Правна питања и одговори

Za njega nema krize: Žarko Obradović napredovao na „Megatrendu“

Mašala! Ministar prosvete Žarko Obradović dobio je nedavno povišicu od čak 65.000 dinara! Naime, potpredsednik SPS-a je pre tri meseca avanzovao u službi, pa je svoje mesečne prihode na univerzitetu „Megatrend“, na kom predaje, uvećao za skoro dve prosečne srpske plate.

Mada se ministar nije javno hvalio povišicom, „Alo!“ ga je saterao u ćošak činjenicom da se izveštaj o njegovim primanjima na Fakultetu za državnu upravu i administraciju ne poklapa sa stanjem koje je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako je Obradović prijavio mesečna primanja od 200.000 dinara, a muštuluk za povišicu koju je dobio uzeo nam je lično njegov poslodavac, rektor univerziteta „Megatrend“ dr Mića Jovanović.

– Ministar jeste prijavio platu od 200.000 dinara, ali je pre tri ili četiri meseca dobio više univerzitetsko zvanje koje, naravno, prati i povećanje plate od 65.000 dinara. To svakako može da se proveri i u našem računovodstvu. Inače, on je to zaslužio jer tačno u minut dolazi da drži predavanja – objasnio je Jovanović za „Alo!“ uvećanje ministrovog konta.

Tako je Žarko Obradović od docenta postao vanredan profesor Fakulteta za državnu upravu i administraciju, na kom je pre ministrovanja bio i dekan. Podsetimo, ministar je to mesto napustio kad se prihvatio mandata u vladi kako ne bi dospeo u sukob interesa.

– Do sada sam bio docent, a nedavno sam postao vanredni profesor. Jedno vreme sam obavljao i funkciju vršioca dužnosti dekana, pa je i to uticalo na visinu plate. O promeni visine mojih primanja odmah sam jednim dopisom obavestio i Agenciju za borbu protiv korupcije – kaže za „Alo!“ Obradović. On dodaje i da ga je upravo vrtoglava suma za ovdašnje uslove, koju prima od „Megatrenda“, motivisala da se odrekne ministarske plate.

– Već više od tri godine ne uzimam ni dinar od vlade, jer bi mi bilo neprijatno s obzirom na to da imam više nego pristojnu platu. Angažman na „Megatrendu“ sam prihvatio 2006. iako mi je poslanička plata u tom trenutku bila veća, ali ukoliko želite da napredujete u nauci, morate da budete u radnom odnosu – objašnjava ministar, koji je i juče studentima održao predavanje.

Ruku na srce, socijalista je jedan od retkih političara koji se po dolasku na vlast odrekao ministarskih primanja, pa resor obrazovanja praktično vodi volonterski. Ipak, iako je sve po zakonu, ostaje moralna dilema da li je ispravno da ministar prosvete živi od plate koju mu daje jedan privatni univerzitet na kom predaje u toku svog radnog vremena u ministarstvu.

I Slavica voli da predaje

Za razliku od Obradovića, koji se na ime astronomskih univerzitetskih primanja odrekao državne plate, ostali funkcioneri uglavnom su prigrabili novčanu nadoknadu za sve svoje angažmane. Tako ministrova partijska koleginica Slavica Đukić-Dejanović svakog meseca uredno prima čak tri plate od ukupno 190.000 dinara – kao predsednica parlamenta, neuropsihijatar kragujevačkog kliničkog centra, ali i redovan profesor i šef katedre na Medicinskom fakultetu u istom gradu.

Pajtić rekorder s 321.000 dinara

Apsolutni rekorder među političarima-profesorima je Bojan Pajtić, koji na Pravnom fakultetu novosadskog univerziteta prima čak tri plate! Naime, predsednik vojvođanske vlade je Agenciji prijavio da kao docent u toj obrazovnoj ustanovi mesečno zarađuje 113.009 i 51.135 dinara, ali i 59.716 dinara na ime „autorskog honorara“(!?) Ako se tome doda i premijerska plata od 97.836, za prvog čoveka Vojvodine nema zime!

