ФИЗИЧАР ИЗ НИША СПРЕМА ДОКТОРАТ НА СТЕНДФОРДУ
Naš student među najboljima u SAD
NIŠ – Nišlija Đorđe Radičević (22) diplomirao je fiziku sa najvišom ocenom na prestižnom američkom univerzitetu Prinston, drugom po rangu u SAD. Ovaj mladić, koji je završio nišku gimnaziju „Svetozar Marković“ sada se sprema za doktorske studije na Stenfordu, jednom od pet najboljih američkih univerziteta.
Voleo bi da se vrati u Srbiju kad završi studije: Đorđe Radičević
Radičeviću je stigla stipendija američke Nacionalne fondacije za nauku koja će pokriti tri godine doktorskih studija na Stenfordu. – Za fiziku sam se interesovao još u osnovnoj školi i još tada sam znao čime ću se baviti. U gimnaziji sam išao na razna takičenja, ali najveći uspeh iz tog perioda je srebrna medalja na Olimpijadi fizičara u Singapuru. Tada sam shvatio da bi bilo lepo da odem na studije van zemlje, što sam kasnije i učinio. Prinston pruža onome ko želi da uči ono najbolje, ukoliko si dobar student i vredan, onda dobijaš stipendiju i rasteretiš i sebe i porodicu – objašnjava Đorđe.
Za četiri godine studiranja u Americi ima samo reči hvale i kaže da je morao da se navikne na potpuno drugačiji način života.
– Prinston je malo mesto blizu Njujorka. Svi koji dođu da studiraju sve što im je potrebno imaju u okviru univerziteta. Studenti sami biraju predmete koji ih interesuju i svako uzima po pet predmeta za semestar. Ocenjivanje je krajnje jednostavno, dobijamo ocene na osnovu seminarskih radova, domaćih zadataka i pismenog ispita. Iz većine predmeta imamo nedeljni domaći za koji je potrebno po 15 sati učenja – kaže mladi Nišlija i navodi da je spreman za doktorske studije na Stenfordu i da se nada da će trajati četiri ili pet godina.
– Voleo bih da se posle doktorskih studija u Americi vratim u svoju zemlju i da radim posao u struci, ali ko zna šta će biti. Ukoliko za pet godina odlučim da se vratim u Srbiju, mogao bih da radim kao istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu ili kao profesor na Fizičkom fakultetu – kaže Đorđe Radičević
Nagrade
Đorđe je na takmičenjima u Srbiji osvojio mnogo nagrada, a na međunarodnim srebro 2006. u Singapuru i zlato 2007. u Iranu, i 2007. prvo mesto na međunarodnom takmičenju naučnih radova srednjoškolaca “First Step to Nobel Prize in Physics” koje organizuje Poljska akademija nauka.
BLIC
УЧЕНИК ИЗ ОВЧАР БАЊЕ ОСВОЈИО МОНБЛАН СА 16 ГОДИНА
ČAČAK – Ni temperatura od minus 30 stepeni Celzijusa, ni olujni vetar koji je duvao u francuskim Alpima, ni teški deformitet podlaktica i šaka, ni sitna građa, ni nepunih 17 godina, nisu predstavljali nikakvu prepreku učeniku iz Ovčar Banje Mladenu Makojeviću da osvoji Monblan. Tim podvigom postao je najmlađi Evropljanin s invaliditetom koji se popeo na najvišu tačku zapadnog dela Starog kontinenta. Mladen kaže da se na ovome neće zaustaviti i najavljuje da će u narednih nekoliko godina osvojiti sedam najviših vrhova na svih sedam kontinenata.
BLIC 
Osvojiće sedam najviših vrhova na sedam kontinenata: Mladen s instruktorom Petrom Šunderićem
Posle samo godinu dana bavljenja alpinizmom, i to u kraju gde najveća planina ne dostiže ni visinu od 1.000 metara, sedamnaestogodišnji učenik Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku Mladen Makojević krenuo je na alpinističku ekspediciju na Monblan. Najveća podrška bio mu je instruktor iz kluba ekstremnih sportova „Armadilo” Petar Šunderić, uz još petnaestak planinara iz čitave bivše Jugoslavije.
Ograničena pokretljivost ruku nije mu smetala da na početku alpinističkog pohoda bez ikakvih poteškoća osvoji vrh Brajthorn (4.184) na granici Italije i Austrije. Nakon toga, na redu je bila kota 4.808, odnosno Monblan
– Na Monblan smo krenuli sa visine od oko 2.000 metara i planirali smo da ga osvojimo iz tri faze. U početku je bilo teško, osećao sam mali strah, ali znao sam da sam dobro fizički pripremljen i iz sata u sat sam bio sve sigurniji u sebe. Najviše su nam smetali snažan vetar koji je ledio krv u žilama i velika hladnoća. Na logorovanju pred uspon na sam vrh nije nam bilo dozvoljeno da prespavamo u planinarskom domu, pa smo morali da iskopamo rupu u snegu, takozvanu vučju jamu. Tu smo proveli noć na temperaturi petnaestak stepeni višoj od spoljašnje. Kuvali smo čaj i supe i to nas je održalo – priča Mladen Makojević.
