Правна питања и одговори

– Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ smatraju da radna verzija Nacrta zakona o štrajku, koju je sačinilo Ministarstvo rada i socijalne politike, nije dobra i da takav zakon trenutno nije ni potrebno donositi.

„Ako donošenje ovog zakona nije na evropskoj agendi i ne spada u obaveze na koje se Vlada Srbije obavezala Akcionim planom, on ne treba da ima karakter urgentnosti, a treba dobro razmisliti i da li je potrebno donošenje tog zakona“, rekao je potpredsednik sindikata „Nezavisnosti“ i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković na konferenciji za novinare.
Stojiljković je, nakon javne rasprave o tom zakonu, dodao da taj sindikat „ne vidi potrebu, volju i urgentnost da se takav zakon donose, jer mu nije prethodila dublja analiza štrajkova, razloga njihovog održavanja i njihovih posledica“.

„Nastavlja se loša stara praksa da, kada se zakon pojavi, bude 20 do 30 odsto drugačiji od onoga što je videla radna grupa koja je učestvovala u njegovoj izradi“, rekao je Stojiljković i ocenio da rešenja koja taj zakon nudi nisu primerena domaćoj situaciji.

On je naglasio da se, ukoliko se ostane pri ideji da se donese Zakon o štrajku, moraju uvažiti primedbe i argumenti i radnika i poslodavaca.

Predsednik „Nezavisnosti“ Branislav Čanak ocenio je da se „vladi žuri da donese nešto što je se ne tiče“ i dodao da je donošenje takvog zakona anahrono i da ne odgovara praksi modernih država.

„Izolovanost ovog zakona je kontraproduktivna i on bi trebao da se nalazi u okviru Zakona o radu“, rekao je Čanak, i dodao da verzija zakona koja je podneta ničim ne sprečava da se štrajkovi ponavaljaju.

Čanak je naveo da sindikati nisu konsultovani pri izradi radne verzije zakona, kao i da radnici, ali ni poslodavci, ne vide svoje interese u njegovom donošenju.

Autor:

Novinske agencije

Test iz srpskog jezika i matematike osmaci polažu sutra i preksutra. – U školama 86.000 mesta za buduće prvake

Da bi završili osmoletku, čak i ako ne žele da obrazovanje nastave osmaci će prvi put ove godine polagati završni ispit iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike – 23. i 24. juna. Položiće svi koji izađu na proveru znanja osim učenika koji zbog neprimernog vladanja budu udaljeni iz ispitne sale. Za prolaz nije potreban ni bod, što ne znači da poeni nisu važni. Naprotiv. Od rezultata završnog ispita zavisi da li će osmaci uspeti da upišu željene srednje škole.

– Osvajanje bodova je najveća motivacija za đake. Nema praga znanja, ali koliko poena učenik sakupi na maloj maturi i na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda toliko će se dobro plasirati na rang-listi za upis – kaže Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

Podsetio je da se maksimalno može osvojiti 100 poena na osnovu školskog uspeha i mature i da ispit počinje u 10 časova.

– Treba im bar pola sata da razbiju eventualnu tremu u razgovoru sa drugarima, provere da li su poneli potreban pribor i đačku knjižicu sa overenom fotografijom i upisanim identifikacionim brojem. Bez žurbe treba da zauzmu mesta i sačekaju da ministar prosvete i nauke izvuče „dobitnu kombinaciju” pitanja u direktnom prenosu na RTS-u deset minuta pre početka ispita – objašnjava Popov.

Ispit će trajati dva sata. Završnu proveru znanja đaci će polagati u najvećoj prostoriji osmoletke, u klupama će sedeti po jedan učenik a najmanja udaljenost između dva đačka stola mora biti 1,2 metra. Dežurni profesori neće smeti da napuste ispitnu salu dok test traje.

– Na oba ispita biće po 20 zadataka, deset poznatih iz zbirke za pripremu završnog ispita, pet delimično izmenjenih, a može biti promenjen redosled ponuđenih odgovora ili cifre u matematičkim pitanjima; i imaće pet nepoznatih zadataka. Na maturi može da se osvoji maksimum 40 bodova, po 20 iz svakog predmeta – pojasnio je pomoćnik ministra prosvete i nauke.

Za nešto manje od 80.000 osmaka ove godine predviđeno je oko 86.000 mesta, kaže naš sagovornik.

Preliminarni rezultati mature biće poznati najkasnije do 29. juna, a konačni 3. jula. Dan kasnije i 5. jula popunjavaju se i predaju liste od 20 željenih škola. Prvi krug upisa obaviće se 13. i 14. jula, a drugi 16. jula.

Milenija Simić-Miladinović

———————————————————–

Zadatke čitati pažljivo

– Najvažnije je da deca pažljivo čitaju zadatke – ističe Milica Tomović, profesor srpskog jezika u OŠ „Braća Baruh” i jedna od autora Zbirke zadataka iz srpskog jezika za ovogodišnji završni ispit u osnovnom obrazovanju. Ispit je mnogo lakši nego prethodnih godina, dodaje ona i primećuje da su najveći problem malih maturanata na probnom testu srpskog jezika bili brzopletost i nepažnja.

Matematički zadaci neće biti teži od onih koje su đaci već radili na kontrolnim i pismenim vežbama, tvrdi Jagoda Rančić, profesor matematike u OŠ „Kosta Abrašević” i jedna od autora aktuelne Zbirke zadataka iz matematike za završni ispit.

