Правна питања и одговори

Žarko Obradović

USAGLAŠAVANjEM kriterijuma, tokom jeseni će početi priprema za rangiranje univerziteta u Srbiji. Naša ideja je da sve bude spremno za iduću godinu – izjavio je u ponedeljak ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na sastanku sa učesnicima Konferencije univerziteta Srbije, postignut je saglasnost da treba utvrditi što objektivnije kriterijume kako se ne bi stvarala velika razlika između bogatih i siromašnih univerziteta.

Obradović je dodao da će rangiranjem biti obuhvaćeni i privatni i državni univerziteti. On je ukazao da su trenutno važeći kiterijumi, pre svega u SAD, broj živih Nobelovaca koji predaju, saradnja sa privredom, citiranost, a da u obzir treba uzeti i studentska postignuća.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević je naveo da je rangiranje ”pitanje države i uređenog sistema” i da mora biti obavezujuće za sve univerzitete:

– Rangiranje treba da kaže ko je dobar, a ko je loš i da stvori konkurenciju i doprinese kvalitetu.

„Večernje novosti“

Сваки месец школовања, студенте из унутрашњости, кошта најмање 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Међутим, трошкови студената који се не финансирају из буџета двоструко су већи.

Стрес због пријемних испита за бруцоше је прошао, али за родитеље студената из унутрашњости следи нови, финансијски стрес. Студенту који је на буџету и не живи у дому, према статистикама, за месец дана живота у Београду треба око 350 евра, што је цела просечна плата у Србији. Трошкови самофинансирајућих студената често су и дупло већи

Лидија Милићевић из Крушевца, која има ћерку на студијама у Београду и још једног ђака, каже да је Београд много скупљи град од Крушевца.

„При том, Крушевљани немају чак ни републички просек, што значи да је додатно оптерећење за породицу која већ има два ђака у кући огромно“, каже Лидија.

Пре свега, треба платити школарину, која се у зависности од факултета на државном универзитету креће од 45.000 до 250.000 динара. Комплети књига коштају у просеку 20.000 динара. Пријаве испита и потврде разних служби по комаду коштају од 500 до 1.000 динара.

Поред свих набројаних трошкова, породица Милићевић, само за основне ствари, односно храну и смештај, мора да издвоји просечну плату у Србији.

Лидија Милићевић каже да су трошкови на месечном нивоу око 350 евра и то ако се не рачунају трошкови за козметику, одећу и обућу.

Под условом да новац не троши на ствари попут излазака, одлазака у позориште, биоскоп и слично, студент који живи у дому месечно најмање потроши 10.000 динара.

Трошкови исхране у студентским домовима за месец дана износе око 4.000 динара, а када се томе додају трошкови станарине, маркица за ГСП, претплата за библиотеку и Интернет, свота новца се удвостручи.

Недовољно места у дому

Последњи студентски дом у Београду је изграђен давне 1978. године. Сваке године за домове конкурише многоструко више студената него што има кревета.

Трошкови живота када изнајмљујете стан расту најмање дупло.

За мале станове у деловима града удаљеним од центра потребно је издвојити од 150 до 200 евра месечно, а за двособан стан од 200 до 300 евра. Колико им време дозволи, студенти се за додатне финансије сналазе на разне начине.

Стојан Лончаревић из Савеза студената Београда каже да се студенти углавном сналазе тако што раде привремене послове преко Студентских задруга. Финансијски живот студената у престоници могу да олакшају разни попусти који су, према многима, недовољни.

Лончаревић каже да постоје одређени попусти, које омогућавају студентске картице, али да су ти попусти веома мали.

С обзиром на то да један студент, без школарине и књига, у Београду годишње кошта родитеље скоро 5.000 евра, многи од њих опредељују се за задуживање код банака. Скоро све банке имају посебне услове за студенте. У зависности од банке, услови су различити, а за додатне студентске погодности потребнан је доказ о студирању.

РТС

Đaci jedne beogradske škole

BEOGRAD – Svaki peti osnovac ili srednjoškolac u Beogradu ima loše telesno držanje, a 24 odsto đaka ima i deformitete stopala, pokazala je analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Kako se navodi u saopštenju Gradski zavod redovno vrši sistematske preglede Beogradskih srednjoškolaca i osnovaca, a analiza i statistika su urađeni na osnovu desetogodišnjih rezultata tih pregleda.