Pomoć za ekspediciju
Ekspediciju na Monblan organizovali su i sproveli Sportski savez invalida Srbije, klubovi ekstremnih sportova „Pozitiv” i „Armadilo”, u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije i uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva rada i socijalne politike, kao i grada Čačka.
Oko dva ujutro usledio je pokret. Valjalo je stići na najvišu tačku Alpa, dok su vremenski uslovi bilo koliko toliko podnošljivi. Mladen je 21. juna, oko 6.30 već bio iznad oblaka, na krovu Evrope.
– Pogled koji se pružao sa najviše tačke u zapadnoj Evropi bio je fantastičan, a osećaj koji sam u tom trenutku imao teško je opisati rečima – kaže on.
Najteži deo pohoda na Monblan dogodio se prilikom spuštanja sa tog vrha. Trebalo je savladati ogroman glečer visine 600 metara, uz upotrebu alpinističkog pijuka. Imajući u vidu deformitet Mladenovih šaka, to nije bilo nimalo lako, ali je uz pomoć svog instruktora i ostalih alpinista prebrodio i najteže iskušenje.
Ni nakon spuštanja sa Monblana nije bilo odmora. Nepuna tri dana kasnije, mladi Čačanin razvio je zastavu Srbije na najvišem vrhu Italije Gran paradizu, na visini od 4.061 metar. Njegov instruktor i mentor Petar Šunderić ističe da bi podvig koji je ostvario Mladen bio preveliki zalogaj i za mnogo iskusnije i snažnije planinare.
Razvili su zastavu i na najvišem vrhu Italije
– Očito je da Mladen ima ograničenu pokretljivost leve ruke, ali je vežbom i radom posle određenog perioda uspeo da prevaziđe grupu sa posebnim potrebama. Može se slobodno reći da je on već sada profesionalac, jer je na višem nivou i spremniji je od većine alpinista koji nemaju nikakav deformitet. Mislim da je ključna je Mladenova mentalna snaga, koja je kod njega veoma izražena – kaže Petar Šunderić.
Mladen Makojević neće se, međutim, zadovoljiti epitetom najmlađeg Evropljanina koji je osvojio Monblan. Njegovi planovi i ambicije su mnogo veći.
– Već naredne godine napašću najviši vrh na evropskom kontinentu Elbrus na Kavkazu (5.642), a zatim i najviši vrh Južne Amerike Akonkagvu u Argentini (6.960). Posle toga, naravno, dolazi i kralj planina Mont Everest (8.848). Pored toga, želja mi je da ostanem zabeležen u istoriji alpinističkog sporta kao jedina osoba s invaliditetom koja će osvojiti sedam najviših vrhova na svih sedam kontinenata – najavljuje Mladen Makojević.
ИЗБАЦИВАЊЕ СА 25 НЕОПРАВДАНИХ ИЗОСТАНАКА
Zakon o obrazovanju predviđa oštrije sankcije za đake
BEOGRAD – Tokom prošle školske godine srednjoškolci u Srbiji napravili su oko 48 miliona izostanaka, što je u proseku oko 160 izostanaka po učeniku, a da za to nisu snosili nikakve sankcije, jer ih aktuelni Zakon ne predviđa.Najgora situacija u srednjim stručnim školama, sa 180 do 200 izostanaka po đaku
Zbog toga se juče po hitnom postupku pred poslanicima u Skupštini našao predlog izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja kako bi se ogromnom broju izostanaka konačno stalo na put. Izmenama će se preciznije regulisati i rad nastavnika preko norme, kao i zaštite podataka u jedinstvenoj bazi podataka.
– Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu pre dve godine legalizovao je bežanje iz škole, jer nijednom učeniku zbog izostanaka nije mogla da se smanji ocena iz vladanja. Vi možete da bežite iz škole, a da budete nagrađeni na kraju primerenom ocenom iz vladanja. Zbog toga se broj izostanaka u poslednje dve godine drastično povećao – kaže za “Blic” Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
ОБРАДОВИЋ: ЗАКОН О ОПТИЧКИМ ДИСКОВИМА СМАЊУЈЕ ПИРАТЕРИЈУ
Prema njegovim rečima, optički diskovi su najčešće korišćeni medij za nelegalno umnožavanje u Srbiji, dok je stepen piraterije u Srbiji među najvećim u Evropi.
„Zakonom uspostavljamo pravnu sigurnost u ovoj oblasti i objektivno doprinosimo smanjenju obima piraterije i sprečavanju sive nelegalne proizvodnje optičkih diskova, čime se onemogućava i izbegavanje plaćanja dažbina koje predstavljaju javni prihod“, kazao je on.
Obradović je rekao da će proizvodnjom optičkih diskova moći da se bavi samo ono pravno lice koje dobije licencu od Zavoda za intelektualnu svojinu. „Predviđeno je da se optički diskovi sa snimljenim sadrzajem obeležavaju proizvođačkim kodovima koji pružaju informacije gde je proizveden i umnožen i lako će praviti razliku između originala i pirata“, kazao je Obradović.
