Правна питања и одговори

Пријемни испит из математике за упис на Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду у првом уписном року није положило знатно више кандидата него што је то био случај претходних година.

То, као и чињеница да минимални праг знања од 14 бодова (што је, рецимо, успешно решена два и по од укупно десет задатака где сваки доноси шест бодова) нису прешли ни неки средњошколски одликаши, забринуло је руководство ФТН-а, које није седело скрштених руку, а још мање се „помирило” с оваквим резултатима. Зато су декан проф. др Илија Ћосић и продекан за наставу проф. др Илија Ковачевић (који и предаје математику на ФТН-у) обавили разговор с кандидатима који у овом року нису положили пријемни.

– У разговору с њима покушали смо да откријемо због чега су показали лошији резултат у односу на оцене које су донели из средње школе, поготово што их је доста с врло добрим, па и одличним успехом – објашњава за „Дневник” декан Ћосић. – Питали смо их да ли су били тешки задаци, или су услови полагања пријемног испита били такви? Углавном, велики број деце је као разлог свог слабог резултата на пријемном из математике навео то што су имали веома велику трему. И тако су неки због треме, неки зато што се нису снашли, пали на пријемном те нису могли бити ни рангирани за упис.

С обзиром на то да многи од ових кандидата желе да студирају баш на ФТН-у, те да је овде на неким студијским програмима преостало слободних места за други уписни рок, који почиње 1. септембра, они који то желе могу поново полагати пријемни на ФТН-у.

– Договорили смо се и предложили овој деци да ће ФТН после 20. августа организовати припремну наставу из математике, која ће бити бесплатна за ове кандидате који у првом року нису положили пријемни, а чија су документа, у договору с њима, остала у студентској служби ФТН-а за септембарски рок.

Једино што ће они у том другом року моћи да се определе само за оне студијске програме на којима има слободних места – објашњава декан.

В. Чекић

За бруцоше у Инђији бесплатан превоз

Продекан Ковачевић указује на то да ће слободних места у другом уписном року, чак и буџетских, бити понајвише на машинству, али и на основним (трогодишњим) струковним студијама, где су два студијска програма Софтверске и информационе технологије у новом Одељењу ФТН-а у Инђији (овакве будуће стручњаке одмах чека и радно место), као и Електроенергетика – обновљиви извори енергије.

Декан Ћосић наглашава да ће будући бруцоши Одељења у Инђији који живе у Новом Саду свакодневно имати бесплатан превоз до Инђије и назад.

„Дневник“

Трогодишњи образовни профили у средњим стручним школама у Србији после првог уписног круга остали су празни, а запослени у овим школама се надају да ће се после другог уписног рока у суботу ситуација бар мало поправити.

Ученицима су једино била атрактивна трогодишња занимања у угоститељско-туристичким и медицинским школама, док су за грађевинске, машинске, техничке, дрвне, али и школе осталих „природних струка“ ђаци били слабо заинтересовани. Оваква ситуација могла би да доведе и до вишка професорског кадра, упозоравају у средњим школама.- Десило се оно чега смо се плашили и на шта је упозоравала Заједница грађевинских и геодетских школа. У скоро свим школама ове струке у Србији ни десет одсто места у трогодишњим профилима није попуњено, а у првом уписном кругу боље је прошла једино Грађевинска школа Београд. Нисам против мале матуре, али овакав начин уписа и изједначавање свих ученика није добар. Ту ће нешто морати да се мења – истиче Момир Андеслић, директор Заједнице грађевинских и геодетских школа.

Како додаје, ђаци који су желели да упишу четворогодишње профиле раније су полагали квалификациони испит, док су ученици који су хтели у трогодишње школе одмах бирали занимање. Ове године, међутим, сви ученици су били обавезни да изађу на завршни испит, али пошто није било доњег прага, четворогодишњу школу је могао да упише и ђак који на малој матури не освоји ниједан поен. Андеслић каже да ће се тек у новембру видети резултати ученика у средњим школама и колико успешно могу да прате наставу.

Иако у Грађевинској школи Београд истичу да су релативно задовољни бројем ученика после првог уписног рока, доста празних клупа остало је чак и у огледним профилима. Образовни профили стаклорезац, полагач облога и кровопокривач засад су без иједног ученика.

У одељењима које школују армираче и монтере суве градње распоређено је само по два ученика. Једини нови огледни профил који је уведен ове године – техничар за одржавање објеката, желело је да упише само 11 ученика, а места има за 24.