„Siromasi“ u vrhu vlasti

Sudeći prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, od samo jedne plate uglavnom žive i najviše pozicionirani funkcioneri. Izdvajamo najveće sirotane srpske političke scene.

Funkcioner Plata u dinarima

Ivica Dačić 146.723,00

Boris Tadić 142.944,00

Mirko Cvetković 132.000,00

Dragan Đilas 98.332,00

Dragan Šutanovac 95.000

B. Majdarević

Učenici koji se upišu u škole za darovite, ove godine nemaju pravo da konkurišu u druge škole

Rezultati prijemnih ispita u svim srednjim školama za darovite (muzičkim, filološkim, umetničkim) biće poznati najkasnije u četvrtak, ali kada i kako će se đaci upisati za neke je i dalje nepoznanica. Svi daroviti osmaci koji su položili prijemni moraju da donesu potvrdu o položenoj maloj maturi. Problem je u tome što će konačni rezultati male mature biti poznati 3. jula, a upis u škole za darovite predviđen je od 2. jula.

– Već 1. jula imaćemo rezultate završnog ispita. Osnovne škole treba da izdaju potvrdu o bodovima na osnovu uspeha – koliko đak nosi poena iz šestog, sedmog i osmog razreda. Druga potvrda koju je Ministarstvo prosvete osmislilo jeste za broj bodova osvojen na završnom ispitu iz srpskog i iz matematike i uverenje o završenom osnovnom obrazovanju. Na svakoj potvrdi treba da bude pečat škole i potpis direktora. Škola je dužna da ova dokumenta izda 1. jula. Đaci koji su konkurisali u školama za darovite predaju dokumentaciju 2. jula, a dan kasnije treba da se završi rangiranje i upis učenika. Đaci iznad crte, koji su dobili šansu da budu učenici škole za darovite, doneli su potrebnu dokumentaciju i iskoristili pravo da se upišu u željenu srednju školu, nemaju pravo da posle toga konkurišu za mesto u nekoj drugoj – razjasnio je dr Bojan Ristić, načelnik Odeljenja za srednje stručno, opšte, umetničko obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete i nauke.

Deca koja budu polagala samo završni ispit moći će u većoj meri da ostvare prvu želju jer im konkurencija više neće biti vršnjaci koji su polagali i prijemni.

– Neće moći da se dogodi da učenik koji je položio prijemni i zna da bi mogao da bude primljen u Filološku gimnaziju kao prvu želju navede Prvu beogradsku gimnaziju – primerom ilustruje Ristić.

Ukupno 220 učenika znanjem se borilo za jedno od 100 predviđenih mesta za prvake u Matematičkoj gimnaziji. Preliminarni rezultati pokazuju da 106 osmaka nije položilo prijemni. Maksimalnih 240 bodova zavredelo je 16 učenika, a najgori rezultat je minus 48 poena.

Filološke gimnazije i filološka odeljenja ove godine se ne mogu pohvaliti sa prekobrojnim kandidatima. Prijavljenih osmaka za polaganje prijemnog u startu je bilo znatno manje nego prethodnih godina u beogradskoj Filološkoj gimnaziji, Karlovačkoj gimnaziji i filološkim odeljenjima u Smederevu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu… Test je izgleda bio pretežak.

– Prvi put ćemo upisati sve koji su položili prijemni, jer dovoljan broj bodova osvojilo je nešto manje od 168 učenika koliko godišnje primamo – kaže Duško Babić, direktor Filološke gimnazije.

Jagma za mesto biće u dvojezičnim odeljenjima „običnih” gimnazija, kao u Trećoj beogradskoj.

odobrenja Ministarstva prosvete – otkrila je Dragana Vasić, direktorka Treće beogradske gimnazije.

Upis prvaka u srednje škole u kojima se polagao prijemni biće završen 2. i 3. jula – ali to mnogi direktori ne znaju.

– Nismo obavešteni o novini da se u odeljenja za darovite deca upisuju ranije kako ne bi mogla da konkurišu u više škola – kazala je Vasićeva.

