САОПШТЕЊЕ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
ШКОЛА ИЛИ РАЗБОЈИШТЕ?
Последњи у бесрамном низу напада на просветне раднике, тешко повређивање наставника у Техничкој школи у Бачкој Паланци, изнова показује да професија наставника носи висок ризик виктимизације на радном месту. Признали то или не, очигледно је да наше друштво негује високо развијен хоризонт агресије. Над наше професионалне животе свакодневно се надноси претња животне угрожености, којој смо дужни не само да сведочимо, већ и да јој се одупремо.
ХОД У МЕСТУ: ГОДИШЊИЦА МАСОВНОГ УБИСТВА У РИБНИКАРУ
„Причу о проблему са насиљем не треба гурати под тепих, јер неће проћи само од себе.“
Овако размишља Весна Војводић Митровић, наставница српског језика у средњој стручној школи у Београду годину дана након масовног убиства у школи „Владислав Рибникар“.
„Та способност и свесност да насиље не треба прикривати или гурати под тепих, занемаривати, очекивати да ће само од себе да прође, да нестане, који су му облици препознатљиви, који су прикривени, како ми треба да реагујемо у изазовним ситуацијама.. То су теме на којима сам и ја и многе моје колеге истрајно радили“, сматра Војводић Митровић.
Наставница је српског језика у Средњој геолошкој и Хидрометеоролошкој школи Милутин Миланковић у Београду. Отвореност средњошколаца којима предаје да о насиљу говоре и способност да га препознају, међутим, истиче као једину позитивну ствар у протеклих годину дана.
„Нисмо као друштво успели да остваримо и загарантујемо безбедност ученика“, оцењује Војводић Митровић.
