ДОПИС МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ
Поводом захтева Министарства просвете да доставимо предлоге за измену ЗОСОВ-а, од истог смо тражили наведено:
Dopis MP 27.08.2024.
ДИВЉИ ЗАПАД НА ЈУЖЊАЧКИ НАЧИН
Javni servis.net
Да би одржала истурена одељења у удаљеним селима и обезбедила посао за страначке кадрове, директорка ОШ „Милоје Закић“, кадар СНС-а, већ годинама размешта децу, па неки од њих, иако станују на 400 метара од школе, сваког дана морају на пут од 50 километара
Аутор: Марко Ољача, председник Друштва за одрживу будућност Кораци, Извор: Радар
РЕЧЕНИЦА „што ЈУжНИЈЕ то тужније“ у Србији се може подвести под аксиом. У традиционално сиромашном, забаченом и запуштеном крају људи су препуштени сами себи и вољи локалних моћника. У малим заједницама, невидљивим за систем, институције и друштво у целини, сваковрсно и свеприсутно насиље се далеко више осећа и убрзано доприноси њиховом изумирању уз огромну патњу и гажење достојанства људи. Када смо пре две недеље са родитељима убијене деце у „Рибникару“ одржали другу трибину у оквиру циклуса „Школа за све нас“ у Куршумлији, остали смо затечени количином насиља које се испољава над децом и то од оних чији је позив и посао да се о деци и њиховим интересима брину.
Од 2016. директорка ОШ „Милоје Закић“ у Куршумлији је кадар СНС-а Радица Јовић, којој се одмах поверавају важни партијски задаци. Како би одржала истурена одељења школе у удаљеним селима и створила радна места на одређено време за страначке кадрове, почела је, уз „стручно“ одобравање своје заменице и психолошкиње школе Наташе Миладиновић, да размешта децу из матичних школа. Већ те године, ученицу из Куршумлије којој је УГ Врлина купило кућу, шаље у село Мерћез, на пут од 50 километара дневно. Након реакције овог удружења, ученицу враћају у матичну школу, а у исто село наредне четири године шаљу друго дете, иако живи 400 метара од школе. Још један ученик је од петог од осмог разреда путовао 64 километра дневно, иако му је матична школа удаљена само четири километра. У школској 2022/23, свих петоро ђака у Луковској Бањи од петог до осмог разреда путовало је око 70 км. Ниједно није било из Луковске Бање или околине. Поред њих, 62 км је путовала и ученица, која је сада први разред и опет прелази исти пут, а у селу Коњува, на око 200 метара од
њене куће постоји школа у коју већ иде двоје ђака.
