Правна питања и одговори

За септембарски уписни рок, на 12 факултета београдског универзитета остало још 473 места, од чега највише на Богословском. На Универзитету у Приштини остало 757 слободних места. Два одсто додатних буџетских места обезбеђено за студенте из дијаспоре.

После првог уписног рока на Универзитету у Београду на 12 факултета остало је још 473 места, од чега само 89 буџетских, док је на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, за септембарски рок остало 757 слободних места.

Највише слободних места остало је на Православно-богословском факутету Универзитета у Београду.

Декан Филолошког факултета Универзитета у Београду професор Александра Вранеш каже да је на том факултету слободних места остало још на албанском, мађарском и француском језику, библиотекарству и општој књижевности.

„На Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду буџет је попуњен и слободних места има само на самофинансирању као и на трогодишњим студијама из текстилне технологије“, рекла је професорка Иванка Поповић, декан тог факултета.

Дозволу за упис и одређеног броја студената који су остали испод црте на седници Сената Београдског универзитета, тражили су Технолошко-металуршки факулутет, ФОН, ФПН и Учитељски факултет и ти студенти ће моћи да се упишу уколико факултети добију доакредитацију и одобрење Министарства просвете и науке.

Поред њих, у другом испитном року се уписују и страни студенти који су учесници пројекта „Свет у Србији“, који су добили потврде о знању српског језика.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да има још два одсто додатних буџетских места за студенте који долазе из дијаспоре, док страни студенти могу једино бити на самофинансирању

„Места има и за, да кажем, условно мањинске групе, студенте са хендикепом и студенте ромске популације“, навео је Ковачевић.

РТС

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu, koja pokriva šest opština Jablaničkog okruga, nalazi se 290 učitelja i profesora za koje ne postoji potreba u tamošnjim školama, potvrđeno je danas agenciji Beta.

Više od polovine – 167 su profesori razredne nastave, odnosno, učitelji, i taj broj iz godine u godinu raste za po oko deset odsto.

Slede profesori fizičke kulture – 47, potom 22 profesora srpskog jezika, 11 profesora engleskog i sedam profesora istorije. Među nezaposlenima su i po jedan profesor ruskog, nemačkog i arapskog jezika i osam profesora geografije.

Posao traži i osam pedagoga, 11 psihologa, sedam sociologa, šest defektologa i jedan profesor muzičke kulture.

– Iznenađenje su samo profesori srpskog i engleskog jezika koji su do pre 4,5 godina bili deficitarni – kazala je Marija Stefanović iz NSZ.

Na evidenciji NSZ nema nijednog profesora matematike i fizike, ni profesora biologije i hemije.

U Školskoj upravi u Leskovcu rečeno je da je prošla školska godina završena sa tehnološkim viškom od 25 profesora.

– Prošle godine medju profesorima razredne nastave nismo imali tehnoloških viškova, a ove godine je izvesno da će se pojaviti u četiri gradske škole. Biće viška i među profesorima u srednjoj školi jer se upisalo oko 500 učenika manje – kazao je načelnik te uprave Tomislav Simonović za agenciju Beta.

BLIC

Министар просвете Жарко Обрадовић честитао ученицима и професорима успех на олимпијади из математике. Министарство ће пружати конкретну материјалну и сваку другу подршку талентованим ученицима, рекао Обрадовић.

Ученицима и професорима Математичке гимназије честитке на успеху који су остварили на 53. Међународној олимпијади из математике одржаној у Аргентини, упутио је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Овај резултат показује да су својим радом и талентом наши ученици раме уз раме са својим вршњацима из света, а често и испред њих, и да Математичка гимназија са правом има и са успехом носи статус школе од посебног националног значаја, наводи се у честитки.

Министар је честитао успех ученицима Душану Шоботу, Ивану Танасијевићу, Игору Спасојевићу, Радету Шпегару, Лазару Радичевићу, професорима Ђорђу Кртинићу и Душану Ђукићу, читавом колективу гимназије, а посебно ученику Теодору фон Бургу који је постао најбољи млади математичар свих времена.

