МЕНТОРИ – НАЈВЕЋА МУКА ПОСЛЕ ДИПЛОМАЦА
Studenti i profesori predložili izmenu doktorskih studija
Na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (277 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 procenata). Većina svoju budućnost ne vidi u svojoj zemlji. Kažu da imaju loše uslove za rad, da nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo na međunarodne skupove, muku muče i sa visokim školarinama, a najveći problem su im „nevidljivi” mentori.
Ovako govore mlade nade naše nauke, a njihove odgovore i ove godine sakupilo je Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije i predstavilo ih u Novom Sadu.
– Pod jedan je problem finansiranja – neophodno je da država reši ovo pitanje, tako što se neće upisivati studenti koji nemaju unapred rešeno finansiranje. Ideja je da se deo studenata finansira kroz projekte, deo da dobije školarinu (da to bude 1.500 mladih do 2020. godine), a deo će se samofinansirati. Studenti ne očekuju i ne traže velike pare, školarina obezbeđuje egzistenciju, jer ako je velika – student će se provoditi, a manje studirati, a ako je mala, moraće da radi i opet će da trpe studije – kaže Slobodan Radičev, predsednik Udruženja.
Primećeno je i da se retko do doktorata dolazi za dve-tri godine, kako bi trebalo po zakonu, već da je prosek četiri, pet i šest godina. „Evo, od 200 mojih kolega, ja znam samo jednog koji je diplomirao na vreme, a pri tom, mentor mu je bio iz Kanade!”, kaže naš sagovornik.
Mnogo je diskutovano o mentorskom radu, jer je većina studenata upravo mentorstvo označilo kao ključni problem doktorskih studija. To što se većina studenata sastaje s mentorom manje od jednom mesečno, razlog je i što studiranje traje duže nego što bi trebalo.
Radičev, koji je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže i da su se studenti založili za to da bude što više programa na engleskom jeziku i da je trenutno veliki problem što se doktorska disertacija na većini fakulteta u zemlji radi samo na srpskom jeziku, kao i što ne postoji baza disertacija. To, po njihovom mišljenju, sprečava masovniji dolazak stranih studenata, s jedne strane, Srbija bi bila vidljivija i u evropskoj nauci.
Akademci su se kao i u prošlogodišnjoj anketi požalili i na loše uslove za istraživanja, to što nemaju dovoljno predavanja i što su ona na nivou koji ne priliči doktorskim studijama.
Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da u poređenju sa Evropom zaostajemo po broju studenata, profesora i doktoranada, a katastrofalna je i starosna struktura nastavnika. Za nekoliko godina se očekuje velika smena generacija, a pitanje je u pojedinim oblastima da li ćemo imati dovoljno novih profesora.
– U EU je 38.000 studenata na milion stanovnika, a u Srbiji je 34.000, odnosno 8.200 diplomiranih, naspram 4.500 u našoj zemlji. Kada uporedimo procenat profesora starijih od 50 godina po zemljama, a prosek je oko 38 odsto, Srbija je na ubedljivo prvom mestu sa gotovo 60 odsto – kaže profesorka Dondur.
Kada se poredimo sa Evropom, loši smo i u oblasti doktorskih studija: mi imamo 680 studenata doktorskih studija na milion stanovnika, a EU 1.050, dok je kod diplomiranih doktoranada taj odnos još gori – 390 (EU) na prema 70 (Srbija).
Po rečima dr Dondur, strategija države jeste da dostignemo 200 doktora na milion stanovnika, da naši univerziteti uđu na listu 500 najboljih na svetu, da u doktorske studije budu uključeni naši naučnici iz dijaspore i da upis bude u skladu sa istraživačkim kapacitetima i utvrđenim prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja i zahtevima poslodavaca.
Sandra Gucijan
ЗАПУШТЕНА ШКОЛА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ
РТВ
Бачко Градиште, место у бечејској општини, не тако давно било је једно од најнапреднијих у Војводини.
Сада је слика сасвим другачија, а ђацима основне школе прети зараза, јер нема воде за пиће, тоалети су запуштени и руинирани да нису за употребу.
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ОТВОРЕН ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ
Nedostatak kadrova u turizmu veliki problem
Ministar za prosvetu i nauku Žarko Obradović otvorio je danas prvi državni Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj banji i naglasio da je najveći problem u toj oblasti nedostatak međunarodno kvalifikovanih menadžera.
Obradović je rekao da Srbiji nedostaju međunarodno kvalifikovani hotelski i turstitički menadžeri kao i kadrovi u novim turističkim zanimanjima.
„Neophodno je proširiti obrazovnu ponudu unapređenjem novih studentskih programa, otvaranjem visokoškolskih ustanova koje će usavršavati stručni kadar znanjima i veštinama neophodnim za unapređenje turističke ponude prema evropskim i svetskim standardima“, rekao je Obradović.
On je naveo da je fakultet otvoren u Vrnjačkoj Banji s obzirom na njenu dugu tradiciju u turizmu i zdravstvu, kao i zbog odgovarajućeg okruženja sa zaštićenim prirodnim resursima i srednjevekovnim spomenicima.
