Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Претходна три месеца, испуњена штрајком, обуставама рада, протестима, трибинама, преговорима – показала су и дечије болести и хроничну рањивост синдикалне борбе: неспремност за критичко сагледавање властитог дејствовања и „одважност“ за пуцањ у леђа сваком ко се усуди да искорачи из задатог оквира мишљења о кључним интересима просветних радника.

Да није жалосно, било би урнебесно смешно: издајом се сматра непристајање на лажну слику стварности, дух заједништва устукнуо је пред духом подаништва, поражавајућа недоследност речи и дела именује се врхунским интелектуалним дометом, а решеност и спремност да се исправе вишедеценијске неправде према запосленима у образовању – постају маргиналије у амбијенту омеђеном инатом и пркосом свима, чак и самом себи, па и здравом разуму!

У анахроним паролама о издаји има и нечег нехотично смешног: управо је најбројнији синдикат, самопромовисани заштитник свих интереса и права просветних радника, доминантно обликовао текст спорног Споразума, а потом га, уз свесрдну подршку другог синдиката, сачињеног махом од бивших чланова првог, прогласио срамним, неприхватљивим, издајничким. О томе сведоче текстови Иване Бошњак и других аутора, објављени ових дана на сајту СРПСа. У коментару под насловом „Док се министар не закуне“ негдашња портпаролка Уније каже: Сами смо саставили текст Споразума, сами инсистирали на његовом потписивању, и сад, наравно, сами нећемо да га потпишемо! Ови који га потписаше, остали грбави, али, добро, они су редовно грбави па ме не брину. Него, ови ,,наши“ (а наши су увек они који иду уз … иду уз…е, знам да постоји неки српски израз уз то ,,уз“, само овако финој не може да ми стане у текст!), сад решили да се не споразумеју. У другом, неауторизованом тексту под насловом „Одбили „свој“ Споразум па штрајкују, а потписници преговарају!“ разоткрива се болна истина наше реалности да је најлакше ништа не знати, али имати чврсте ставове. Управо се у овој тачки поетика гротеске Ковачевићевог дела укршта са трагикомичном сликом међусиндикалне борбе, јер, што би рекао Илија Чворовић – Има ко је у овој земљи плаћен и задужен за истину! Такво, толаритарним оквирима ограничено мишљење природно добија свој исход у слепом веровању да – ко друкчије каже – клевеће и лаже и нашу осетиће пест!

Присетимо се чему учимо ђаке и обликујемо тако не само будуће људе, већ и културни амбијент у којем ће проговорити сав репертоар етичких и духовних вредности које су и нас обликовале. Хоћемо ли им рећи да је већа храброст из удобности прикрајка властиту несигурност и незнање саобразити општем духу времена и свући са себе терет одговорности етикетирањем оних који су се одважили да корак напред? Хоћемо ли длановима снажно затворити уши и узвикивати „Издаја!“ или ћемо истинске вредности препознати у човековој решености да следи своје уверење без обзира на последице?

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је за своје чланове у Смедереву и Новом Саду организовао акредитовани семинар са програмом „Унапређивање емоционалног здравља у школи – моћ емоционалне интелигенције“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Упркос настојањима ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ да се јединство сва четири репрезентативна синдиката сачува у интересу свих запослених у образовању, за већину запослених преговарачки процес је окончан на нежељени начин.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је током преговарања поступала крајње искрено ставивши све своје ресурсе у службу заједничких интереса (чланство у Европској конфедерацији синдиката, интервенција Интернационале образовања, чланство у СЕС-у, ангажовање Заштитника грађана и миритеља Републичке агенције за мирно решавање спорова).

2/3 чланова Главног одбора ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је донело одлуку да се прихвати ПКУ и Споразум као резултат заједничког рада четири репрезентативна синдиката, а који је преговарачки тим прихватио 11.02.2015. године.
С тога нас чуди одлука Главног одбора УНИЈЕ о одбијању потписивања Споразума због саджаја тачке 2.
Напомињемо да је формулацију текста тачке 2. предложио преговарачки тим четири репрезентативна синдиката (04.02.2015.) а Министар просвете, науке и технолошког развоја прихватио.
Наравно одмах за УНИЈОМ и СРПС је одбио Споразум, а њихов представник је већ пре неколико дана изјавио «Биће онако како УНИЈА одлучи». Толико о аутономности интелекта и мишљења.
Дакле ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и Синдикат образовања Србије нису изабрали «мекану и помирљиву» опцију већ испољили зрелост и одговорност према чланству.
Након јучерашњег састанка представника репрезентативних синдиката потписника ПКУ и Споразума и Министра просвете, науке и технолошког развоја Извршни одбор ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је сагласно Споразуму одредио своје представнике у комисијама за:
– израду Нацрта закона којим ће се уредити плате запосленима у јавном сектору
– израду ЗОСОВ-а и осталих закона из области образовања
– увид у реализацију и праћење буџета
– израду плана рационализације
– тумачење одредаба ПКУ за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
Без осуда и похвала очекујемо подршку представника осталих синдиката у предстојећим активностима.

Поводом потписивања Споразума и Посебног колективног уговора за запослене у основним средњим школама и домовима ученика, данас је у Новом Саду одржан састанак Покрајинског одбора ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и конференција за штампу. Констатовано је следеће: Одлука ГО ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, као двотрећинска, је потпуно легитимна и представља израз одговорности према запосленима у образовању и озбиљности у раду овог Синдиката.

Оба документа су резултат јединственог деловања сва четири репрезентативна синдиката.
За Покрајински одбор најважније је следеће:
• Посебан колективни уговор за запослене у основним средњим школама и домовима ученика важи за све запослене, посебно у тренутку када је на прагу рационализација и неопходност што већег степена заштите запослених.
• Реализација трећег члана Споразума представља политичку одлуку Државе да уреди плате у јавном сектору на начин где би плате просветних радника биле упоредиве са платама сличних занимањима у јавним службама у погледу стручне спреме, услова рада и одговорности (суштински захтев штрајка ).

Покрајинкси одбор очекује наставак социјалног дијалога и праћење реализације свих тачака Споразума, у сарадњи са синдикатима који су спремни да интересе запослених ставе испред „квазисиндикалних интереса њихових огранизација“.