iz mog ugla - Prof. dr Mića Jovanović
Već nekoliko godina se, u akademskim krugovima, govori o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, ali se ništa ne dešava. Proces ide sporo, a odlučniju akciju u trianglu Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), opstruira KAPK, iz sada već svima jasnih razloga
Ове године биће уписано више студената него прошле. С друге стране, на тржишту рада све више незапослених стручњака.
Будући бруцоши већ сада, барем оквирно, знају колико места ће за њих бити на факултетима у Београду наредне академске године. Према плану, овог јуна моћи ће да се упише више студената него прошле године. Питање је да ли су предложене уписне квоте само преписане, или су оне у складу са потребама тржишта рада.
U Srbiji je 2010. godine bilo oko 108.000 osnovaca manje nego 2002. godine, dok se broj nastavnika u istom periodu povećao za 16,36 odsto, rečeno je danas agenciji Beta u Republičkom zavodu za statistiku."Broj učenika je smanjen u 2010. u odnosu na 2002. godinu za 15,55 odsto, sa 691.334 na 583.799", rekla je rukovodilac statistike obrazovanja u Republičkom zavodu za statistiku Nadežda Bogdanović.
Državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić najavio je danas da će to ministarstvo predložiti da škole produže odmor i spoje ga sa državnim praznikom Sretenjem, odnosno da ne rade i sledeće nedelje, što bi, kako je rekao, doprinelo uštedi električne energije u narednim hladnim danima.
Oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik. Roditelji proveravaju i bežanje s čas
Elektronski dnevniк
MOGUĆNOST da putem interneta provere kakve ocene imaju njihova deca, da li beže sa časova ili prave probleme u školi ima tek oko petine roditelja u Srbiji. Procena je da oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik.
Projekat je počeo da se primenjuje pre sedam godina i zasada su najrevnosnije osnovne škole u Beogradu. A opet, od ukupno 165 beogradskih osmoletki, samo 33 imaju elektronsku evidenciju dostupnu roditeljima.
Ruski jezik uči 63.000 đaka. Jezik Tolstoja i Puškina daleko iza engleskog, nemačkog, francuskog
NEKADA neprikosnoven u nastavnom programu, ruski jezik danas u Srbiji uči tek svaki deseti osnovac. Nastavu o jeziku Tolstoja i Puškina, koju pohađa 63.000 đaka, daleko su iza sebe ostavili ”moderniji” - engleski, nemački i francuski jezik.
Ovo je razlog za reakciju ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina, koji je, primajući Orden svetog Save, javno izrazio zabrinutost ”zbog informacija o ukidanju časova ruskog jezika u školama”.
Polaznicima Kriminalističko policijske akademije koji su diplomirali na master i specijalističkim studijama danas će svečano biti uručene diplome, u prisustvu ministara policije i prosvete.
Svečanosti će
prisustvovati ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, najavila su resorna ministarstva.
Tokom vanredne situacije beogradski vrtići će obračunavati samo režijske troškove
Sekretarijat za dečju zaštitu grada Beograda uputio je dopis direktorima svih 17 predškolskih ustanova da se zbog proglašenja vanredne situacije u Republici Srbiji odsustvo dece iz vrtića smatra opravdanim, to jest da za vreme vanredne situacije treba obračunavati samo režijske troškove za dane odsustva deteta iz vrtića.
UNAKAZILI DEČAKA M. N. (15)
Njih 20 su ga tukli i pajserima. Toliko su ga udarali da mu se cela vilica pomerala i iz nje je lila krv, priča majka Sanja Nikolić
BEOGRAD - Poslali ga u školi, vratili ga prebijenog!
- Kad su iz škole javili da su nam napali sina, bila sam zaprepašćena. Nisam mogla da verujem! Prvo su mi rekli da je dobio šamar, ali onda smo došli u školu i videli da mu se cela vilica pomera i da iz nje lije krv. Bilo je stravično videti svoje dete u takvom stanju - kaže još uvek šokirana Sanja Nikolić (40), majka M. N. (15), koga je u petak u dvorištu Ekonomske škole „Nada Dimić“ u Zemunu pretukla grupa mladića.
Mladi ne mogu da nađu posao posle završene muzičke škole. – Ispisnica ne postoji. – Opisno ocenjivanje i punoletnih đaka
Zajednica koja okuplja 62 muzičke i četiri baletske škole ukazuje na probleme koji bi se mogli otkloniti izmenama zakona
Sa zvanjem muzičkog izvođača – džez muzike, klaviriste, horskog pevača... posle završene srednje muzičke škole, uprkos zavidnom obrazovanju, mladi ne mogu nigde da se zaposle. Zajednica muzičkih i baletskih škola nastoji da se njihovim maturantima omoguće dve godine dodatnog usavršavanja za određene profile da bi posle decenije najskupljeg školovanja mogli da dobiju stalan posao.
