СРПСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ НА ИНФОРМАТИЧКОЈ БАЛКАНИЈАДИ
SMEDEREVO- Četvorica srpskih srednjoškolaca učestvovaće do 9. jula na Balkanijadi iz informatike u rumunskom gradu Bistriti, a za dvadeset dana ih očekuje Olimpijada na Tajlandu.
Srbiju će predstavljati najbolji učenici posle dva izborna kruga takmičenja – na Računarskom fakultetu u Beogradu i u Petnici.
Dušan Zdravković (18) iz niške Gimnazije „Svetozar Marković“, Aleksa Stanković (19) koji je iz smederevske prešao u Matematičku gimnaziju u Beogradu, Nikola Smiljković (19), takođe iz Gimnazije u Nišu i Boris Grubić (17) iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.
Vođa ekipe je Andrija Ilić, koji će se starati o našim mladim informatičarima i pomagati im u prevođenju zadataka i drugim poslovima.
Takmičarski dani na Balkanijadi su 5. i 7. jul.
Prva Balkanijada iz informatike održana je u Solunu 1994. godine i od tada se održava redovno svake godine. Balkanijada je i glavna provera za najbolje srpske srednjoškolce informatičare pred Olimpijadu, koja će biti organizovana na Tajlandu od 22. do 29. jula.
Autor:
Agencija Tanjug
„Glas javnosti „
СВАКИ ВРТИЋ РАДИ ПО СВОМЕ
Ne postoje jedinstveni programi za mališane u predškolskim ustanovama. Šta će deca naučiti zavisi od inicijative i angažovanja vaspitača
RAD sa decom predškolskog uzrasta, njihovo pravilno usmeravanje i razvoj predstavlja jedan od najzahtevnijih poslova za vaspitače. Suočeni su, međutim, sa velikim problemom – nepostojanjem jedinstvenog programa za rad sa mališanima. Šta će deca naučiti, zavisi isključivo od inicijative i spremnosti na angažovanje zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Nada Gertner, iz Udruženja vaspitača Beograda, kaže da postoje dva modela kojih se pridržavaju, ali oni daju samo okvir za rad. Tu su i brojni programi koji bi trebalo da poštuju razvojnu mapu deteta, ali oni u svakom vrtiću mogu biti različiti.
– Svi projekti imaju isti cilj – da deca dođu do nivoa znanja neophodnog za njihov uzrast – objašnjava Gertnerova. – Neki vrtići koriste strane programe, poput Montesori, a na, recimo, beogradskoj Paliluli, vaspitači su se obučili za čak 30 različitih projekata po kojima rade.
U Srbiji postoje i programi koje su razvili domaći predavači, kao što je na primer model Kuka-Miletić, čija je suština da se deca razvijaju kroz takmičenje.
– Naši pedagoški stručnjaci nemaju učešće ni u jednom savremenom obrazovnom programskom konceptu, jer su oni samo lokalni tumači stranih programa, poput Montesori, Hed Start, Ređio Emilia i sličnih vaspitnih modela – objašnjava dr Miroslav Kuka, autor programa Kuka-Miletić – Domaći vaspitači za njih čak plaćaju obuku, kako bi bili licencirani da ih sprovode. Sa druge strane, mi smo napravili program koji je potpuno besplatan i ne zahteva nikakvu posebnu obuku. Običan prosvetni radnik može da ga primeni samo na osnovu znanja stečenog na fakultetu.
U osnovi novog programa je takmičenje kroz igru, kao i gradacija dostignuća, koja deca ostvare u misaonim i fizičkim aktivnostima. Prema rečima profesora Kuke, deca tako dobijaju motivaciju da rade, a predavači lakše razaznaju sposobnosti i različita interesovanja mališana.
– Igra kao forma učenja sama po sebi je neobavezna i samim tim nedovoljno stimulativna, pa tek u svom takmičarskom obliku dobija formu – nastavlja Kuka. – Ovim radom se deca razvijaju i na fizičkom, i na moralnom, ali i na psihičkom planu.
