije biti jedna od glavnih aktivnosti Granskog sindikata medija, upozoravajući da neizbežno kolektivno
ugovaranje dobija drugorazredni značaj, „ako ste vi tek neki pabirci urušenog života i države“.
Prema oceni Čanka, medji i novinari su tamo gde su i počeli, kada su devedesetih godina prošlog veka osnovani Granski sindikat medija i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
U vreme osnivanja Granskog sindikata medija, kao najstarijeg ogranka UGS Nezavisnost, podsetio je Čanak, osnovna ideja nije bilo kolektivno pregovaranje, već „čuvanje profesije od nadolazećeg nacionalizma i pogubne ratne politike Slobodana Miloševića“.
„Izgleda da ponovo moramo da se vratimo tome“, rekao je Čanak, koji smatra da bi, čak i tamo gde postoji neizbežna potreba za kolektivnim pregovaranjem, to trebalo proglasiti za „drugorazrednu“ stvar, a da prva bude očuvanje profesije“.
„Nijedan kolektivni ugovor ne može da spasi profesiju“, objasnio je Čanak i upitao „kako će vam, konačno, izgledati kolektivni ugovor, ako vam je profesija urušena“?
Prema rečima Čanka, „kolektivni ugovori vam i ne trebaju, ako ste vi tek neki pabirci jednog urušenog života i države“
On je zato najavio da će to biti jedna od glavnih aktivnosti Granskog sindikata medija“, kojoj će se, kako očekuje, pridružiti i NUNS.
U NUNS su, smatra Čanak, „posle dužeg perioda uljuljkivanja da nije sve tako crno kao što izgleda, konačno otkrili da je stvar još crnja nego što izgleda“.
„Sada nemaju kud, jer je situacija praktično još gora nego što je bila kada smo zajedno osnivali NUNS“, ocenio je Čanak.
„Sada ima više razloga za jedan revolucionarni NUNS, nego što smo ih imali onda kada je pre dvadesetak godina on osnovan“, dodao je Čanak, napominjući da je „kod ljudi iz NUNS potpuno sazrelo za promene“.
BLIC
БРАНИСЛАВ ЧАНАК ЗА РТВ: РЕФОРМА ЈАВНОГ СЕКТОРА
„У транзицију се ушло 1989. године, а она се свела само на обични демократски плурализам, колико има партија, а упоредо су се дешавале закулисне приватизације. Синдикат Независност расписао је конкурс за бољу Србију. Радни задатак је боља Србија. Свако препознаје свој интерес у бољој Србији, али да коначно одредимо шта је заједнички интерес боље Србије“, изјавио је за Радио – телевизију Војводине председник синдиката Независност Бранислав Чанак.
Он је гостујући у емисији „1 на 1“ РТВ-а рекао да су све транзиционе владе у источној Европи урадиле реформе јавног сектора и да ће врло добро спроведена реформа јавног сектора у Србији тачно показати каква је ситуација у јавном сектору.
„Постоји проблем штедње, не може се било шта инвестирати и било шта штедети. Социјална кохезија је потребна. На различите начине се синдикати баве проблемима, али су кључеви проблема у рукама капитала“, рекао је Чанак.
Он је истакао да се губи на времену, да транзиција није завршена када је требало и да је слично пражњење незадовољства, слична атмосфера, постојала и после Другог светског рата.
Чанак је упитао да ли се у кампањама партија иједна залаже за синдикате и додао да не постоји политички систем у коме синдикати могу да искажу мишљења у Србији.
„Синдикати у западној Европи су увели додатна пензијска осигурања која сами синдикати финансирају, синдикални пензијски фонд. Држава мора да се понаша као у тржишној економији, а не да буде мешања државе у привреду“, рекао је он.
Емисију „1 на 1“ Радио – телевизије Војводине у којој је гост био председник синдиката Независност Бранислав Чанак у целости можете да погледате овде.
РТВ
ПЕТИЦИЈОМ ДО 48 БОДОВА
Око 45.000 студената свих факултета у Србији је, за седам дана акције „Десетка за Србију“, потписало петицију за измену Закона о високом образовању. Сматрају да је терет реформе само на академцима. Основни захтев да сви студенти који су стекли 48 бодова могу да упишу наредну годину студија као буџетски.
За првих седам дана акције „Десетка за Србију“, око 45.000 студената свих факултета у Србији потписало је петицију за измену Закона о високом образовању, јер сматрају да је терет реформе само на академцима.
„Не тражимо да учимо мање, него да свако ради свој посао, а не да терет реформе само буде на студентима. Проблем је на факултетима који нису реформисали градиво, оптерећење није адекватно“, рекао је у изјави Танјугу председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Миша Живић
Акција је почела крајем фебруара, а на факултетима који су се накнадно укључили трајаће још наредне недеље. Према речима председника СКОНУС-а, који је са још неколико студентских удружења иницијатор акције, у тој асоцијацији су јако задовољни одзивом.
Студенти сваке године организују протесте, јер тврде да реформе у високом образовању, започете 2005. године доношењем Закона, нису доведене до краја.
Њихов основни захтев је да се сви студенти који су стекли 48 бодова, могу уписати у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде са 60 бодова.
Академци траже и враћење апсолвентског стажа, затим да се формира фонд за развој високог образовања, доношење новог шифрарника занимања, јер око 60.000 младих није препознато на тржишту због тога што стара класификација занимања није усклађена са болоњским звањима.
„Такође, тражимо да се уведе социјална димензија у систем финансирања како не би били ‘блокирани’ одлични студенти који су слабог материјалног стања, затим смањење оптерећења студената, реформу наставних програма, наставе“, рекао је Живић.
Надамо се да ће велики број потписа дати легитимитет нашој акцији и показати жељу да се закон промени што пре, рекао је Живић, који очекује да ће у наредних месец до два доћи до измена и допуна тог прописа, са унетим захтевима академаца.
Студенти ће петицију са потписима, именом и презименом, матичним бројем сваког студента, предати ресорном министарству и универзитетима, рекао је Живић и навео да ће испуњавањем студентских захтева престати разлози за протесте сваке године.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић навео је, поводом петиције студената, да је разговарао са представницима СКОНУС-а и да ће разговори бити настављени.
„Тражићу од факултета да дају своју оцену да ли је процес реформе урађен или не, какав је степен оптерећености студената, односно тражићу да се већа факултета изјасне о ономе што студенти постављају као проблем“, рекао је Обрадовић.
Обрадовић је најавио да ће у договору са ректорима универзитета бити сачињена анализа пролазности студената од доношења Закона о високом образовању и навео да је транспарентност рада факултета лоша страна система, јер, како каже, студенти немају могућност на факултету да виде на шта се троши новац који држава даје факултетима.
РТВ
ФАЈРОНТ ЗА МАЛУ МАТУРУ
Матурско вече за ученике осмог разреда више неће моћи да се слави у кафанама и ресторанима већ у школама, уколико се усвоји закон о основној школи. Ђаци разочарани.
Уколико се усвоји закон о основној школи, матурско вече за ученике осмог разреда неће више моћи да се организовано слави у ресторанима, већ само у школама. То би важило и за прославе Нове године и државних празника. Та новина обрадовала је професоре и родитеље, али не и децу
По вечерњим тоалетама, оделима и гламуру који прате ресторанску прославу матуре, основци нису нимало заостајали за средњошколцима. Нови закон направиће разлику, кажу надлежни.
„То су деца од петнаест година и морамо бринути о њиховој безбедности и њиховом изгледу“, каже Желимир Попов из Министарства просвете и науке.
„Често видимо ту децу, поготово девојчице које више личе на барбике, нашминкане, на високим потпетицама, да се пије пиво и свирају трубачи. То није примерено тим годинама и њиховом узрасту“, рекао је Попов.
Предлог доноси и родитељима олакшање.
„Прва ствар је безбедност деце која су сигурнија него у ресторану или хотелу, и наравно финансијски тренутак. Мала матура се не разликује од велике, родитељима је то велики издатак, до 200 евра и мислим да је то заиста непотребно“, каже родитељ Гордана Племић.
Славље у школи, ђаке разочарава. Они кажу да су све претходне генерације су славиле у ресторанима, зашто не би и они.
Да би прослава у школи била успешна неопходна је добра и паметно осмишљена организација, кажу запослени и подвлаче да је неопходна подршка родитеља и општине.
„И ако буде у школи, они ће се сигурно организовати да оду негде. Негде ће родитељи да их окупе и одведу, и биће три четири прославе мале матуре а школа неће имати контролу“, каже директор Основне Школе „Светозар Марковић“ из Београда Драги Лукић.
Да ресторан није услов успешне забаве показује деценијска традиција школе „Дринке Павловић“. Запослени и ђаци током целог другог полугодишта осмишљавају како да школско славље буде што занимљивије.
„Оно је специфично обележено у нашој свечаној сали где се промовише ученик генерације и наши најбољи ђаци. Такође постоје игре одређене, квизови, плес, избори за најбољу креацију што се тиче одевних предмета, и сви смо ту јако задавољни“, наводи Божидар Остојић из Основне Шкле „Дринка Павловић“.
Тако је не само јефтиније, већ прослава има, тврде, више стила, и достојна је завршница мале матуре.
РТВ
