Правна питања и одговори

Држава спрема списак прекобројних наставника који немају пун фонд часова и треба да буду распоређени по другим школама у истој општини. Синдикати просвете поручују да вишак наставника и учитеља настаје због повећања броја ђака по одељењу.

У школама у Србији у току је састављање спискова наставника и учитеља који ће у новој школској години бити вишак, односно неће имати пуну норму часова. Разлог су смањење броја ђака и нерационално запошљавање претходних година. Прошле године било је око две и по хиљаде просветних радника без пуне норме, а број за ову школску годину знаће се наредних дана.

Док су се ђаци у јуну борили са оценама и пријемним испитима, њихови наставници и директори борили су се са нормама. Део просветних радника који је у матичним школама проглашен вишком, неће остати без посла, већ ће ти наставници бити распоређени по другим школама у истој општини. У Министарству просвете кажу да то није једино решење.

Зоран Костић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја каже да постоји одлив у пензију па се њихова места допуњавају, а решење је пројекат друге шансе.

„Прошле године имали смо 37 школа у другој шанси па смо онда допунили норму са људима који су били технолошки вишак“, каже Костић. Према његовим речима, ове године треба да се „убаци“ још 40 школа.

У Синдикату радника у просвети сматрају да вишак наставника и учитеља настаје због повећања броја ђака по одељењу.

Слободан Брајковић из Синдикат радника у просвети каже да би требало да се на неки начин смањи број ученика по одељењу и на тај начин ће и ефикасност наставе да буде боља, а и људи који су добили мањи број часова на неки начин добиће своју норму.

„Оправдање за ово јесте јер ефикасност наставе са 30 ученика у одељењу и са повећаним бројем часова са 25 на 29 и 31 уопште није могућ“, каже Брајковић.

У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200 хиљада. Мањак ученика ствара вишак наставника, али то није једини разлог. Представници Министарства просвете кажу да се плаћа цех и нерационалном запошљавању у претходним годинама.

„Ви морате да знате да су примани на једну норму по три човека и ту је дошло до тог великог броја запослених, уместо да се прими један биолог или један математичар примано је тројица по 30 посто“, објаснио је Костић.

Социјални програм за просветне раднике који су близу пензије једно је од решења за смањење вишка наставника и учитеља, кажу у Унији синдиката просветних радника.

Поред тога, сматрају да би и увођење обавезног средњег образовања смањило вишак просветних радника. Објашњавају да седам до 10 хиљада ђака који заврше основну, не упише средњу школу, што и један број професора оставља без посла.

РТС

– Универзитет у Београду први пут ове године спроводи пилот пројекат електронског пријављивања за упис на мастер академске студије, а заинтересовани кандидати могу поднети пријаве од 27. августа до 15. септембра.

Претпријављивање је могуће за студијске програме за које су се изјаснили факултети, попут ФОН-а, ЕТФ-а, Машинског, Географског, Математичког, најавила је раније проректорка за наставу Неда Бокан.

– Уколико пилот пројекат покаже мањкавости, биће одржан регуларан циклус пријављивања од 17. до 21. септембра ове године, рекла је она.

Проректорка Бокан је навела да ће пријављивање, рангирање и упис кандидата на факултетима који спроводе стандардни, досадашњи поступак бити обављен од 17. септембра до 10. октобра.

Уколико након обављеног уписа буде упражњених места, спровешће се други уписни рок који ће Универзитет истаћи благовремено.

Циљ претпријављивања је да се побољша организација наставе на мастер студијама и да предавања почну на време.

Правда

Đaci treba da predaju prijave u matičnim osnovnim školama

– Učenici osmog razreda, njih oko 1.500, koji u junu nisu položili obavezan završni ispit, moći će da izađu na malu maturu krajem avgusta, a prijavljivanje će trajati od 20. do 22. avgusta.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić rekao je da đaci treba da predaju prijave u matičnim osnovnim školama.

Oni će 27. i 28. avgusta polagati test iz srpskog odnosno maternjeg jezika i iz matematike.

Malu maturu u avgustu će polagati oni koji u junu nisu izašli na ispit zbog zdravstvenih razloga ili su izašli na test iz srpskog ali nisu iz matematike i obrnuto.

Takođe, prema Kostićevim rečima, neki su na kraju osmog razreda imali nedovoljne ocene iz pojedinih predmeta pa moraju da izađu na popravni ispit, koji se održava ovih dana.

Završni ispit biće organizovan u školama koje odredi okružna upisna komisija, rekao je Kostić.

U srednjim školama je nakon julskog upisa ostalo oko 10.000 slobodnih mesta.

Кurur

И ова школска година у средњим школама почеће са застарелим уџбеницима, иако се већ годинама указује на застарелу терминологију која се у њима користи. Ученици због тога испаштају, јер усвајају термине који су одавно превазиђени, а искључиво од професионалности професора зависи колико ефикасно и модерно знање ће ђаци добити.

