ОБЈЕКТИВНА СЛИКА ЂАЧКОГ ЗНАЊА
Rezultati pokazuju da su učenici dobro uradili zadatke na završnom ispitu iz srpskog i matematike
Beograd – Na završnom ispitu iz srpskog i matematike učenici su osvojili u proseku po 15 poena, što je veoma dobar rezultat, ako se ima u vidu da su ove godine svi učenici osmog razreda bili obavezni da izađu na maturu, dok su ranije kvalifikacioni ispit polagali samo đaci koji su konkurisali za upis u četvorogodišnje srednje škole. Ovakav zaključak iznose direktori beogradskih osnovnih škola, koji su juče za naš list komentarisali preliminarne rezultate završnog ispita. Direktori se slažu da su ovogodišnji rezultati objektivna slika đačkog znanja, jer su malu maturu svi učenici polagali pod jednakim uslovima, odnosno u jednoj prostoriji.
– Prosečan broj bodova koji su osvojili učenici naše škole je 15,1. Prvi put se desilo da su rezultati srpskog i matematike ujednačeni. U odnosu na prošlu godinu, rezultati su nešto bolji. Mi smo do prošle godine, prema broju osvojenih bodova na kvalifikacionom ispitu, među beogradskim školama zauzimali od četvrtog do desetog mesta. Očekujem da ćemo i ove godine biti iznad beogradskog proseka – kaže za Danas Anđelko Kunarac, direktor OŠ „Skadarlija“.
On ističe da su zadaci sa ovogodišnjeg završnog ispita mnogo bolji nego prethodnih godina, jer je reč o drugačijem načinu ispitivanja, koje od učenika traži funkcionalna znanja.
Učenici OŠ „Vladimir Rolović“ na testu iz srpskog su osvojili u proseku 15,4, a iz matematike 15 poena, što je, prema oceni direktora te škole Radovana Lazovića, iznenađujuće dobar rezultat, s obzirom na to da su za završni ispit morali da izađu svi učenici osmog razreda. On smatra da je težina zadataka bila primerena i da je dobro to što su svi učenici radili testove pod jednakim uslovima – u jednoj prostoriji, u kojoj je dežuralo deset nastavnika i jedan supervizor.
Da je test bio dobro odmeren i da su rezultati male mature realna slika učeničkog znanja smatra i Milan Bajić, direktor OŠ „Josif Pančić“. Đaci ove škole, koji su na kvalifikacionom ispitu uvek postizali odlične rezultate, ove godine su čak i bolji – iz srpskog su u proseku osvojili 16, a iz matematike 15,8 poena.
Međutim, Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đura Daničić“, smatra da su testovi ove godine lakši nego ranijih godina i da će to podići „prag“ na nivou cele Srbije. On navodi da četvrtina takozvanih nepoznatih zadataka nije predstavljala problem đacima, jer je reč o istoj metodologiji i tipovima zadataka koje su učenici već radili, pa je onaj koji zna pravila i formule, mogao bez teškoća da ih reši. Učenici ove osnovne škole iz srpskog su osvojili u proseku 15 poena, a 14 iz matematike. Malušić ocenjuje da će rezultati verovatno biti još bolji kada se završi rešavanje prigovora, jer je u nekim slučajevima došlo do tehničke greške, odnosno bodovi nisu dobro sabrani.
– Našim učenicima nije smetalo što su završni ispit polagali u sali. Ranije se dešavalo da u okviru jedne škole, dežurni nastavnici u jednoj učionici budu blaži, a u drugoj stroži, pa đaci tvrde da su kod onih sa blažim kriterijumom mogli da prepisuju. Sada smo takve situacije izbegli – ističe Malušić.
Žalbe
Nezadovoljni kandidati mogu da podnesu prigovor na rezultate završnog ispita komisiji osnovne škole sutra, od 8 do 16 sati, a u četvrtak, u istom terminu, mogu da se žale okružnoj upisnoj komisiji.
Autor: V. Andrić
ДАНАС ПОЧИЊУ ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ ЗА ФАКУЛТЕТЕ
Пријемни испити се завршавају у среду, а потом следи објављивање привремених ранг-листи и кратак период за жалбе незадовољних кандидата
На факултетима и високим школама од данас почиње провера знања из средње школе. Пријемне испите ће ова три дана полагати готово сви који су прошле недеље конкурисали за бруцошки индекс, изузев кандидата који су освојили награде на државном или међународном такмичењу из предмета из кога се полаже пријемни испит. Њима ће бити уписан максималан број бодова.