„Vlada Srbije, Ministarstvo za prosvetu kao i Unverzitet u Kragujevcu kome ovaj fakultet pripada, pružaće ovoj visokoškolskoj ustanovi neophodnu pomoć radi redovnog funkcionisanja“, izjavio je Obradović.
Presednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je studentima da će tokom studiranja moći da pokažu svoje znanje ali i kreativnost.
„Uverena sam da ćete u narednom periodu učiti više od onoga što predviđaju programi, po sentenci – ne za školu, već za život, i učite za Srbiju, svoje porodice u svoju ličnu sreću“, kazala je Đukić Dejanović.
Na prvi Fakultet za hotelijerstvo i turizam upisalo se 100 studenta od kojih je 60 na republičkom budžetu i 40 samofinansirajućih studenata.
Ministar Žarko Obradović je uručio indekse za troje studenta koji su pokazali najbolje rezultate na prijemnom ispitu.
B-92
У ШКОЛАМА УЧЕ ХРВАТСКИ!
SKANDAL U PROSVETI
Učenici trećeg razreda gimnazije primorani da gradivo iz logike uče iz knjige koja je puna hrvatskih izraza
BEOGRAD – Apsolutno nelogično!
Roditelji učenika trećih razreda gimnazija negoduju zbog činjenice da njihova deca na času logike uče iz knjige Gaja Petrovića, koja je napisana na njima nerazumljivom jeziku. Kako navode, knjiga je na ijekavici, na hrvatskom jeziku.
– Moj sin nije imao priliku da boravi u Hrvatskoj, pa samim tim ne razume ni njihov jezik. Zbog čega sada treba da uči iz takve knjige, da troši moje i svoje vreme na razumevanje pojedinih pojmova, umesto da se skoncentriše na samu lekciju – pita se roditelj dečaka koji pohađa treći razred jedne beogradske gimnazije,
Po rečima ovog roditelja koji je želeo da ostane anoniman, udžbenik obiluje terminima kao što su povijest, kritizirali, općenito, znanstveno, uvjetno, razina i mnogim drugim nerazumljivim pojmovima. Kako kaže otac jednog od učenika, to je za decu veoma „komplicirano“, jer ona nisu ni rođena u vreme postojanja stare Jugoslavije.
Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za srednje škole, kaže za Kurir da je obavezna, odobrena knjiga za logiku autora Mihaila Markovića.
– Sve ostalo je priručna literatura. Ukoliko profesori traže od dece da uče samo iz knjige Gaja Petrovića, to bi roditelji mogli da prijave prosvetnoj inspekciji. Ali, ukoliko je to samo dodatna literatura, onda je to dobro, jer deca proširuju svoje znanje – kaže on.
Radmila Briza – Sanja Ilić
Zavod: Literatura je oskudna
Dimitrije Dimitrijević, urednik Zavoda za udžbenike, objašnjava da se logika izučava iz odobrenog udžbenika Mihaila Markovića, dok se knjiga Gaja Petrovića koristi kao priručnik.
– Ta knjiga se ne nalazi u katalogu odobrenih udžbenika za srednje škole. Profesori se sami odlučuju za njeno korišćenje, ali je zbog oskudne ponude često koriste kao pomoćnu literaturu – kaže Dimitrijević i dodaje da se na godišnjem nivou proda između 1.000 i 1.600 primeraka ove knjige.
KURIR
УМЕСТО ДИПЛОМА, ДОДЕЉИВАЛИ СТУДЕНТИМА ПРАЗНЕ ФАСЦИКЛЕ!
Na današnjoj svečanoj dodeli diploma i indeksa, na Tehničkom fakultetu u Boru, u vreme trajanja studentskog protesta ispred glavne zgrade i anfiteatra fakulteta, rukovodstvo fakulteta je dimplomcima uručivalo prazne fascikle, bez diplome studijskog programa koji uspešno završili…
Kako je na regionalnoj televiziji „RTV Bor“ u emisiji „Oko istoka“ izjavio Nenad Pandurović, predsednik Studentskog parlamnta Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, pojedinim studentima sa indeksom ’06 danas su umesto diplome svečano uručene prazne fascikle. Razlog ovome je kako je rukovodstvo fakulteta navelo, problem u potpisu Rektora Beogradskog univerziteta, dok je studentima obećano da će diplome dobiti kroz par dana. Nenad je dodao i to da je večina ovih studenata diplomirala još pre pola godine i da je do sada sigurno bilo vremena da se ovako nešto spreči, odnosno da studenti koji su diplomirali u toku poslednje nastavne godine, danas na svečanoj dodeli dobiju svoje zaslužene diplome.
U razgovoru sa Nenadom Pandurovićem saznali smo da će sutra u prepodnevnim satima predstavnici studenata otići na razgovor sa rukovodstvom fakulteta gde će se detaljnije informisati o ovom slučaju. Takođe, oni će sutra pokušati još jednom da razgovaraju o problemu koji je nastao nakon stupanja na snagu Odluke Saveta o vrednosti ESPB Bodova.
S.P