Slađana Šegavčić, direktorka Muzičke škole „Davorin Jenko”, objasnila je da će u prvi razred srednje muzičke 17. juna biti upisani učenici koji su položili prijemni, a još nisu završili redovnu osnovnu školu, jer njima ne treba potvrda o završnom ispitu.

– Osmaci će biti upisani kasnije, čim dobiju uverenje o položenoj maloj maturi – obrazlaže Šegavčićeva.

Da nisu u pravu tvrdi Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

– Upis će se obaviti 2. i 3. jula u svim školama i odeljenjima u kojima se polagao prijemni ispit: muzičkim, baletskim, matematičkim, filološkim, dvojezičnim, umetničkim… Osnovne škole su dužne da blagovremeno izdaju potrebnu dokumentaciju osmacima i sve je to saopšteno načelnicima školskih uprava čiji je zadatak da obaveste škole – precizirao je Lazarević.

Milenija Simić-Miladinović

BEOGRAD – Upisne aktivnosti na fakultetima u Srbiji počinju za desetak dana, a predsednica republičke Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) Vera Vujčić preporucila je budućim brucošima da se upisuju samo na akreditovane studijske programe za koje imaju najviše sklonosti.

Do sada je akreditovano 13 univerziteta, osam državnih i pet privatnih, a u postupku akreditacije je još šest univerziteta, i za njih će odluke biti poznate do 1. novembra, rekla je prof. Vujčić.

Od akreditovanih državnih univerziteta, tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima akreditovani su beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novm Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

Prema rečima prof. Vujčić, do 1. novembra ove godine biće završena procedura akreditacije zaključno sa 6. ciklusom, pa ustanove koje su dobile aktove upozorenja treba da pošalju odgovore najkasnije do 1. oktobra.

Akreditovano je oko 120 fakulteta sa više od 1.205 studijskih programa osnovnih, master, doktorskih i specijalističkih studija za upis 63.837 studenata na prvu godinu.

Takođe, dozvolu za rad dobilo je i 65 visokih škola strukovnih studija, 316 studijskih programa osnovnih i specijalističkih strukovnih studija za upis 20.698 studenata na prvu godinu, rekla je predsednica KAPK.

Ona je navela da se sve važne informacije o radu KAPK nalaze na sajtu njnjnj.kapk.org, gde je, između ostalog, postavljen i Vodič za buduće studente, publikacija u kojoj su informacije o svim akreditovanim ustanovama i studijskim programima.

Prof. Vujčić je objasnila da u slučaju da visokoškolska ustanova ne dobije odobrenje za akreditaciju, ima pravo da nakon godinu dana ponovi zahtev.

U slučaju ponovnog odbijanja, fakultet ili škola gubi dozvolu za rad, rekla je Vujčić i navela da će tokom ove godine KAPK obaviti spoljašnju proveru kvaliteta visokih škola strukovnih studija.

Spoljašnja provera fakulteta i univerziteta počeće iduće godine, po redosledu po kojem su akreditovani, navela je prof. Vujčić.

Upisne aktivnosti na fakultetima počinju 22. juna, prijavljivanjem kandidata. Prijemni ispiti biće organizovani krajem juna, potom teku rokovi za prigovor na rang listu, a upis mora biti završen do 15. jula.

Drugi upisni rok počinje 1. septembra i traje do 16. septembra.

U školskoj 2011/12. godini o trošku budžeta školovaće se 35.500 studenata prve godine osnovnih akademskih, stukovnih i master studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač država, odlučila je nedavno Vlada Srbije.

Od tog broja 8.687 studenata biće upisano na visokoškolske ustanove u Vojvodini.

Agencija Tanjug

Након завршетка рада радне групе,секретаријату  ГСПРС „Независност „-  је достављен текст

Измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања.

Молимо вас да погледате достављени текст и евентуалне примедбе и предлоге доставите најкасније до среде 15. јуна 2011. године.

Секретаријат  ГСПРС „Независност“

ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА