ПРИМЕДБЕ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ НА РАДНУ ВЕРЗИЈУ НАЦРТА ЗАКОНА О ШТРАЈКУ
Чланом 44. Устава Републике Србије право на штрајк се остварује на осснову Закона о раду и ПКУ, самим тим Закон о штрајку је непотребан, збуњујући и увредљив за демократски развој здравог социо-економског друштва.
Пре детаљне аналиѕе постојећих чланова у Радној верзији Закона о штрајку, напоменућемо, неколико нонсеса које једна здрава модерна држава не би требало да уопште разматра, а не да их сврстава у Закон. Ратификацијом и усклађивањем наших закона, увиђа се да потреба за оваквим Законом и не постоји.
Категорија «минимума процеса рада» у току штрајка није позната, конфликтна је за обе стране и својеврсна фарса којом држава купује време и врши уцену запослених који су штрајку.
У старту је уведен термин «локаут» који омогућава послодавцу поигравање са запосленима и уједно остваривање разноразних финансијских малврзација у своју корист. Тако да је члан 2. штетан пре свега по државу, као и по запослене.
Члан 4. је споран због категорије «минимума процеса рада» која је једино оправдана као «технолошки минимум процеса рада» који је садржан у члану 17. Као такав овај члан завређује место у Закону о раду.
Члан 6. више личи на поетични приказ, јер ниједног тренутка јасно не дефинише «угрожава безбедност и здравље становништва».
Члан 12. треба брисати.
С обзиром на изостављање члана 4. и постојање члана 15., чланове 16., 18., 19. 20. и 21.треба брисати.
У члану 22. став 2. рок од 15 дана је недопустив и препоручује се рок од 3 дана, с обзиром да се држава у члану 41. став 3. позива на рок од 3 дана.
Члан 23. став 3. се поиграва здравом логиком запосленог и уцењује запосленог у штрајку да прекине са истим да би се тек онда договорили о исплати зараде. У пракси овај механизам уопште не функционише, нити га наше колеге из окружења практикују. Тако да овај члан можемо назвати ЧЛАНОМ УЦЕНЕ.
Чланови 27. и 28. представљају кршење основних људских права и слобода и стављање запослених у неповољан положај, те их треба брисати.
VIII одељак који се односи на НАДЗОР, је веома дискутабилан и поставља се питање у каквом то демократском систему запослени у Србији раде.
Чланови 40. и 41. су беспредметни јер расправљају о незаконитости штрајка, што је потпуна замена теза; Закон о штрајку није ни потребан па се о његовој законитости не расправља.
Чланови 42. и 43. су толико индискретни да врше неуставни притисак на запосленог и својеврсни мобинг који би на овај начин био и легализован.
Прелазне и завршне одредбе су потпуно сувишне, а односе се на чланове 46., 47. и 48., јер обухватају спорне чланове о којима смо већ говорили, па самим тим су и бесмислене.
Надамо се да ће вас овај кратак осврт на Радну верзију Закона о штрајку, мотивисати да га детаљно проучите и сваку корисну примедбу проследите у циљу брзог и квалитетног спровођења ове наше акције.
Члан ГО ГСПРС «Независност»
Миомирка Саичић
ugsprosv@eunet.rs
РАДНА ВЕРЗИЈА НАЦРТА ЗАКОНА О ШТРАЈКУ
Радна верзија за јавну расправу
СУТРА ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ МАЛЕ МАТУРЕ
– Đaci osmog razreda u Srbiji sutra očekuju objavljivanje preliminarnih rezultata „male mature“, na kojoj su polagali testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike.Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata i podnošenja žalbi, đaci će konačne rezultate završnog ispita na kraju osnovnog školovanja saznati 3. jula.Mala matura prvi put se polagala ove godine, a na testovima iz jezika i matematike osmaci su imali 50 odsto potpuno poznatih zadataka, 25 odsto delimično poznatih i 25 odsto nepoznatih zadatака.
Mala matura je obavezna za sve osnovce, bez obzira na to da li žele da upišu srednju školu. Završni ispit se boduje za upis za srednje škole, đaci na testovima iz jezika i matematike mogu osvojiti najviše po 20 poena, a uspeh iz škole može im doneti najviše 60 bodova
Ukida se prag znanja prema kojem je do ove godine đak morao da osvoji najmanje po jedan bod na oba testa da bi položio ispit. Do sada su prednost na upisu u srednje škole imali đaci koji na testovima osvoje najmanje po pet poena, a zbog obaveznog polaganja male mature od ove godine je i ta odredba ukinuta.
Kako su objasnili u ministarstvu prosvete i nauke, teoretski, ako ima slobodnih mesta, đak se može bez ijednog osvojenog boda na maloj maturi upisati u željenu srednju školu.
Liste sa željenim obrazovnim profilima i gimnazijskim smerovima đaci će predavati 4. i 5. jula, a na listi može biti upisano 20 željenih škola.
Upis đaka obaviće se 13. i 14. jula. Time se završava prvi upisni rok. Drugi upisni rok za preostala nepopunjena mesta u srednjim školama trajaće od 14. do 16. jula.
