Правна питања и одговори

Завод за запошљавање

Годинама надлежни причају како је стратегија развоја високог образовања приоритет, али се све завршава на празним обећањима, док конкретни потези и даље недостају. Без икакве озбиљне анализе који су кадрови потребни нашој држави, уписне квоте су готово идентичне већ деценијама.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду, уписне квоте за бруцоше су исте као крајем осамдесетих година, када је држава Југославија имала развијену привреду и тржиште. У то време је и велики број студената из иностранства долазио код нас да студира техничке науке и медицину.

– Те бројке се преписују из године у годину, без икакве анализе колико је земљи потребно правника, економиста или инжењера – каже Ковачевић. – Неопходно је направити процену за наредних пет или десет година. Бројка не би била фиксна, већ би се мењала у зависности од стања на тржишту рада.

Ковачевић сматра да у израду националне стратегије образовања треба да буду укључена сва надлежна министарства и привреда. Стипендијама или другим повластицама требало би стимулисати упис студената на факултете за школовање кадрова који су неопходни. По оцени ректора, у наредних пет година биће посла за машинце, грађевинце, електроинжењере, стручњаке у енергетици, као и у пољопривреди и екологији.

Али академским грађанима који имају среће, талента или слуха за добра усмерења, па дипломирају у овим областима, придружиће се мала армија колега који ће такође дипломирати и – бити без праве шансе за посао.

Тренутно, на евиденцији Националне службе за запошљавање има 47.801 високообразованих, оних са шестим и седмим степеном стручне спреме, којима не преостаје ништа друго но да се надају чекајући боља времена и – посао.

Према подацима са бироа, радне књижице најдуже прижељкују професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, стоматолози опште стоматологије, лекари опште медицине, историчари уметности, дипломирани инжењери прераде и обраде дрвета, политиколози, инжењери металургије…

– Стратегија развоја високог образовања мора се донети на државном нивоу – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Она би требало да реши питање финансирања образовних институција, а не да се даје новац факултетима који не могу да упишу довољно студената. Наш факултет је годинама најпопуларнији међу матурантима и увек се пријави више кандидата, иако је уписна квота 1.500 академаца. Око 90 одсто њих се запосли годину дана после дипломирања.

Са 6,5 одсто високообразованих, Србија спада у ред земаља са ниским процентом становништва са факултетском дипломом. У европским земљама се тај проценат креће од 20 до 30 одсто.н

НАЈВИШЕ ЕКОНОМИСТА

Несразмера између образовања и запошљавања се види и на примеру економиста. Они су међу најтраженијим професијама, али их истовремено има чак 8.106 на евиденцији НСЗ. Разлог за то је што факултети уписују енормно велики број ових студената.

Посла, према подацима са бироа, има и за физиотерапеуте, инжењере менаџмента, инжењере електротехнике и рачунарства, фармацеуте и струковне инжењере саобраћаја.

Б. Борисављевић – З. Радовић

Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.

U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.

Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.

Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).

Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.

Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.

Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…

Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.

S. Gucijan

Буџетске квоте повећане су за 13,5 одсто у односу на прошлу годну, када су млади највеће интересовање показали за економске, медицинске, правне факултете, али су били атрактивни и географија, организационе науке, архитектура, безбедност…

Према предлогу, уписни рокови остају исти као и прошле године, па ће пријављивање за упис бити од 22. до 24. јуна, а пријемни испити од 27. до 29. јуна.

Приликом пријављивања потребни су фотокопије сведочанства сва четири разреда средње школе, диплома о положеном матурском испиту, доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита, а поједине високошколске установе имају и додатне захтеве, попут достављања фотографије, лекарског уверења…

Према досадашњим конкурсним правилима, приликом уписа кандидати се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата са пријемног испита.

Максималан број поена који кандидат може да освоји је 100, успех из средње школе „носи“ највише 40 бодова, док се на пријемном испиту може прикупити највише 60 поена, односно 80 бодова за кандидате на испиту за проверу склоности и способности на установама из уметности.

Успех из средње школе добија се збиром просечних оцена од првог до четвртог разреда средње школе помножен са два, предвидјају правила конкурса.

Из Комисије за акредитацију и проверу квалитета препоручују будућим бруцошима да уписују само акредитоване факултете и студијске програме и подсећају да се на сајту Комисије налази списак установа које су добиле дозволу за рад.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

– Za učenike osmog razreda osnovnih i maturante srednjih stručnih škola u Srbiji danas se završava drugo polugodište, osim za njihove vršnjake koji zbog štrajka prosvetnih radnika moraju da nadoknade časove.Prema rečima pomoćnika ministra prosvete i nauke Zorana Kostića, školska godina biće produžena za dva do pet dana u oko 100 osnovnih i srednjih škola, uključujući i gimnazije.