MENSIN PROGRAM
VIŠE od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama na Novom Beogradu, Čukarici, u Starom gradu i na Savskom vencu pohađa Mensin program „NTC sistem učenja“. Zahvaljujući ovoj metodi mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka. Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer prema novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i uvodimo nove metode. Na kraju je upotrebno znanje, odnosno – kako primeniti naučeno.
Večernje novosti
ПАЖЉИВО СА ЛИСТАМА ЖЕЉА
Juče objavljeni konačni rezultati završnog ispita za upis u srednje škole
– Nakon jučerašnjeg objavljivanja konačnih rezultata završnog ispita, svršene osnovce danas i sutra očekuje popunjavanje lista želja, koje mogu predati u matičnim osnovnim školama od 8 do 15 sati.
Učenici u odgovarajućem obrascu, koji su dobili uz konkurs za upis u srednju školu, mogu da navedu najviše 20 obrazovnih profila koje bi želeli da upišu. U obrasce se unose šifra učenika, naziv i mesto osnovne škole koju je završio, ime, prezime i ime roditelja, kao i šifre i nazivi obrazovnih profila i srednjih škola ili gimnazija za koje konkurišu.
Učenik na prvo mesto u listi želja navodi obrazovni profil koji bi najviše želeo da upiše, naravno, u skladu sa ostvarenim bodovima, a nakon toga i druge profile, od većeg ka manjem interesovanju. Nije preporučljivo da se navode škole za koje učenik uopšte nije zainteresovan, jer se može dogoditi da bude raspoređen baš u tu školu. Takođe, treba voditi računa i da se ne navode škole koje su udaljene od mesta stanovanja, osim ako učenik nije planirao da menja mesto stanovanja ili da putuje do odgovarajuće srednje škole.
Đaci posebno treba da paze da li su uneli tačne šifre obrazovnih profila, jer su one najznačajniji podatak u elektronskoj obradi lista želja. Te šifre se nalaze u konkursu za upis u srednju školu i napisane su latinicom, pa se tako moraju uneti u obrazac. Inače, obrazac se popunjava štampanim slovima.
Osnovne škole objaviće 9. jula liste želja učenika, a toga dana učenici treba da provere da li su svi podaci tačni, i da, u suprotnom, podnesu prigovor. Dan kasnije, odnosno 10. jula, objavljuju se zvanične liste želja, a potom sledi kompjutersko raspoređivanje učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima, odnosno smerovima gimnazija. Konačni raspored po srednjim školama objaviće osnovne škole 13. jula, nakon čega sledi upis učenika.
Podsetimo, kandidati se rangiraju prema broju osvojenih bodova na završnom ispitu i broju poena ostvarenih po osnovu opšteg uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Dodatne bodove donose rezultati sa takmičenja učenika osmog razreda.
Ove godine su ukinuta dva kruga rangiranja, što znači da nema prednosti za učenike koji su na završnom ispitu osvojili najmanje po pet poena iz srpskog i matematike.
Prednost pri rangiranju
Ukoliko veći broj učenika od broja predviđenog za upis u srednju školu ostvari isti broj bodova, prednost pri rangiranju, do upisne kvote, imaju nosioci diplome „Vuk Karadžić“, potom kandidati koji su osvojili veći broj poena na takmičenjima iz srpskog i matematike, kandidati koji su osvojili veći broj bodova na takmičenjima iz ostalih predmeta, a potom kandidati koji su osvojili veći broj poena na završnom ispitu.
РЕКТОР: ПАМЕТ У ДУГОВИМА
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević: Država odbija da potpiše ugovor sa univerzitetima, što je dužna. Fakulteti žive od danas do sutra, a mi gasimo požare
Dr Branko Kovačević
FAKULTETI su pod pritiskom države odustali od poskupljenja školarina, ali je između njih i Ministarstva prosvete stvorena tenzija zbog manjka novca. Studenti su nakratko profitirali, ali i dalje novca na fakultetima nema dovoljno, što će sigurno ugroziti kvalitet školovanja
– Fakulteti žive od danas do sutra. Gasimo požare. Zimski semestri su teži od letnjih, jer dolazi grejanje. Imamo probleme sa investicijama. Zgrada Matematičkog fakulteta propada, Geografija nema svoju zgradu, Biološki fakultet se zida od devedesetih, a Elektrotehnički od sedamdesetih godina. Ali znamo gde živimo, kolika je kriza, pa se nekako snalazimo – kaže za „Novosti“ prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
* Dug države prema univerzitetu meri se u stotinama miliona evra. Jeste li spremni da oprostite taj novac, ako bi sada počelo redovno finansiranje?