Podaci pokazuju i da skoro 5.000 učenika u osnovnim i srednjim školama, tačnije 7,9 odsto njih, ima neku od smetnji vida ili pokretljivosti oka.

U protekloj deceniji beleže se i sve učestalija alergijska oboljenja među školskom decom, sa porastom od 2,93 odsto u školskoj 1999/2000. do gotovo duplo veće zastupljenosti od 4,76 odsto u školskoj 2009/2010.godini. Od alergija pati 6,7 odsto srednjoškolaca i 3,74 odsto osnovaca.

Zapaža se i porast broja one dece koja imaju smetnje u govoru. Među osnovcima je 2,36 odsto takvih đaka, a među srednjoškolcima 0,66 procenata.

Iz godine u godinu, broj dece sa govornim smetnjama diskretno raste. U 2000. ove smetnje imalo je 1,38 odsto, dok su, prema poslednjim podacima iz 2010. godine, govorne mane zastupljene kod 1,78 odsto, odnosno skoro 1.500 beograskih školaraca.

Tanjug

Na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta 27. septembra inovirani programi za gimnazije: Zoran Kostić i Desanka Radunović

Predlog inoviranih gimnazijskih programa na idućoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Ipak promene u gimnazijama

Beograd – Ministarstvo prosvete i nauke obratilo se Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) sa molbom da tokom septembra održi hitnu raspravu o inoviranim programima za gimnazije i usvoji inovirane programe za one predmete za koje NPS smatra da su u celosti ili sa izvesnim datim korekcijama, bolji od programa koji su trenutno u upotrebi. Za predmete za koje se ne budu usvojili inovirani programi, važiće programi koji su trenutno u upotrebi – kaže za Danas Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.

On dodaje da će na isti način NPS u oktobru razmatrati i inovirane programe za ostale srednje škole, nakon čega će Ministarstvo uputiti odgovarajuće objašnjenje školama koje se odnosi na te programe.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović potvrdila je za Danas da će inovirani programi za gimnazije biti na dnevnom redu naredne sednice Saveta, planirane za 27. septembar. Ona ističe da je na prošlonedeljnom sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete dogovoreno da NPS razmatra inovirane programe najpre za gimnazije, a potom i za srednje stručne škole u oktobru, ali da to ne znači da će ti programi biti usvojeni u celini.

– Ukoliko članovi NPS-a procene da predložene izmene gimnazijskog programa za neke predmete nisu dovoljno dobro urađene i da bi njihovo usvajanje proizvelo više štete nego koristi, takve programe nećemo prihvatiti već će ostati da važe stari programi. Inovirani programi za gimnazije koje NPS bude usvojio važiće dve školske godine, što je period u kome bi trebalo da bude urađena celovita reforma gimnazija – objašnjava Radunovićeva.

Na dnevnom redu iduće sednice NPS-a biće i nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, koji su još prošle godine prevedeni u redovan obrazovni sistem. Međutim, programi za pet ogleda – poslovni, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar, za koje je bilo najavljeno da će od ove godine biti prevedeni u redovan sistem, ipak će sačekati narednu školsku godinu.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da je prošle nedelje Ministarstvo prosvete i nauke prosledilo plan i nastavne programe za pet oglednih profila NPS-u i Savetu za stručno obrazovanje, a da će tokom ove nedelje „biti obavljen razgovor sa predsednikom Saveta za srednje stručno obrazovanje i njegovim saradnicima, kada će biti definisani rokovi i procedure u vezi sa uvođenjem oglednih profila u redovan sistem“.

– Ovih pet profila će, nakon predviđenih procedura, blagovremeno biti spremni za ulazak u sistem od naredne školske godine. To znači da će škole imati dovoljno vremena da ove izmene unesu u svoje školske programe po objavljivanju u Prosvetnom glasniku, kao i da će škole koje nisu bile u ogledu, biti blagovremeno pripremljene za prihvatanje novih planova i programa – ističe Kostić.

Standardi pa reforme

Podsetimo, većina članova NPS-a na sednici početkom jula nije želela da razmatra predlog izmena gimnazijskih programa, koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tada je prevladalo mišljenje da programe ne treba menjati na brzinu, da treba sačekati da se prvo donesu standardi postignuća učenika i na osnovu njih novi planovi i programi za gimnazije.