Osnovci od prvog do sedmog razreda raspuštaju se 10. juna, a ostali srednjoškolci 17. juna, predviđeno je kalendarom rada škola.

Maturanti gimnazija raspustili su se prošle sedmice i njih, kao i maturante srednjih stručnih škola, očekuju prijemni ispiti na fakultetima.

Osmaci se pripremaju za polaganje završnog ispita 23. i 24. juna, a oni koji konkurišu u umetničke škole, filološke i matematičke gimnazije polažu i prijemni ispit od 10. do 12. juna.

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 3. jula, prvi upisni krug u srednjim školama trajaće 13. i 14. jula, a drugi, popravni 16. jula.

Mladi koji učestvuju u projektu

Delegacija Evropske komisije u Bosni i Hercegovini i Srbiji, u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Srbije i Institutom za razvoj demokratije iz BiH, realizuje projekat pod nazivom „Nove veze pograničnih regiona“. Kroz druženje, dijalog i posete gradovima mladi iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostvaruju čvršću saradnju u svim segmentima.

U ovaj projekat uključeni su srednjoškolci iz Užica, Priboja, Prijepolja, Požege, Goražda, Višegrada, Bratunca i Srebrenice. Posetom gradovima, mladi se upoznaju sa prošlošću, ali je njihov fokus uspostavljanje pokidanih veza i pogled ka budućnosti.

Eldina Muratović iz Priboja ima sve pohvale za ovaj projekat.

„Mi smo prezadovoljni ovim projektom. Ovo jedno veliko iskustvo za nas. Pomaže nam da se upoznamo jedni sa drugima, upoznajemo različite kulture, običaje, opštine. Preko dana učimo i stičemo iskustva, a uveče imamo vremena i da se zabavljamo. Zaista nam puno znači, pomaže nam da razbijemo te predrasude jedni prema drugima, da uspostavimo kontakte“, kazala je Muratović.

Razbijanje predrasuda

Mladi iz osam opština Srbije i Bosne i Hercegovine nastoje uspostaviti pokidane veze, ali se fokusirati i na budućnost, kaže Maja Ličanin.

„Najlakši način za uspostavljanje ranije pokidanih veza jeste da se ljudi međusobno upoznaju, da svi shvatimo da imamo iste probleme i da smo svi slični. Kroz njihov direktan uticaj na njihove prijatelje, na okolinu, na familiju, te predrasude će se izbrisati i svi ćemo se na bolji način usmjeriti ka budućnosti, razvoju, samoodrživosti, i naravno, vladavini ljudskih prava, demokratiji i Evropi.“

U prethodnom projektu učestvovali su studenti, a sada su angažovani srednjoškolci, kaže Jasmina Ozlić.

„Srednjoškolci su neko s kim je čak možda i malo lakše raditi nego sa studentima. Studenti dođu sa nekim izgrađenim stavovima koji su često bazirani na nekim činjenicama koje su manje proizvod istraživanja i čitanja, a više nečega što ste negde čuli. Srednjoškolci su malo manje opterećeni time, malo manje znaju i onda su spremni da čuju neku drugačiju priču“, navodi ona.

Razgovori, sklapanje novih poznanstava i uspostavljanje kontakata, osnovno je što je potrebno činiti da se ljudi bolje upoznaju, kažu Dajana Bojković iz Višegrada i Branko Draškić iz Užica.

„Član sam ovog projekta ‘Nove veze’, za kojeg smatram da je jako dobar zato što podstiče neku međuljudsku saradnju, pogotovo između dvije zemlje, Bosne i Hercegovine i Srbije. Ovo je divan projekat s obzirom da smo upoznali mnogo novih ljudi, stekli mnogo novih iskustava.“

„Osnovni značaj ovog projekta je da se razbiju predrasude o ljudima druge vere, da se više družimo.“

Naredno druženje mladih iz ovih osam gradova zakazano je u Višegradu. Na kraju projekta, održaće se dvodnevni festival u Užicu. Tom prilikom prezentovaće se ekonomska i kulturna ponuda ovog regiona, što će omogućiti uspostavljanje platforme za pokretanje ozbiljnije saradnje ovih osam opština, a to će olakšati put ka Evropskoj uniji.

Autor / izvor: RSE