У средњим школама и даље се користи књига из психологије из ’92 године у којој се спомињу термини кретен, дебил и идиот за категоризацију особа са интелектуалним тешкоћама, иако их је светска здравствена организација одавно избацила из употребе.

Завод за издавање уџбеника понудио је прошле године модернизовану књигу из психологије, али само од професора зависи да ли ће се одлучити за нови или стари уџбеник.

„Постоји неколико десетина уџбеника који су издати чак пре неколико деценија. Неки од њих могу се још увек користити или бар делови тих уџбеника. Професори се сналазе на различите начине да ли га користе као додатно средство или као основно средство, али су ученици ти који су ипак највиталнији део система. Заједно са својим професорима користе нека новија или уџбеник другог издавача, хвала богу има их пуно на тржишту, али је проблем када то није само један уџбеник што је чест случај за поједине смерове ако ученик мора да користи два или три, што је одговарајући број, или ако мора да користи 15“, каже Петар Виђикант начелник Јужнобачког округа за образовање.

Један од проблема код уџбеника је коришћење застареле терминологије, али и родних стереотипа. Тако се деца уче да су медицинске сестре само жене, а лекари искључиво мушкарци. Нигде се не спомињу особе са инвалидитетом, као ни особе са другачијом бојом коже, док се хомосексуалност спомиње уз термине психички поремећај или хормонски поремећај.

Отуда и не чуди податак да је 60 одсто средњошколаца хомофобично и што сматрају да припадници сексуалних мањина заслужују батине. Сличан став имају и према Ромима, за које сматрају да им није место у школама јер нису способни за учење.

„Уџбеник као специјална књига намењен за учење поред своје функције да дете из њега треба да научи, има и своју васпитну улогу. Али у целом ланцу васпитања, моје лично мишљење је да је он негде при дну, да он може да помогне, али само да надогради оно што се стиче на други начин. Његова васпитна улога је битна, али не толико да би могао да утиче на ученике ако су остале ствари почевши од породице, наставе, медија, друштва у целини, добре, онда уџбеник не може да поквари дете“, напомиње Зорана Лужанин из Националног просветног савета.

Реформу средњег образовања је неопходно што пре реализовати, а уџбенике прилагодити променама у науци, технологији и друштву у целини.

„Ја се искрено надам да ћемо у наредном периоду решити бар један део проблема, наравно не све, али оно што је најбитније да уџбеници морају бити разумљиви, да буду у складу са временом и да пруже ученицима ефикасно знање“, додаје Виђикант.

Сви саговорници се слажу да знање ученика не би требало да зависи само од воље и професионалности професора, већ и држава мора да заузме јасан став по питању образовања младих које ће бити у складу са временом.

РТВ

Око три хиљаде свршених основаца сваке јесени креће пут већих градова, ка ученичким домовима. Прво дуже одвајање ђака од породице је и велика животна прекретница. Процес прилагођавања тежак је и за родитеље и за децу.

Сваке јесени, пут већих градова ка ученичким домовима креће око три хиљаде свршених основаца. Овог септембра, у београдске домове досељава се више од 500 ђака из свих крајева земље. Прво дуже одвајање од породице велика је животна прекретница.

За који дан, Алекса Константинов ће напустити родну Кикинду. Успеси на такмичењима из природних наука воде га у београдску Математичку гимназију, а живот са родитељима замењује животом у ученичком дому.

„Мислим да сам довољно зрео и одрастао да бринем о себи, а имаћу другаре и срећан сам“, каже Алекса.

Родитељима је, признају, мало теже, али их смирује његова одлучност. „Одлуку није било лако донети, а мали страх и даље постоји, али сматрам да је довољно одговоран да ће се снаћи“, каже Алексина мајка Бранка Грбић.

Ипак, нису сви као Алекса, па у домовима кажу да је криза током привикавања уобичајена и траје до два месеца.

„Памтим две ученице које су се тешко прилагођавале, плакале су и биле забринуте. Међутим, када је све то прошло и када су савладале слабости, девојке су просто изгарале за дом, организујући мноштво спортских и културних активности“, објашњава Милован Павловић из Дома ученика средњих школа „Јелица Миловановић“.

Док је рани одлазак деце од куће на Западу уобичајен, дотле се у Србији, нарочито у градским срединама, то дешава тек кад заснују сопствене породице.

Стручњаци саветују да децу треба уверити да раздвајање не квари односе и да треба да стварају контакте у новом окружењу.

„Ако говоримо о контроли и обиласцима од стране родитеља да би се деци омогућила квалитетна адаптација, та контрола не треба да буде учестала. У почетку је можда довољно једном недељно, а касније једном месечно“, сматра породични психотерапеут Љиљана Филиповић.

Деца, кажу, треба да поставе себи циљеве и сама нађу пут до њих. А ви, када вам дођу у посету, одрасла и зрела, не скривајте одушевљење и понос заједничким успехом.

РТС