Правна питања и одговори

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ocenio je danas da nema razloga da visokoškolske ustanove u Srbiji povećavaju školarine, jer je država izdvojila veći iznos za materijalne troškove fakulteta.Obradović je u intervjuu Tanjugu uoči prvog upisnog roka na fakultetima i visokim školama koji počinje u sredu 22. juna, upozorio da će, ukoliko fakultet ignoriše tu odluku, Ministarstvo reagovati u skladu sa zakonskim mehanizmima i merama.

U međuvremenu, neki fakutleti su ipak povećali školarinu, jer, kako kažu, dopis sa mišljenjem ministarstva nije stigao.

Ministar tvrdi da za takav potez nema razloga, jer se, kako je naveo, plate redovno isplaćuju već tri godine, a država je povećala i iznos za materijalne troškove fakulteta.

Navodeći da će se na sva tri nivoa studija ove godine o trošku drzave školovati 35.157 studenata, za 3.500 studenata više nego prošle godine, Obradović je istakao da povećanjem kvote neće biti „probijanja“ budžeta, jer je ove godine prolaznost studenata nešto slabija, a neki fakulteti su u protekloj školskoj godini upisali manji broj studenata.

Uz preporuku mladima da upisuju samo akreditovane fakultete, Obradović je istakao da su studenti koji se opredele za grupaciju prirodnih nauka, praktično sebi obezbedili, ako imaju dobar prosek studiranja, da ceo obrazovni ciklus, na osnovnim, master i doktorskim studijama budu finansirani od države.

SREDNJOŠKOLCI IZBEGAVAJU NASTAVU NA SVE NAČINE

Dosetili se – Đaci najčešće izbegavaju odlazak na časove kada treba da odgovaraju. Godišnje oko 160 izostanaka po đaku.Srpski srednjoškolci tokom školske godine naprave čak 48 miliona izostanaka, što je u proseku 160 po učeniku. Praktično, to znači da đaci sa nastave izostanu celih 30 dana.

Najčešći razlozi za bežanje sa časova

– Strah od ispitivanja

– Loš prevoz

– Nezanimljivo predavanje

– Uticaj vršnjaka

Stručnjaci kažu da je za ovakvu katastrofalnu sliku najviše kriv nov Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, koji predviđa da nedolazak učenika u školu ne utiče na smanjenje ocene iz vladanja. Tako je, recimo, i bilo moguće da jedan maturant Pete beogradske gimnazije ima 40 neopravdanih izostanaka i primerno vladanje.

Milije im kladionice

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje za Press da analize koje pokazuju da učenici u proseku naprave oko 160 izostanaka u toku školske godine moraju da budu shvaćene kao ozbiljan alarm.

– Oni koji su usvojili sadašnji zakon nisu mislili na mladost Srbije, koja u sve većem broju napušta školske klupe i šeta po kladionicama, kafićima i parkovima – upozorava Antić.

Naš sagovornik dodaje da je nepostojanje oštrijih kazni za bežaniju sa časova dovelo do apsurdne situacije – da učenici sa 30 i više neopravdanih izostanaka imaju primerno vladanje i ocenu pet.

– Bežanje sa časova sada se kvalifikuje samo kao lakša povreda radnih obaveza, dok su ranija pravila bila mnogo jasnija – 25 izostanaka povlači jedinicu iz vladanja, ali i mogućnost da učenik bude izbačen iz škole – ističe Antić.

Razlog masovnog izostajanja srednjoškolaca sa časova on vidi u nemotivisanosti učenika, nereformisanim nastavnim planovima i programima i lošim uslovima za rad u školama, gde se predavanja svode na tablu i kredu.

– Na porast broja izostanaka uticali su i nezainteresovanost roditelja, koji ne vode računa o uspehu i kretanju svoje dece, ali i nemotivisanost nastavnika – objašnjava predsednik foruma.

školski dnevnik

Tmušić: Traljave zakonske odredbe

Do stupanja na snagu novog Zakona o vaspitanju i obrazovanju, u septembru 2009. godine, svaki učenik koji je imao 25 izostanaka rizikovao je da bude izbačen iz škole. I načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić priznaje za Press da imamo „traljava“ zakonska rešenja kada su u pitanju učenički izostanci.

– Tačno je, učenik može da ima veliki broj izostanaka, a ne može da bude izbačen iz škole – kaže Tmušić.

Leonardo Erdelji, profesor i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da se broj izostanaka drastično povećao u prethodne dve godine.

– Zavirite u bilo koju srednju školu i videćete da pred kraj školske godine od celog odeljenja na času sedi svega petoro-šestoro učenika. Ostali vreme provode u kladionicama i kafićima oko škole. Roditelji su brigu o deci prepustili školi, a ona nema zakonske mehanizme da ih natera da prisustvuju času. Zahvaljujući nakaradnom zakonu učenik može cele godine da ne ide u školu i neće biti izbačen već upućen na razredni ispit. U kruševačkoj Mašinskoj školi, gde ja predajem, jedan učenik od 400 časova praktične nastave nije dolazio na 380. On se ne uzbuđuje zbog toga jer zna da ga zakon štiti i da neće snositi nikakve sankcije. Zato smo i tražili hitne izmene zakona po ovom pitanju – ističe Erdelji.