У Грађевинско-техничкој школи у Нишу ниједан ученик није распоређен на образовне профиле тапетар-декоратер и произвођач финалних производа од дрвета. Само један ђак је у одељењу које школује монтере суве градње, а по три ученика су хтела да упишу занимања керамичар, грађевински техничар за хидроградњу и грађевински техничар за лабораторијска испитивања.

– Од 252 ученика у Техничкој школи „Змај“ колико можемо да упишемо, у првом кругу је распоређено само 103 ђака, а чак ни сви они нису дошли да се упишу. Никад лошије нисмо прошли. Ми смо школа на крају Београда и на крају Земуна и због таквог положаја многи за нас и не знају, иако имамо одличне услове за рад. Имамо више од 100 компјутера, уговоре са Галеником, Београдским електранама и другим предузећима, у којима ученици имају праксу. Наши ученици имају проходност на готово све факултете. Многи и не знају да је образовни профил техничар мехатронике који школујемо занимање будућности – каже Драган Павловић, помоћник директор Техничке школе „Змај“ у Београду.

У овој школи за мехатроничара се, међутим, определило само шест ђака, само један ученик је навео у листу жеља занимање машинбравар, а три прецизни механичар. И атрактивни четворогодишњи профили нису боље прошли – занимање машински техничар за компјутерско конструисање могло је да упише 60 ученика, а распоређено је само 20, док је техничар за компјутерско управљање у листи жеља навело 54 ђака, а места има за 90.

Неће у производна занимања

Драган Павловић, помоћник директора Техничке школе „Змај“, подсећа да је пре десет година за упис у средње стручне школе ученик требало да освоји најмање осам поена на квалификационом испиту, а 12 за гимназије, што је било добро „решето“, а све школе су имале ученике. Данас, како каже, ђаци неће у производна занимања, већ се радије опредељују за медицинске, економске школе и гимназије.

АУТОР: ВЕСНА АНДРИЋ

„Danas“

Досадашње отпремнине ометају запошљавање старијих радника

Влада Србије припрема измене Закона о раду који предвиђа, између осталог, нове олакшице за послодавце. У отпремнину би се рачунале само године проведене у једној фирми

Послодавци И би могли ускоро да у случају отказа раднику исплаћују отпремнине само за године проведене у последњој фирми, Предлог измена Закона о раду у овом делу извршиће се, како нам је речено, „у мандату ове владе“.

Досадашње обрачунавање отпремнина према свим годинама радног стажа се показало као једна од две сметње отварању нових радних места, али и запошљавању старијих радника.

Последња анкета о радној снази Републичког завода за статистику показује да је међу незапосленима највише управо искусних радника. По њиховим подацима, без посла је 649.155 људи у Србији, а чак 141.232 грађанина има између 45 и 54 година. Још 67.800 је незапослених старости између 55 и 64 године.

– Захтев да се промени обрачун отпремнинавише пута смо упућивали свим странкама и посланичким групама у Србији – објашњава Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца. – Не верујем, међутим, да постоји политичка воља да се Закон о раду мења пред изборе. Ова одредба је главни разлог што фирме избегавају да запосле људе са много година радног стажа. Уколико морају да отпусте таквог радника, износи отпремнина су огромни. С друге стране, има људи који су променили неколико предузећа и сваки пут узели отпремнину за све године. Мислим да је логично да послодавац плаћа за оне године које је радник провео код њега у фирми. Предлог за промену овог члана нашао се и у документу који смо предали Одбору за индустрију Скупштине Србије.

Уколико до измене овог члана Закона о раду заиста дође, у најнеповољнијој ситуацији би били људи који су добровољно мењали послове, али нису узимали отпремнине. Наравно, само у случају да последњем послодавцу више нису потребни. Они који би се нашли пред отказом у фирми у којој су провели све године свог радног стажа, на својој кожи не би осетили промену законске регулативе.

И УГОВОРИ ДУЖИ

Како би дошло до већег запошљавања, стручњаци ММФ предлажу и продужење рока уговора на одређено време. То би био почетак рефроме, а у другој фази би ваљало анализирати и реформисати и остала недовољно флексибилна решења на нашем тржишту рада.

С. Б.

После првог уписног круга, у средњим школама у Србији остало је слободно 13.292 места, за која ће већ данас моћи да конкурише 5.621 нераспоређени ученик, речено је у Министарству просвете и науке. Од 77.954 ученика осмог разреда, који су били у бази података, на завршни испит је изашло 76.658 ученика, а њих 72.698 је попунило листе жеља. У првом кругу у средње школе је распоређено 69.775 ученика, а 2.558 ђака је уписано у специјализоване средње школе, кажу у Министарству.