Danas

Roditelji sa troje i više dece u Pranjanima osnovali udruženje kao putokaz ostalima kako se selo spasava od izumiranja

Dragana i Milan Tomović sa svojom četvorkom

Pranjani – Na Veliku Gospojinu (28. avgust) majke i očevi u najvećem selu gornjomilanovačke opštine, oni sa troje i više dece, osnovaše udruženje „Ponos“. Za sada je učlanjeno 58 bračnih drugova sa više od stotinu dece, a biće ih i još, polako se pridružuju i iz susednih sela. To je bio odgovor Pranjanaca na jalovo predizborno busanje u prsa prvoboraca protiv „bele kuge“.

– Šta da vam pričam, i sami znate: poljoprivreda u selima je na starcima, škole se, jedna za drugom, gase. Osnovali smo ovo udruženje da podstaknemo sadašnje i buduće bračne parove da rađaju decu. Bez podmlatka se selo ne može sačuvati, džaba divne kuće, velika imanja i sva mehanizacija za obradu zemlje. Pranjani svakako nisu ugroženo selo, evo nas deset školskih drugova imamo po troje ili četvoro dece, svi zajedno više od 40 naslednika. Akciju treba voditi dok se ima sa kime i sa čime, kasno je kad u selu ostane mladih koliko prsta na jednoj ruci – kaže predsednik „Ponosa“ Radovin Veselinović, koji sa suprugom Snežanom ima dva sina prvaka i petogodišnju kćerku; tako je za sada, jer Veselinovići razmišljaju ozbiljno da Savu, Nikolu i Milicu obraduju sestrom ili bratom. Snežana svečano obećava: „Tri nije konačan broj“.

Kada je sinu bilo 14, a kćerki 12 godina, Konstantin Stanojević i njegova supruga su dobili još jednu kćerku.

– Drugačije se živi kad je malo dete u kući, drugačija atmosfera, drugačiji smo i mi. Maloj su dve godine, stariji već srednjoškolci, ali su nam postali bliži i privrženiji zahvaljujući sestrici. Reklo bi se da porodica prisnije živi, da se emotivna veza među članovima pojačala – opisuje Konstantin svoju porodicu nakon trećeg deteta.

Članovi „Ponosa“ su i Dragana i Milan Tomović iz Koštunića. Uslove za članstvo (tri kćerke: Natalija, Sofija i Krstina) imaju već od pre osam godina, a ovoga leta su i „overili“ četvrtim detetom, sinom Vasilijem. I Milanov brat Milorad ima troje dece. Kad je Dragana sa bebom stigla iz porodilišta kući, svekar Stanko je „odrešio kesu“: u dvorištu ju je dočekao poklon – automobil, mašnom uvezani crveni „lupo 1.4 TDI“.

– Imućan sam čovek, ali sve to bogatstvo nije ni blizu bogatstva koje sam stekao rađanjem unučadi. I ja imam troje dece, a od dva sina i kćerke imam devetoro unučića. Verovatno je tu kraj, mada je sve u božjim rukama, ali zar je to malo. Nije malo, ali da ih je još devetoro, ne bi bilo previše. A što se auta tiče, snaha Dragana je to više nego zaslužila: završila je srednju školu, ali nije tražila mladoženju i posao u gradu, udala se u selo i rodila četvoro dece; zar ona nije istinski borac protiv „bele kuge“ – kaže Stanko Tomović.

U udruženju „Ponos“ planiraju da osnuju fond za pomoć porodicama koje imaju više dece, a slabijeg su imovnog stanja ili imaju bolesno dete. Na to ih obavezuje, kaže predsednik Veselinović, Velika Gospojina, zaštitnica žena i majki, koju su uzeli za svoj praznik.

Pranjani su se svojevremeno pročuli po „Bekrijadi“ koju već deceniju organizuju uoči velikog posta (vaskršnjeg). Takmiče se ljudi ko će više da popije ljute šljivove prepečenice, a da se ne strovali pod astal! Evo prilike da izađu na bolji glas: više od 50 porodica u varošici ima po troje i više dece, a u nekim zaseocima takva je svaka druga kuća. U opštini su 62 sela, a ni u jednom nije 1. septembra toliko novih đaka pošlo u školu kao u Pranjanima – 43 prvačića. Udruženje „Ponos“ će učiniti sve da beba bude više, pa tako i više prvačića.

Boško Lomović