ПОЧЕЛА ТРКА ЗА ИНДЕКСЕ
Na državnim univerzitetima u ponedeljak počeli prijemni ispiti, samo u Beogradu gužva. Najveće interesovanje za umetnost i bezbednost, najmanje za arhitekturu.
TRKA za indekse je počela! Budući brucoši u ponedeljak su počeli da polažu prijemne ispite na pojedinim državnim fakultetima. Na Univerzitetu u Beogradu polagali su na Filološkom, Veterinarskom, Saobraćajnom i još osam fakulteta, a na ostalima su testiranja zakazana za utorak i sredu.
I ove godine budući akademci imaju svoje favorite, pa je broj prijavljenih daleko preko predviđene kvote na Fakultetu za bezbednost, Medicinskom, Ekonomskom, Pravnom, Stomatološkom, Filološkom… Rekorder je Fakultet dramskih umetnosti, gde se za 12 mesta na glumi takmiči 388 kandidata!
– Broj budžetskih studenata povećan je za deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa je i interesovanje veliko – kaže za „Novosti“ prof. dr Branko Kovačević, rektor BU.
55.000 BRUCOŠA o TROŠKU države prvu godinu pohađaće 35.000 akademaca i još 20.000 koji će sami plaćati školovanje. Najviše mesta ima na BU – 9.000 na budžetu i 5.000 za samofinasirajuće studente. Na Univerzitetu u Novom Sadu predviđen je upis 8.000 brucoša, u Nišu oko 4.700, Kragujevcu oko 2.700, u Kosovskoj Mitrovici oko 1.700, u Novom Pazaru blizu 1.000, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu biće nešto više od 400 brucoša.
Kovačević naglašava i da je smanjeno interesovanje za arhitekturu, pa je umesto nekadašnjih pet kandidata za jedno mesto, sada taj broj više nego prepolovljen. Interesovanje za srpski i ruski jezik na Filološkom fakultetu veće nego ranijih godina.
Na Univerzitet u Novom Sadu prijavilo se 225 studenata manje nego što je predviđeno za upis, a čak na devet fakulteta je broj prijavljenih ispod predviđene kvote. I u Novom Sadu i u Kragujevcu najveća gužva je na medicini. U Kragujevcu je veliki broj kandidata i na hotelijerstvu i vojnoindustrijskom inženjerstvu. Na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prijavilo se za trećinu manje kandidata u odnosu na broj predviđen za upis.
A kada prebrinu brige oko prijemnog, sa indeksom u rukama, brucoše čeka još jedna muka – kako obezbediti krevet u domu i hranu u studentskoj menzi. Konkursi počinju u septembru.
U studentskim domovima u Srbiji ima mesta za oko 14.000 studenata. Najviše kreveta ima u 11 beogradskih domova, i to oko 10.000 za smeštaj studenata koji se školuju o trošku države i plaćaju regresirane cene i oko 2.000 mesta po ekonomskim cenama. U studentskom centru Novi Sad raspolažu sa nešto više od 2.500 ležajeva, u Kragujevcu sa 634 i u Nišu sa 916 mesta.
– Svake godine ispod crte za smeštaj ostane oko 30 odsto kandidata koji su konkurisali – kaže Milovan Petrović, direktor Studentskog centra „Beograd“.
Cene smeštaja u studentskim domovima kreću se od 830 dinara u četvrtoj do 2.250 dinara u prvoj kategoriji. Za mesto u trokrevetnoj sobi u najvećem akademskom naselju na Balkanu „Studentskom gradu“ treba izdvojiti 1.300 dinara, dok je u četvorokrevetnoj sobi 1.400 dinara za mesec dana.
Tri obroka dnevno, u nekoj od studentskih menzi, koštaju nešto više od 100 dinara, a pravo na „bonove“ za menzu imaju i studenti koji ne žive u domu.
И ДЕВОЈКЕ БИРАЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ
Oko 800 kandidata polagalo je juče prijemni ispit na Elektrotehničkom fakultetu
Na fakultetima i visokim školama širom Srbije juče je počela provera znanja stečenog u srednjoj školi. Od ranih jutarnjih časova ispred zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu bila je neopisiva gužva. Prijemni ispit iz matematike polagali su budući studenti Elektrotehničkog fakulteta, njih oko 800, jer su neki bili oslobođeni polaganja pošto su osvojili nagrade na takmičenjima.
Dekan ETF-a dr Miodrag Popović kaže da je to nešto više kandidata nego lane i da obično bude oko 21 odsto devojaka.
– Ustala sam u šest. Ovde sam sa drugaricom Kristinom Dolevac, sa njom sam se najviše družila u srednjoj školi i sad smo zajedno odlučile da upišemo ETF. Znamo da je težak fakultet, ali mi se ne bojimo, u Devetoj gimnaziji se dosta učilo, imamo radne navike – priča nam Nevenka Dragićević dok zauzima mesto u amfiteatru „Nikola Tesla”.