– Zadaci se ne moraju rešavati redom. Preporuka je da se prvo urade najlakši, a najmanje pet zadataka svi đaci mogu tačno rešiti. Za pitanja iz geometrije obavezno treba nacrtati sliku koja đacima pomaže ako se zbune. Važno je prikazati postupak rada. Prvo se piše grafitnom olovkom, proveri se rezultat, pa se podeblja hemijskom – kaže Rančićeva.

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas počinje upisni rok, prijavljivanjem kandidata, a ove godine o trošku države može se školovati nešto više od 35.000 akademaca, kao i 20.000 samofinansirajućih studenata.

Prijavljivanje traje tri dana, do 24. juna, a uz prijavni list predaju se fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, diplome o završenom maturskom ispitu i dokaz o uplati nadoknade za polaganje prijemnog ispita. Originalna dokumenta podnose se samo na uvid, pa kandidat može konkurisati na više fakulteta.

Kao i ranijih godina, najviše studenata upisaće Univerzitet u Beogradu, oko 14.000 brucoša, Univerzitet u Novom Sadu 8.000, Niški univerzitet nešto više od 4.700, Univerzitet u Kragujevcu oko 2.700, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici oko 1.700, Državni univerzitet u Novom Pazaru blizu 1.000, Univerzitet umetnosti u Beogradu nešto više od 400 brucoša.

Prema odredbama konkursa, pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih država, školuju se u našoj zemlji pod istim uslovima kao državljani Srbije, uključujući i pravo na budžetsko finansiranje. Takođe, strani državljani mogu se školovati na našim visokoškolskim ustanovama, s tim što sami finansiraju studije, a školarinu za te kandidate određuje visokoškolska ustanova.

Polaganje prijemnih ispita obaviće se sledeće sedmice, a datume objavljivanja rang lista, rokove za žalbu, oglasiće svaka visokoškolska ustanova zasebno, predviđeno je konkursnim rokovima. Da bi stekao pravo na školovanje o trošku države, brucoš mora da ima više od 50 bodova, dok je donja granica za samofinansirajuće studente 30 bodova.

Prvi upisni krug traje do 18. jula, a drugi od 1. do 20. septembra.

Prijavljivanje na fakultete u Kosovskoj Mitrovici

Na Prištinskom univerzitetu, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, danas počinje prvi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu studija. Prijavljivanje za upis brucoša na fakultete u Kosovskoj Mitrovici trajaće do 24. juna.

Kandidati će prijemne ispite polagati od 27. do 29. juna, a rezultati i preliminarne rang-liste trebalo bi da budu objavljene 30. juna. Na 10 fakulteta Prištinskog univerziteta ima 1.710 mesta, od čega će 1.034 brucoša moći će da se školuje na račun budžeta, a 676 biće samofinansirajući.

Cena školarine, u zavisnosti od fakulteta i studijske grupe, kreće se od 18.000 do 100.000 dinara.

TANJUG

Образовне политике, током прошле деценије, биле су у великој мери зависне од актуелног политичког и друштвног контекста, оценили су аутори пројекта „Представе о образовним променама у Србији“.Према оцени аутора, истраживача Института за педагошка истраживање, промене практичних политика у обавезном образовању догодиле су се три пута од 2000. године, и то после одржаних парламентарних избора и променама у извршној власти.Сва три периода образовне политике, као свој кључни инструмент, има своју верзију Закона о основама системе образовања и васпитања, наводи се у извештају.

Аутори у свом пројекту цитирају и студију УНИЦЕФ, која наводи да се у школама у Србији примењују традиционалне методе наставе/учења, односно испоручивање градива, подстицање меморизације, уместо разумевања градива.

Директор Института за педагошка истраживања Јасмина Шефер рекла је да су аутори, у студији „Представе о образовним променама у Србији“, навели четири сценарија у образовној политици – „Одговорно вођење промена“, „Наставник као угледни професионалац“, „Школа која негује изузетност“ и „Школа по мери детета“.

„Учесници у истраживању истакли су да су ово пожељни сценарији у образовној политици, али да су тешко оствариви. Институт се већ 50 година бави истраживањем области образовања и могао би да допринесе и помогне доносиоцима одлука“, рекла је Шеферова.

Пројекат су осмислили и реализовали истраживачи Миља Вујачић, Јелена Павловић, Дејан Станковић, Владимир Џиновић, Ивана Ђерић, Рајка Ђевић, Соња Анђелковић и Милица Марушић.

FoNet

Министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић боравио је 20. јуна, у једнодневној посети Европској инвестиционој банци у Луксембургу. Том приликом министар Обрадовић је потписао, на основу закључка Владе Републике Србије, уговор са Европском инвестиционом банком. У оквиру Фонда за западни Балкан, Банка додељује Републици Србији донацију од 200 000 евра, као техничку помоћ Министарству просвете и науке у припреми Стратегије развоја образовања у нашој држави. Поред тога, министар Обрадовић је са званичницима Европске инвестиционе банке посебно разговарао и о даљој динамици реализације „Програма модернизације школа“ у Србији. Овим програмом се, на основу финансијске подршке Банке, реализује изградња, проширење и модернизација школских објеката, као и увођење система информисања и управљања у образовању. Улагањем у образовну инфраструктуру, значајно се унапређује квалитет основног и средњег образовања у нашој земљи.

Министарство просвете