Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
Предмет Правилника
Члан 1.
Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из обавезних предмета, изборних програма, активности (слободних наставних активности) (у даљем тексту: предмет) и владања и друга питања од значаја за оцењивање ученика и одраслих у основном образовању и васпитању (у даљем тексту: ученик).
Сврха и принципи оцењивања ученика
Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања
На основу члана 85. став 21. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања
Члан 1.
Овим правилником прописују се ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања.
Члан 2.
Друштвено-користан, односно хуманитаран рад (у даљем тексту: друштвено-користан рад), у смислу овог правилника, обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика.
Друштвено-користан рад, у смислу овог правилника, односи се на друштвено-користан и хуманитарни рад који школа планира годишњим планом рада у оквиру плана заштите од насиља и остварује се ради укључивања свих ученика у планирањe и реализацију тог рада, као и друштвено-корисни и хуманитарни рад који се реализује у оквиру појачаног васпитног рада.
ПЛАТФОРМА ЗА СПАС ОБРАЗОВАЊА
Платформу за спас образовања у Србији направили су декани Универзитета у Београду: проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, проф. др Горан Роглић, декан Хемијског факултета, проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета, проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета, проф. др Велимир Шећеров, декан Географског факултета, проф. др Љубиша Станисављевић, декан Билолошког факултета, проф. др Мирослав Кузмановић, декан Факултета за физичку хемију, проф. др Иван Белча, декан Физичког факултета Београд, Друштво директора школа Србије и репрезентативни синдикати запослених у образовању ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије и Синдикат радника у просвети Србије.
ПЛАТФОРМА ЗА СПАС ОБРАЗОВАЊА
Ми доле потписани, сматрамо да је стање просвете у Србији такво да држава, односно Влада Републике Србије мора да преузме пуну одговорност за поправљање овог веома важног питања за друштво и будућност нације. Изражавајући своју забринутост за садашњу ситуацију, желимо да учествујемо у делу одговорности за решавање нагомиланих проблема. Сматрамо да се без активног учешћа и помоћи државе стање не може поправити.
У том циљу предлажемо следеће:
1. Држава да преузме одговорност за образовање, као делатност од приоритетног јавног значаја нације и друштва
– Доношење нове, јасне и оствариве стратегије образовања. У изради стратегије неопходно је активно учешће свих чиниоца, који реализују образовне процесе у Србији;
– Сагледавање целокупног образовног система, од предшколског до високог образовања, као целине, која ће бити ефикасна, економична и доприносити да знање и образовање буду основни покретач развоја сваког појединца и друштва у целини. Потребна је измена планова, програма и стандарда, који се наслањају на традиционални концепт образовања у Србији.
2. Враћање достојанства и угледа наставничкој професији
– Значајно повећање плата запосленима у образовању. Плате би требало да буду 30 – 50 % веће од просечног личног дохотка у Србији, како би та професија била цењена и како би млади желели да буду наставници;
– Измена законске регулативе (заштита интегритета и ауторитета наставника).
3. Анимирање ученика за упис на наставничке факултете, кроз стипендије и подстицаје за упис најбољих кандидата
– Анализа недостатка наставника по предметима и регионима. Додела регионалних стипендија и након завршетка школовања повратак младих у своје средине, уз обавезу да одређен број година проведу у систему образовања;
– Решавање стамбеног питања запослених у образовању.
4. Медијска подршка
– Афирмација и промовисање наставничког занимања у медијима.