У честитки се наводи и да ће Министарство просвете и науке пружати конкретну материјалну, али и сваку другу подршку талентованим ученицима и њиховим професорима и упорно радити на подизању квалитета образовног система Србије.

„Желим да и овај резултат, као и сви претходни, буде подстицај младима да уче и да на изазове знања одговарају радом и резултатима“, наводи се у честитки објављеној на сајту министарства.

РТС

Статистика показује да се 50 одсто ђака не враћа у Србију после школовања у инострантству. Најчешћи разлог одлива мозгова јесу веће плате. Фонд за младе таленте последњих година покушава да ублажи тај проблем.

Сваки други ђак престижне београдске Математичке гимназије који школовање настави у иностранству, не враћа се у Србију.

Најчешћи разлог је зато што стечено знање у иностранству може боље да наплати. Фонд за младе таленте, који последњих година награђује и стипендира најбоље ђаке и студенте, покушава да ублажи тај проблем.

Поставља се питање има ли начина да се спречи даљи одлив младих талената из Србије. Статистика показује да уколико добију прилику да усавршавање наставе у иностранству, од два ђака из клупе, само један се враћа у Србију.

После неколико година проведених у Цириху, где је докторирала, Соња Чукић је одлучила да се врати. Младим талентима преноси љубав према математици.

„Није било занимљиво да предајем тамо. Они нису могли да ураде задатке које сам им ја давала, као нормално средње тешке задатке“, објашњава професорка Математичке гимназије Соња Чукић

Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић рекао је да се већ на првом кораку јавља проблем нострификације диплома.

„Ту је и отпор, који постоји и на нашим факултетима, према младим талентима. Проблем је да кад неко долази из иностранства постаје конкуренција за напредовање за неко место доцента или професора, па ни факултети их не прихватају тако радо“, истиче Огњановић.

Фонд за младе таленте стипендирао је више од 8.500 средњошколаца и студената у земљи и иностранству. Кажу, труде се да, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и великим компанијама, помогну најбољима да нађу посао. За државу је такво стипендирање дугорочно исплативо.

„Сви стипендисти Фонда било да добију стипендију за студирање у иностранству или за студирање у Србији потписују уговор. Једна од основних клаузула уговора јесте да они који добију стипендију Фонда по завршетку студија проведу на раду у држави најмање пет година“, каже Милош Радосављевић из Фонда за младе таленте.

Помоћ је засад недовољна за озбиљнију бригу државе о младим талентима. Њима, за разлику од вршњака у иностранству, није проблем да нађу професора који ће их волонтерски подучавати – из ентузијазма и љубави према професији. За почетак, највећи проблем талената из Србије је – наћи новац за авионску карту и отпутовати по злато.

РТС

Матурант Математичке гимназије у Београду Теодор фон Бург освојио је четврту златну медаљу на Међународној математичкој олимпијади која се од 4. до 16. јула одржава у Аргентини и тиме постао најбољи такмичар свих времена, објављено је на Интернет сајту Математичке гимназије.

Освајањем четврте златне медеље, уз једну бронзу и једно сребро, са укупно шест одличја, фон Бург је постао најбољи такмичар свих времена.

У 53 године дугој историји постоје још само три особе којима је ово пошло за руком.

До сада су на међународним математичких олимпијадама 11 математичара освојили Фиелдс-ове медаље и још око 20 математичара освојило је најпрестижнија научна признања из математике и рачунарства.

Теодор фон Бург једини је освојио шест медаља, од којих четири златне.

Фон Бург од седмог разреда основне школе, као ученик огледног одељења, похађа Математичку гимназију.

После завршене основне, наставља школовање у Математичкој гимназији, где је ове године и матурирао, а на студије одлази у Оксфорд.

Још као основац такмичио се са средњошколцима и освајао медаље: 2007. у Вијетнаму је освојио бронзану медаљу, 2008. у Шпанији сребрну, а 2009. у Немачкој, 2010. у Казахстану, 2011. у Холандији и ове године у Аргентини осваја златне олимпијске медаље.

РТВ