Savo Milić, direktor Pete beogradske gimnazije, kaže da srednjoškolci najčešće izbegavaju odlazak na časove upravo kada treba da odgovaraju i da je kod njih prošle godine bilo, u proseku, 100 izostanaka po učeniku.

Brojke

548 srednjih škola ima u Srbiji

300.000 učenika pohađa te srednje škole

160 izostanaka prosečno napravi srpski srednjoškolac tokom godine

– Primetno je da đaci najviše izostaju sa nastave pred tromesečje, polugodište i na kraju školske godine, kada je u toku provera znanja. Roditelji im pravdaju časove, a olako se dolazi i do lekarskih opravdanja. Mi nemamo ovlašćenje da proveravamo medicinsku dokumentaciju i tako se godinama vrtimo ukrug. Mislim da je ključ problema u velikoj opterećenosti učenika – smatra Milić.

Pokrivaju ih roditelji

Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote u Beogradu, kaže da su učenici koji pohađaju ovu obrazovnu ustanovu prošle školske godine u proseku imali 160 izostanaka.

– Anketa o uzrocima neopravdanih izostanaka koju sam radila među učenicima pokazala je da je osnovni razlog nedolaska u školu strah od ispitivanja, a slede loš prevoz, nezanimljivo predavanje i uticaj vršnjaka. Pored velikog broja neopravdanih časova, ne treba zanemariti ni porast broja opravdanih izostanaka koje učenici pravdaju uz pomoć roditelja i lažnih lekarskih uverenja. Svi se slažu da su to planski izostanci. Đacima je mnogo lakše da dobiju neopravdani nego da poprave jedinicu. Oni ne kriju da se prilikom pravdanja izostanaka oslanjaju na veliku pomoć roditelja, koji ih pokrivaju u tome – ističe Oreščaninova.

Violeta Nedeljković

Na takmičenju mogu učestvovati svi građani Srbije, nezavisno od starosne, polne ili obrazovne strukture, kao i inovatori iz Republike Srpske, a jedini uslov za učesnike je da imaju završenu inovaciju ili bar inovativnu ideju, da okupe tim od najmanje tri člana i da imaju jasnu viziju i kapacitet da svoju inovaciju realizuju, navedeno je u saopštenju.

Prijavljivanje takmičara je isključivo putem interneta, na adresi www.inovacija.org, a cilj takmičenja je promovisanje inovacionog kapaciteta i preduzetničke klime u Srbiji, kao i pomoć potencijalnim i postojećim „high-tech“ preduzetnicima koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.

Takmičenje će se održati u dve kategorije:“Realizovane inovacije“ i „Inovativne ideje“, a početni nagradni fond za ovogodišnje takmičenje iznosi šest miliona dinara.

Takmičenje se organizuje uz podršku Privredne komore Srbije, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, medijsku podršku RTS-a i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Republike Srbije.

BLIC

VALJEVO – U Valjevu će u školskoj 2011/2012. biti stipendirani đaci i studenti romske nacionalnosti, saopšteno je danas iz Gradske uprave.

To je deo Lokalnog akcionog plana za obrazovanje Roma, a stipendije će dobiti đaci i studenti Romi koji su tokom dosadašnjeg školovanja ostvarivali dobre rezultate.

Kako je precizirano, pravo učešća na konkursu za stipendije imaju srednjoškolci Romi, kao i učenici osmih razreda osnovnih škola koji se upisuju u neku od srednjih škola u Valjevu.

Stipendiju mogu dobiti i romski studenti i apsolventi koji redovno pohađaju neku od akreditovanih visokoobrazovnih ustanova u Srbiji, kao i polaznici postdiplomskih studija na tim ustanovama.

Pri odlučivanju o dodeli stipendija uzimaće se u obzir prosečna ocena u prethodnom školovanju, nagrade na takmičenjima, vannastavne aktivnosti i materijalni položaj kandidata.

Rok za prijavu je 30. septembar, a obrazac prijave za konkurs može se preuzeti na šalterima Gradske uprave ili sa sajta Grada Valjeva (www.valjevo.org.rs).

BLIC

– Školska godina se završava za srednjoškolce u Srbiji, osim maturanata koji su već na raspustu i pripremaju se za polaganje prijemnih ispita na fakultetima.Iako je kraj školske godine zvanično predviđen kalendarom školskih aktivnosti Ministarstva prosvete i nauke, manji broj srednjoškolaca ići će duže u školu nego što je planirano, kako bi nadoknadili časove propuštene za vreme štrajka prosvetnih radnika.

Većina škola tokom februara i marta štrajkovala je skraćenjem časova, a školska godina biće produžena najviše pet dana u pojedinim srednjim školama koje su za vreme štrajka potpuno obustavile nastavu.

Svi osnovci već su na raspustu, a đaci osmog razreda pripremaju se za polaganje male mature 23. i 24. juna.

Prijavljivanje za upis brucoša na fakultete Univeziteta u Beogradu trajaće od 22. do 24. juna, predviđeno je upisnim kalendarom.

Prijemni ispiti polagaće se od 27. do 29. juna.

Agencija BETA