– Već smo oprostili, šta nam dugo preostaje! Ali razumem da su ljudi nezadovoljni što se ne poštuje isplata materijalnih troškova. Taj dug se umnožava od 2005. godine, a država sve vreme odbija da potpiše ugovor sa univerzitetima, što je po zakonu dužna. Jer kada se ugovor potpiše, onda bi država morala da ga poštuje.
UPOREĐIVANJE * KOLIKO Univerzitet u Beogradu godišnje dobija novca od države?
– Za celo visoko obrazovanje, svih osam državnih univerziteta, godišnje se izdvaja 200 miliona evra. A Slovenija samo za Ljubljanski univerzitet, koji je duplo manji od Beogradskog, troši svake godine 300 miliona evra.
* Mislite li da će taj problem u skorije vreme biti rešen?
– Realni smo. U zemlji u kojoj nema privrede teško se puni budžet. Država ne može više od ovoga i fakulteti moraju sami da se dovijaju, što iz školarina, što kroz druge prihode. Od duga za troškove više bih voleo da nam vrate imovinu Univerziteta, kada dobijemo zakon o restituciji. Od imovine bismo mogli da finansiramo fakultete i stipendiramo studente.
* A do tada će fakulteti morati da se snalaze. Gde je najteže?
– Najlošije je na prirodnim naukama, gde je malo studenata, a laboratorijske vežbe su skupe. Sada jedino Stomatologija nije vratila cenu školarina, ali dekan je dao veoma razumno objašnjenje. Sa novcem kojim raspolaže ne može da održi kvalitet nastave, obezbedi praksu i materijal za vežbe. Teška situacija je na Poljoprivrednom, gde su smanjili plate za 20 odsto.
* Uprkos teškoj situaciji na fakultetima, podržali ste stav ministra prosvete.
– Jesam, zbog finansijske krize koja je u celoj zemlji teška. Roditelji treba da daju više od jedne plate za kiriju, hranu i školarinu. Jeste da fakulteti poslednje tri godine nisu dizali cene, osim za stopu inflacije, ali i to je previše za prosečnu porodicu.
* Iako je, kako kažete, teško školovati studenta, interesovanje je veliko. Prijavilo se 5.000 kandidata više nego što ima slobodnih mesta.
– Ako se krizi doda podatak da se broj mladih prirodno smanjuje svake godine, veoma sam zadovoljan interesovanjem. Posebno raduje što je Mašinski fakultet, koji je osnova čitave industrije, premašio kvotu prvi put posle mnogo godina. Takođe, dobro je i što se ponovo javlja interesovanje za srpski jezik i književnost.
* Kako objašnjavate da je najviši prag znanja i najveće interesovanje na Fakultetu bezbednosti?
– Popularni su jer imaju nove obrazovne programe. Taj profil se traži i u stranim i u domaćim kompanijama. A među studentima su i mnogi ljudi koji već rade u tom resoru, pa im je potrebno formalno obrazovanje iz struke.
* I drugi fakulteti se reformišu, prilagođavaju pravilima studiranja po „Bolonji“. Jesu li
opravdane kritike koje iz pojedinih zemalja stižu na račun ovog sistema studiranja?
– Nijedan sistem nije savršen. Mora stalno da se usavršava. Izgurali smo jednu generaciju „bolonjaca“ i videli da na oko 20 odsto predmeta postoje problemi, nedozvoljeno mala prolaznost, za šta mogu biti krivi profesori, preobimno gradivo… Trudimo se da menjamo i popravljamo stvari. Prilagođavamo se tržištu, učimo studente da misle i brzo se adaptiraju. Moramo da ih naučimo da plivaju pre nego što ih pustimo u vodu. Srbija nema ni naftu, niti druge resurse i jedino što možemo da prodajemo je pamet. A tu valja trčati trku sa najboljima.