Сви остали, на факултете и школе мораће да дођу најмање сат времена раније, како би у миру пронашли учионицу у којој је полагање. Обавезна је лична карта или пасош, ради провере идентитета, а на клупама ће уз овај документ и пријаву, бити дозвољена још само флашица воде (или сок у оригиналном паковању) и прибор који је изричито наведен на огласној табли факултета. То на већини факултета значи само плава хемијска оловка (понесите резервну за сваки случај).
На испиту је забрањено коришћење било каквих додатних помагала (џепних рачунара, мобилних телефона, таблица…). Од тренутка поделе задатака није дозвољен никакав разговор између кандидата, а забрањен је и разговор са дежурним наставницима и одлазак у тоалет.
Излазак из сале је могућ најраније 45 минута до сат времена после почетка испита (зависи од факултета), а опште је правило да пола сата пре завршетка пријемног није дозвољено напуштање сале.
У зависности од броја кандидата, поједини факултети већ у току вечери објављују прелиминарне резултате. У овом периоду јако је важно пратити уписни календар на „свом“ факултету, како би се искористило право на жалбу на привремену ранг-листу. Тек када факултет одговори на све благовремено пристигле приговоре, формира се коначна ранг-листа и после тога почиње упис нових студената.
Листа се формира на основу оцена из средње школе и успеха на пријемном испиту, што значи да је максималан број бодова 100. За буџетски индекс потребно је освојити више од 50 поена и ући у уписну квоту за финансирање о трошку државе. То ће на појединим факултетима и одсецима, попут медицине, безбедности или психологије бити јако тешко, јер се пријавило два и три пута више кандидата од расположивог броја места.
Кандидатима који ће полагати сутра и прекосутра, да поновимо савет психолога: дан пред испит не треба учити, већ само обнављати градиво и по могућству се бавити неким опуштајућим активностима. Вече уочи пријемног треба раније отићи у кревет, а на сам дан испита добро доручковати и отићи раније на факултет. Још једном, не заборавите личну карту.
Свим кандидатима желимо срећу на испиту.
ДВА НОВА ПРАВИЛНИКА ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ
У складу са одредбама Закона о предшколском васпитању и образовању, министар просвете је донео два нова правилника – Правилник o критеријумима за утврђивање мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу и Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу:
ШКОЛСКИ СИСТЕМ КАО САОБРАЋАЈНИ ХАОС
Od 2001. do 2011. tri puta su se dogodile značajne promene u obrazovanju, uvek posle parlamentarnih izbora. –Četiri scenarija za budućnost
Ako se posmatra jedna tipična škola u Srbiji i uporedi nastavni proces pre jedne decenije i danas, većina posmatrača bi verovatno ocenila da nema veće razlike, izuzev nešto većih problema koji nastavnici imaju s disciplinom i radnim navikama učenika. Profesori, đaci, roditelji, predstavnici vlasti, stručnjaci… obrazovanje danas doživljavaju kao „saobraćajni haos”, a porede ga i sa slikama tornada.
U poslednjoj deceniji, značajne promene u obaveznom obrazovanju u Srbiji dogodile su se tri puta – 2001, 2004. i 2008. godine i uvek su direktno bile povezane s promenama u vrhu izvršne vlasti. Međutim, uprkos politici kreni-stani za ovih 10 godina, ostvarene promene ipak su približile srpski obrazovni sistem cilju koji je postavljen na početku dvehiljaditih – kvalitetnom obrazovanju za sve.
Ovo su neki od glavnih nalaza grupe stručnjaka Instituta za pedagoška istraživanja, čije je obimno jednogodišnje istraživanje upravo objavljeno u knjizi „Predstave o obrazovnim promenama u Srbiji”. Dr Milja Vujačić, magistri Jelena Pavlović, Dejan Stanković, Vladimir Džinović, Ivana Đerić i Rajka Đević, kao i Sonja Anđelković i Milica Marušić, bili su deo Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP).
– Rezultati našeg istraživanja pokazuju da postoji jaz između onoga što je planirano i ostvareno, a efikasnost promena narušena je prebrzim tempom reformskih inicijativa, haotičnošću i nestabilnošću – kaže dr Milja Vujačić.
Otuda ne čudi što su učesnici u istraživanju (nastavnici, direktori, đaci, roditelji, eksperti, donosioci odluka) kada im je ponuđen set od tridesetak fotografija, kao najbolju asocijaciju na obrazovne promene, birali slike saobraćajnog haosa i tornada. Mr Jelena Pavlović ukazuje i na činjenicu da su roditelji i nastavnici češće protivnici nego saradnici i da je njihov odnos često obojen optuživanjem, animozitetima i pozivanjem na odgovornost.