Mesto ne može da se bira, na svakoj klupi je već zalepljen broj prijave kandidata, a raspored sedenja je metodom slučajnog uzorka odredio kompjuter, pomoću kojeg će se i pregledati zadaci, objašnjava profesor Petar Matavulj, zadužen za organizaciju ispita. Svi kandidati dobijaju iste zadatke, ali je različit njihov raspored, tako da je prepisivanje onemogućeno i sa te strane.
– Nemoguće je prepisati, jer su zabranjeni mobilni telefoni. Bude malo okretanja, mi ih opomenemo i obično se na tome završi. Svi nastavnici su ovde iskusni, dugo radimo ovaj posao i možemo da procenimo ukoliko se događa nešto što ne bi trebalo. Tada se kandidat udaljava sa ispita – kaže Matavulj.
Ulaz u učionice, a polaže se na dva sprata na ETF-u i na Mašinskom fakultetu, bio je tačno u devet časova. Pola sata kasnije, sve stvari – torbe, ranci, garderoba – stavljeni su na jedno mesto. Na klupama su ostale samo lične karte, kao i plava hemijska olovka i flašica vode, koji su podeljeni svakom kandidatu.
U prvom redu, tik ispred table sedi Jelena iz Prištine. U Beogradu živi već 10 godina, odličan je đak, a „krivac” za to što je došla na ETF je profesorka iz gimnazije. „Bilo je raznih komentara – težak je fakultet, ti si devojka…, ali je većina ipak rekla – nećemo da se mešamo, to je tvoj izbor”, kaže Jelena dok predaje svoj mobilni telefon dežurnom nastavniku.
Sanja Pavlović, glavni dežurni, objašnjava da desetak minuta pred početak ispita fali samo jedan kandidat, što nije uobičajeno, ali da neće moći da uđe kada počne ispit. Takođe, prvih sat vremena nema izlaska iz sale.
Pavao Dugošija sa osmehom kaže da nije nervozan, spremao se mesec dana i siguran je u svoje znanje. Krenuo je juče u sedam sati ujutru autobusom iz Velike Plane, a ako dobije indeks, stanovaće privatno u Beogradu. U porodici su mu svi pravnici, starija sestra je takođe student, ali njemu bolje idu prirodne nauke. Nada se da će upasti na budžet, a pošto svira u folkloru i bio je nekoliko puta u Austriji, u ovoj zemlji planira da kasnije nastavi master studije.
Pet minuta pre 10 časova, u amfiteatar je ušao profesor Dragutin Salamon i predao zapečaćene koverte sa zadacima dežurnim nastavnicima, koji su ih potom podelili kandidatima.
– Ne znam koji su zadaci u pitanju. Teško da može neko da ih „provali” pre prijemnog, potrebno je jako mnogo ljudi da se izvede tako nešto – kaže profesor Salamon koji koordinira između sala.
Iako je pred početak prijemnog ispred zgrade tehničkih fakulteta bilo više roditelja nego budućih studenata, koji minut posle 10 časova, bilo je sablasno prazno. Većina se preselila u obližnje kafiće i pekare, jer prijemni traje puna tri sata. Na klupi ispod biste Nikole Tesle sedeo je Radoslav Aleksić iz Mladenovca.
Čekam sina Nikolu, čuvam mu tremu, iako on kaže da je siguran u sebe. Nije mi teško da ga sačekam, ovde radim, u „Lasti” – kaže Aleksić. Nikola je završio gimnaziju i koliko je ocu poznato, jedini je iz svoje generacije koji polaže na ETF-u. Kaže da veruje da će mu sin upasti na budžet, ali priznaje i da ima rezervnu varijantu na Fizičkom fakultetu. – Tačno da to nije toliko atraktivno kao elektrotehnika, ali njemu dobro ide fizika – kaže tata Radoslav.
Provera znanja biće i danas i sutra, a dok se jedni budu preznojavali, drugi će već saznati prve, nezvanične rezultate. Rang-liste će na svim visokoškolskim ustanovama biti istaknute do kraja nedelje, a iduće sedmice počinje i upis primljenih kandidata.
Konkurisala 40.162 buduća brucoša
– Na sedam državnih univerziteta u Republici Srbiji konkurisala su 40.162 kandidata. Najveće interesovanje je na medicini, arhitekturi, Građevinskom, Elektrotehničkom, više prijavljenih je i na Saobraćajnom fakultetu, već tradicionalno su tu bezbednost, FON, Filozofski i Filološki, stomatologija, farmacija, a beleži se izuzetan porast na Univerzitetu umetnosti – izjavio je juče za „Politiku” dr Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.
Po njegovim rečima, na Univerzitetu u Beogradu je 19.211 prijavljenih, na Univerzitetu umetnosti 1.126, na Novosadskom univerzitetu 8.637, na Kragujevačkom 4.013, na Niškom 5.133, na Univerzitetu u Prištini 1.184, a na Univerzitetu u Novom Pazaru je predato 858 prijava.
Sandra Gucijan