Ученици који су распоређени у првом кругу могу још данас до 15 сати да се упишу у одговарајуће средње школе, док ће нераспоређени ђаци данас од 9 до 15 сати подносити пријаве са жељама за упис у средње школе у којима је остало слободних места.

Бојан Ристић, начелник Одељења за средње стручно, опште и уметничко образовање у Министарству просвете, саветује нераспоређеним ученицима да приликом попуњавања листе жеља погледају колики је минималан број поена био потребан за упис одређених образовних профила, у школама у којима је остало слободних места. Ако ученик има већи број бодова од доњег прага, онда може ту школу да наведе у листу жеља.

Коначни распоред ђака по средњим школама у другом уписном кругу биће објављен у основним школама које су ученици завршили у суботу, а тада ће се обавити и упис примљених кандидата. Уколико неки ученик и после другог круга остане неуписан, он ће од 1. септембра моћи директно да конкурише у средњим школама, у којима нису попуњене уписне квоте, наводи Ристић .

Из Министарства просвете подсећају ученике да приликом уписа у први разред средње школе нису обавезни да плаћају такозвани ђачки динар. Они позивају ђаке и њихове родитеље да пријаве просветној инспекцији уколико нека средња школа условљава упис ученика плаћањем било какве надокнаде.

Празне клупе у техничким школама

После првог уписног круга у Београду је највише слободних места остало у техничким, грађевинским и машинским школама. Места има и у Графичкој, Хемијској, Пољопривредној и Школи за бродарство, бродоградњу и хидроградњу.

Весна Андрић

У четвртак други круг

Упис у средње школе почео је у среду, а ђацима је ове године, у просеку, било потребно бар четири бода више за жељену школу, него претходној генерацији. Тако, рецимо, у појединим гимназијама ни максималних сто бодова није било довољно за упис. У ”италијанском” одељењу Треће београдске гимназије последњи на листи има 100,98, а у природно-математичком одељењу новосадске Гимназије ”Јован Јовановић Змај” последњи примљени освојио је рекордних 113,75 бодова (изнад 100 су поени са такмичења)!

ПРОШЛИ ОНИ КОЈИ СУ ИМАЛИ НУЛА БОДОВАУКУПНО 167 ученика имало је нула бодова из математике, а 309 није урадило ниједан задатак из српског језика. Али, и за њих има места у школама где је мало интересовање.Тако се, на пример, у првом кругу нико није пријавио за смерове за полагача облога, кровопокривача и стаклоресца у Грађевинској школи.

Ученици се жале како је због лаког пријемног праг знања подигнут, па су многи добри ђаци завршили у школама које су на листи жеља ставили на зачеље. Калкулисали су бројем бодова који су прошле године били потребни за одређене смерове, па су се многи прерачунали и завршили у школама које нису желели. Тако су поједини одлични ученици са готово 80 бодова распоређени у машинске школе.

И ове године, најтраженија су била огледна одељења у туристичким, угоститељским, медицинским, правним и економским школама, као и поједине гимназије.

-Праг за упис је подигнут, јер је тест био другачији него раније, подељен по нивоима знања. Прошле године из српског су ученици просечно освојили 11,5 а ове године 13,89, а из математике је просек са 11,42 подигнут на 13 поена – објашњава Лазаревић. – У већини школа у којима је интересовање велико, потребно је више бодова него пре. Рекордер је Ваздухопловна академија, у којој је праг на смеру авиотехничара подигнут за 18 бодова у односу на прошлу годину.

Прошле године највећа гужва била је у огледном смеру за кувара београдске Угоститељско-туристичке школе, где је на једно место конкурисало седам осмака.

– Ове године интересовање је још веће, али још нисмо добили прецизан број од Министарства. Долазе нам родитељи и деца која су желела да се упишу, а нису успела. Жао ми је, али физички не можемо да примимо никога преко броја – каже Милијанко Портић, директор школе. – Последњи на листи за туристичког техничара има 91 бод, а кулинарски техничари имају између 79 и 95 поена. За кувара су била потребна минимум 73 бода.

Традиционално, огромно је интересовање и за Фармацеутско-физиотерапеутску школу, где је доњи праг за фармацеутског техничара био чак 97,48, а за физиотерапеутског четири бода мање. За банкарског службеника у Правно-пословној било је потребно 93,50, а за исти смер у Првој економској 2,5 бода више.

ДРУГИ КРУГ

ЗА 5.621 ученика који у среду нису уписани, остало је 13.292 места у другом уписном кругу. Они ће у четвртак моћи да предају нове ”листе жеља”, а у суботу ће да буду распоређени у школе које имају још слободних места.

И. МИЋЕВИЋ