Правна питања и одговори

РТВ

Након што је 2009. године усвојен нови закон о образовању и васпитању, који предвиђа далеко блаже дисциплинске мере за изостајање из школе, просечан новосадски ученик није долазио на часове више од месец и по дана.

За наредну школску годину, број дозвољених неоправданих часова је смањен, али чини се да те промене и даље охрабрују бежање с часова.

Mašinski fakultet u Kragujevcu i zvanično je promenio naziv u Fakultet inženjerskih nauka nakon što se sa ovom izmenom saglasila Vlada Srbije. Odluka o promeni naziva predstavlja formalnu potvrdu da je kragujevački fakultet postojećim i studijskim programima u pripremi, kao i naučno istraživačkim radom prerastao okvire mašinstva.

Fakultet inženjerskih nauka je trenutno angažovan na pripremi dokumentacije za akreditaciju novih studijskih programa za automobilsko, urbano, energetsko i bio-medicinsko inženjerstvo. Ova visokoškolska ustanova je dobila i novi TEMPUS projekat za razvoj dva nova studijska programa.

RADIO CENTAR 987

Brojna isturena odeljenja sa pet ili manje učenika neće preživeti reformu mreže. Đacima koji ostanu bez učionica biće kupljeni autobusi koji će ih voziti do najbliže škole

Učiteljica i svi đaci smešteni u dve klupe – slika je koja se može videti u 800 škola u Srbiji. Sve one imaju najviše pet učenika i, po pravilu, nalaze se u udaljenim selima. Ova odeljenja rade sve dok makar i jedan učenik dolazi da sluša nastavu. Ali, kada započne racionalnizacija mreže škola, svi ti razredi biće ugašeni! Sami đaci neće biti ostavljeni na nemilost, za njih će biti kupljeni autobusi ili organizovan prevoz do najbliže škole.

Samo u Zlatiborskom okrugu, na primer, postoji 41 istureno odeljenje u kome uči najviše pet đaka. To znači i plaćanje – 41 učitelja, računa za struju, troškova za prevoz, grejanja… U Prijepolju postoje tri seoske škole sa po jednim đakom. Od septembra će, prema podacima Školske uprave Zlatiborskog okruga, utihnuti školsko zvono u selima Zarožje i Rupljevo.

I u Kosovskoj Mitrovici i okolnim mestima situacija je dramatična. Sa manje od pet đaka je čak i nekada velika škola u Istoku. Prema rečima Predraga Stojčetovića, načelnika školske uprave Kosovska Mitrovica, srpskog življa je sve manje, a Istok je okružen Albancima, pa se malo ko odlučuje za povratak. Osim škole u Istoku, još 12 škola u srpskim selima broji učenike na prste jedne ruke.

I na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice 15 isturenih odeljenja ima do pet učenika.

U celom Moravičkom okrugu najgora situacija je u Ivanjici, gde je devet odeljenja sa kritično malim brojem đaka.

– Kada se u nekom selu zatvori odeljenje zbog manjka učenika, retko se ponovo otvori, jer se broj dece svugde smanjuje – kaže Milorad Slavković iz Školske uprave Čačak. – Ivanjica je specifična, jer je planinski kraj, pa su sela razuđena. Zimi su putevi zavejani, pa ponekad ni učitelj ne može da stigne.

Ovakvih odeljenja, dodaje, u Lučanima ima jedno, u Gornjem Milanovcu devet, a u Čačku dva. Učitelji lože vatru da bi zagrejali učionice, većina ima toalete, ali nemaju svi ispravnu vodu.

U Školskoj upravi Požarevac kažu da su tri seoske škole ugašene jer su ostale bez đaka, a još 11 opstaje sa manje od pet školaraca.

– Imamo 92 škole, a 273 školska objekta – objašnjava Dragan Tošić iz ove školske uprave. – Kada bi se mreža racionalizovala, smanjio bi se broj zaposlenih u prosveti za 20 do 30 odsto. A otpuštanje je nepopularna mera, pa niko ovim poslom neće da se bavi u svom mandatu.

Štetu trpi budžet, ali, prema mišljenju Staniše Banjanina, od ovako razuđene školske mreže, najviše muke imaju učenici:

– Pogubno je za decu da budu izolovana i da ne odrastaju uz svoje vršnjake. To je glavni razlog zbog kog treba da se bolje povežu i spoje izdvojena školska odeljenja.

S-MEDIA

Srpski studenti sa svetskih univerziteta obavljaće od danas praksu u lokalnim samoupravama u 18 opština i gradova širom Srbije, u okviru projekta „Upoznajmo državu Srbiju“.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je rekao da je cilj projekta da se studentima iz dijaspore pruži prilika da vide kako funkcionišu opštine i gradovi u Srbiji, ali i da oni daju svoj doprinos lokalnim vlastima.

„Mislim da je za njih odlična prilika da se upoznaju sa mehanizmima funkcionisanja lokalnih vlasti, ali s druge strane da svoja znanja stečena na svetski priznatim univerzitetima primene u praksi“, rekao je Srećković na konferenciji za novinare u Beogradu.

Srećković je kazao da je projekat „Upoznaj državu Srbiju“ posebno važan, jer „najveći broj naših investitora iz dijaspore kao glavnu prepreku za veći obim obavljanja biznisa u Srbiji vidi neažurnost i neadekvatne birokratske procedure na lokalnom nivou u Srbiji“.

Srpski studenti biće na praksi od 15. do 29. avgusta u 18 opština i gradova, među kojima su Vranje, Kragujevac, Požarevac, Sombor, Čačak, Apatin i drugi.

BETA

BEOGRAD- Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ostalo je 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Drugi upisni rok trajaće do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na Niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Takođe, drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu. Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

KURIR