– Roditelji smatraju da nastavnici nisu motivisani za obavljanje svog posla, kao i da nikome ne polažu račune za svoj rad. Iz perspektivne nastavnika, roditelji su ti koji nisu zainteresovani za saradnju i pružaju otpor u slučaju različitih procena napredovanja učenika i nedovoljno poštuju nastavničku profesiju – navodi rezultate mr Pavlović.
Mr Dejan Stanković kaže da su obrazovne politike tokom dvehiljaditih bile u velikoj meri zavisne od aktuelnog političkog i društvenog konteksta. Prvi period su obeležili proklamovani opšti ciljevi predstojeće obrazovne reforme – pružanje doprinosa ekonomskom oporavku, razvoju demokratije i reintegracije zemlje u evropsku i međunarodnu zajednicu, u drugom su pitanja iz oblasti obrazovanja sklonjena sa dnevnog reda zbog osamostaljivanja Crne Gore, pregovora o statusu i proglašene nezavisnosti Kosova, a u aktuelnom periodu se beleži brži napredak u evropskim integracijama i velika svetska ekonomska kriza.
– Posle političkih promena 2000, aktuelne vlasti su ambiciozno počele kreiranje i implementaciju nove obrazovne politike u Srbiji. Period od 2004. do 2008. obeležio je tri promene na čelu Ministarstva prosvete i konzervativiniji pristup obrazovnim promenama. Osnovni pravac promena u prvom i trećem periodu je sličan, tako da se aktuelna obrazovna politika, uz sve razlike, može posmatrati ipak kao nastavak politike s početka ovog veka – kaže mr Stanković.
Istraživači konstatuju da je struktura osnovnog obrazovanja tokom protekle deceniji u Srbiji ostala manje – više nepromenjena. U studiji Unicefa 2001. godine je upravljanje obrazovnim sistemom u Srbiji okarakterisano kao ekstremno centralizovano. Bez dovoljno kapaciteta, interesa i sa finansijskim problemima, lokalne uprave nisu preuzele veću ulogu u upravljanju obrazovanjem, naročito pošto je pitanje decentralizacije marginalizovano tokom perioda 2004–2008. godina. Upravljanje školom je ostalo političko pitanje, jer novi format školskih odbora i način biranja direktora nimalo nije otklonio često korišćenu mogućnost uplitanja političkih stranaka u ova pitanja, navode istraživači.
U oblasti nastavnih planova i programa na početku veka inicirane su važne promene, ali ni one nisu uspele da zažive, jer su ih nove prosvetne vlasti u potpunosti ukinule izmenama zakona iz 2005. godine.
Generalni je zaključak da u protekloj deceniji nije postignuta politička ili šira društvena saglasnost oko osnovnih pitanja budućeg razvoja obrazovanja, koje i dalje trpi posledice političkih i ideoloških sukobljavanja (jedan od primera je i građansko vaspitanje i veronauka). Zato su stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja razvili četiri scenarija obrazovanja u budućnosti (škola po meri deteta, škola koja neguje izuzetnost, nastavnik kao ugledni profesionalac i odgovorno uvođenje promena).
– Nastavnici, direktori, eksperti, đaci i njihovi roditelji su sva četiri scenarija okarakterisali kao dopadljive, ali previše napredne, zahtevne i utopijske u kontekstu našeg obrazovnog sistema. Finansijski aspekt je označen kao glavni preduslov za uvođenje bilo koje promene – objašnjava dr Milja Vujačić i dodaje da se članovi istraživačkog tima ipak nadaju da će ova četiri scenarija, kao i cela knjiga, podstaći ključne aktere odluka na razmišljanje o budućnosti obrazovanja u našoj zemlji.
Sandra Gucijan
ТЕМА ДАНА: ЗАКОН О ШТРАЈКУ
Јавна расправа поводом радне верзије
Говоре:* Бранислав Чанак, УГС „Независност“* Зоран Стојиљковић, УГС „Независност“* Слађана Киковић, УГС „Независност“* Драгица Мишљеновић, УГС „Независност“* Чеданка Андрић, СЕС РС* Данијела Рајковић, Министарство рада и социјалне политике РС* Бојана Потежица, Министарство рада и социјалне политике РС* Јана Љубичић, СССС* Светлана Јовановић, СССС * Звездана Милосављевић, Инспекторат за рад
