ТЕКСТ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА НСПРВ:ТРАЖИЛИ МАЊЕ ПЛАТЕ
ОРИГИНАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА САЈТА НСПРВ
Јуче, у среду, 03. марта, одржани су још једни у низу неуспешних преговора, боље речено разговора (глувих), у Министарству школском између најупорнијих у штрајку службено почетом 17. новембра, а уствари иницираном и „љуљаном" још од 01. септембра, дакле од почетка школске године, у иницијативи Уније коју су касније подржала остала 3 синдиката, па 2 напустила и коначно, наставила Унија са својим сателитом – делом СРПС-а, све док не буде по Унијином, јер су захтеви које су други синдикати испоставили мање-више и испуњени. Чак и раније него што је потписан фамозни Споразум, али то ништа не мења у овој отужној причи „најдужег штрајка у историји српског образовања", боље речено кварења наставе у једном делу српских кућа знања.
Елем, да је и најупорнијим штрајкачима било стало да се штрајк оконча види се из чињенице да су свим школама слали као мотивационо писмо две штуре реченице позива синдикатима на „наставак договора", које су стигле у синдикате дан раније, 02. марта 2015.г. и којима су синдикати у штрајку позвани „на састанак у вези са наставком договора у среду 04. марта у 13.00 часова у Министарству просвете" (следи пун назив и адереса). „Састанку ће испред министарства присуствовати г. Немања Ђорђевић, посебан саветник министра и г. др Зоран Костић, помоћник
министра. С поштовањем" (у потпису кабинет министра). Ову и овакву „сламку спаса" одмах је одбацио председник Уније који није желео да дође на састанак, јер кад нема министра „могао је и он", како каже, „на састанак да пошаље свог шофера". Тиме је на делу још једном показао да му и није стало да се нађе решење и закључи Споразум, па самим тиме и нормализује, сада већ добрано угрожена, школска година, јер очигледно лидер Уније има на уму неке друге више циљеве и приоритете у односу на оне које наводно брани, истрајавањем у бесмисленом штрајку.