Ministar je rekao da je zakonom ustanovljena saradnja između Uprave carina i tržišne inspekcije kao i da je predviđena stroga kontrola nad uvezenim optičkim diskovima. Donošenje zakona predviđeno je godišnjim planom rada Vlade Srbije za 2011. godinu, i Akcionim planom za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, i njegovim usvajanjem ispunjava se jedan od uslova neophodnih za sticanje statusa za članstvo u EU i STO.
Govoreći o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Obradović je rekao da one uređuju vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika, zaštitu podataka o ličnosti u jedinstvenom registru i rad nastavnika preko norme. Obradović je rekao da su prethodne dve godine primene važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pokazale da su određena rešenja neadekvatna i da su đaci zbog toga pošteđeni odgovornosti.
Izmenama zakona biće utvrđen maksimalan dozvoljen broj neopravdanih izostanaka i oni će biti osnov da se u disciplinskom postupku smanji ocena iz vladanja.
„Predlogom zakona se sankcioniše neopravdano izostajanje, najmanje 25 izostanaka, ali škola mora posle 15 neopravdanih izostanaka da pismeno obavesti roditelja ili staratelja o tome“, rekao je Obradović. Obradović je naveo da je izmenama zakona, u dogovoru sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, utvrđeno da će se u školama od dece i zaposlenih uzimati samo osnovni podaci koji su potrebni za sistem obrazovanja i koji će se nalaziti u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete. On je rekao da je zakon u skupštinskoj proceduri po hitnom postupku kako bi mogao da bude usvojen do početka školske godine, 1. septembra.
„Imali smo i dogovor sa reprezentativnim sindikatima prosvete da izmene zakona dostavimo parlamentu do 31. avgusta, što smo učinili sada i time ispunjavamo deo tog dogovora“, kazao je Obradović. U parlamentu traje rasprava o izmenama Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlogu zakona o optičkim diskovima.
Autor:
Agencija BETA
КРАЉЕВО: ОБНОВА ШКОЛА ЈОШ НИЈЕ ПОЧЕЛА
Nakon zemljotresa u novembru 2010.
BLIC 
KRALJEVO – Iako je ministar prosvete Žarko Obradović obećao da će majstori najkasnije prvog jula početi da popravljaju 12 kraljevačkih škola oštećenih u zemljotresu, radovi još nisu počeli.
Gimnazija je jedina kraljevačka škola koja će zahvaljujući donaciji Poštanske štedionice i “Pošte” u petak biti u prilici da otvori ponude izvođača radova, a onda tek za desetak dana da uđe u posao koji će potrajati u najboljem slučaju do prvog oktobra. Ostalima država nije ni javila sa koliko para raspolažu za obnovu zgrada, što je osnov da počnu da traže izvođača radova.
Ministar Obradović je inače pre dva dana bio u Kraljevu, kada je firma “Herman Majer”, koja je sponzor sistema SOS dečjih sela, donirala 74.000 evra za popravku škole na Beranovcu u koju idu mališani iz kraljevačkog SOS sela i obećao da će svi đaci kraljevačkih škola u svojim učionicama biti prvog septembra.
– U najboljem slučaju radovi će biti gotovi prvog oktobra jer ima mnogo posla. Mi u petak otvaramo ponude, nakon toga je period žalbi i majstori firme koja bude odabrana mogu da uđu u posao u najboljem slučaju za deset dana. I to sve zahvaljujući donacijama – kaže Miroslav Vidić, direktor kraljevačke gimnazije koja zgradu deli sa Ekonomskom školom, a zajedno su podstanari na pet lokacija u osnovnim i srednjim školama.
U istom dvorištu u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi, nemaju predstavu o tome kada će raspisati konkurs za izvođača radova, koji su u odnosu na 90 miliona potrebnih gimnaziji trostruko jeftiniji.
– Dok nemamo novac, ne možemo da krenemo u rekonstrukciju, a nemamo ni naznaku kada bismo bar mogli da saznamo hoće li biti novca i koliko. Mislim da ćemo i narednu godinu morati da dočekamo kao podstanari – kaže Branislav Mićović, direktor ETS “Nikola Tesla”.
Podstanari će, po svemu sudeći, biti i đaci u Mašinsko-tehničkoj školi. Dva krila dograđena na staru zgradu koja je u upotrebi ne mogu da se koriste, pa je deo đaka primoran da bude podstanar u starom radničkom dispanzeru u krugu Fabrike vagona.
Kada će stići pare za rekonstrukciju sprata ne znaju ni u Poljoprivrednoj školi. Đaci Osnovne škole “Čibukovački partizani”, i to oni iz najnižih razreda, i u septembru će se sigurno gurati sa srednjoškolcima u Domu učenika. Procene su, inače, da za obnovu svih škola u gradu treba oko 250 miliona dinara. Za obnovu privatnih objekata do sada je utrošeno nešto više od 1,5 milijardi dinara.
