РЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ СТУДЕНАТА
Министарство просвете прихватило је да покрије трошкове студија за укупно 216 студената Економског факултета Универзитета у Новом Саду који су на другој години мастер студија, потврдио је декан Економског факултета професор Ненад Вуњак.“Ових дана потписаћемо споразум са Министарством просвете по којем ће за период јануар-септембар један део студената бити скроз ослобођен плаћања, за поједине ће трошкови бити покривени у износу од 55%, а за остале у висино до 10%“, рекао је професор Вуњак.
Декан Економског факултета додао је да студенти од пре два дана оверавају семестар и припремају се за испите.
На питање колико ће студената следеће године моћи да рачуна на мастер студије, Вуњак је одговорио да ће пету годину факултета, односно другу годину мастер студија моћи да упише највише 100 студената, што је максималан предвиђен број.
ПОВЕЉА ПРАВА СТУДЕНАТА
Изјаве Бранка Ракића и Марка Антића
Омбудсман Универзитета у Београду, поштујући студентске предлоге, припремио Нацрт Повеље права и слобода студенткиња те високошколске установе. Њоме ће бити регулисана академска права. Савет универзитета требало би да је усвоји до краја јуна. Поштујући студентске предлоге, омбудсман Универзитета у Београду припремио је Нацрт Повеље права и слобода студенткиња и студената ове високошколске установе. Њоме ће бити регулисана академска права. Савет универзитета требало би да је усвоји до краја јуна.
Повеља треба да допринесе превазилажењу старомодних елемената образовања који треба да буду замењени савременим, интерактивним процесом који подстиче креативност и критичко мишљење.
Омбудсман Универзитета у Београду Бранко Ракић каже да се од студента пре свега тражи критичко мишљење, разумевање ствари, а да се отклони пракса инсистирања на памћењу, меморисању и репродуковању, и одмах заборављању оног што су меморисали.
Према његовом мишљењу, то је најслабија карика нашег образовног система.
Образовање је право а не привилегија, оно има друштвени, лични, културни и економски циљ, а студенти су равноправни партнери.
Студент продекан Правног факултета Марко Антић рекао је да неки појединачни покушаји да се остваре прва, никада нису успели.
„Сада имамо једну повељу која је објединила све, и која ће бити наш основ за даље унапређење студија“ навео је Антић.
Универзитетски омбудсман штити права свих чланова академске заједнице.
„Интересантно је да ми се много више обраћају наставници, који имају одређене проблеме, углавном су то неки међуколегијални односи“, рекао је Ракић.
Овакав документ за сада имају канадски универзитети, а на старом континенту Европска студентска унија. До јесени би требало да их добију и универзитети у Великој Британији.
РТС
ОДРЖАН ПРВИ САСТАНАК РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗМЕНЕ ЗОСОВ-а
OBAVEŠTENJE !
Kako je sastavni deo potpisanog Sporazuma sa Vladom bila i tačka vezana za izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (skraćeno ZOSOV),
Radna grupa koja je uključena u rad na izmenama i dopunama ZOSOV-а je imala svoj prvi konstitutivni sastanak 2. juna 2011.g u 13 časova u prostorijama MPSN.
Sastanku su prisustvovali predstavnici MPSN ( g-dja Tinde Kovač Cerović, g-din Zoran Kostić, g-din Želimir Popov, g-dja Vesna Fila,g-dja Vesna Lukić,g-dja Nataša Ćirić, …) I predstavnici sindikata( GSPRS”Nezavisnost”, UGSPRS, SOS I SRPS ).
Sastanak Radne grupe je vodila g-dja Tinde Kovač Cerović. U uvodnom delu sastanka g-dja Tinde Kovač Cerović je iznela potrebu da je neophodno raditi na izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja I vaspitanja jer se uvidelo da primena “starog” (postojećeg-aktuelnog) ZOSOV-а ne funkcioniše dobro, kao ni primena postojećih Pravilnika …Tim povodom Radna grupa će na ovim izmenama raditi u junu, julu I avgustu kako bi novi ZOSOV zbog svoje važnosti ugledao svetlost dana do septembra meseca.
Posle postignutog dogovora oko načina daljeg rada, Radna grupa je krenula sa usaglašavanjem prispelih predloga promena pojedinih članova ZOSOV-a kako bi se postigao dogovor oko prihvatanja zajedničkog predloga , koji će ići dalje na usaglašavanje. Kako za pojedine članove ZOSOV-a Radna grupa nije imala adekvatnu formulaciju, a s obzirom da su primedbe stigle iz MPSN I g-dina Bogoljuba Lazarevića ( bio je opravdano odsutan), dogovoreno je da se za sledeći sastanak to sve pripremi u pisanom obliku…
Takvim načinom rada stiglo se do 58.člana ZOSOV-a, a dalji rad Radne grupe nastaviće se u ponedeljak , 06.juna 2011.g.u 11 časova u MPSN.
Član Radne grupe za GSPRS”Nezavisnost”
Jasminka Marić
ЛЕТЊА ПРАКСА У НБС ЗА 31 СТУДЕНТА
BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je poziv studentima završnih godina da se prijave za letnju praksu u centralnoj banci. Za letnju praksa od 1. jula do 31. avgusta NBS će primiti 31 studenta fakulteta koji imaju akreditaciju Ministarstva prosvete i nauke.
Na konkurs za praksu u Beogradu mogu da se prijave studenti ekonomskog, pravnog, matematičkog, elektrotehničkog i fakulteta organizacionih nauka i Kriminalstičke policijske akademije, a za praksu u Kragujevcu studenti ekonomskog fakulteta.
Biće primljeni i studenti na strudijskim programima iz oblasti ekonomije, prava, matematike i infromacionih sistema i tehnologija koji studiraju u inostranstvu.
Do 12. juna za letnju praksu u NBS mogu da konkurišu studenti koji imaju prošečnu ocenu najmanje osam, nisu nijednom obnavljali školsku godinu ili im apsolventski staž nije trajao duže od godinu dana i imaju aktivno znanje engleskog jezika.
Agencija beta
ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ОД 2.500 ДО 11.000 ДИНАРА
На факултетима објашњавају да у трошкове организације провере знања улази рад професора и ненаставног особља, штампа и израда тестова и ранг листа, али и изнајмљивање простора
Матуранти средњих школа који ових дана тање родитељски буџет на хаљине и прославу матуре, а паралелно и на припремну наставу за упис на факултете, овог месеца морају да рачунају на још једну битну ставку – трошкове полагања пријемног испита и, уколико освоје бруцошки индекс, на трошкове уписа. Ови износи нису мали, иако је већина факултета задржала прошлогодишњу цену, а према нашој мини-анкети крећу се од 2.500 (Агрономски факултет у Чачку) до 11.000 динара (Факултет ликовних уметности).
Обично је најскупља провера знања на архитектури, на којој још није позната цена пријемног испита, а која је прошле године била 12.000 динара.
Од познатих цена, будући бруцоши београдских Технолошко-металуршког, Рударско-геолошког и Физичког факултета треба да понесу по 3.000 динара, цена пријемног испита на Државном универзитету у Новом Пазару је 4.000 динара као и на Технолошком факултету у Лесковцу, а 5.000 динара морају да уплате кандидати за индекс Високе пословне школе струковних студија у Новом Саду и Економског и Правног факултета у Косовској Митровици.
Провера знања на медицини и стоматологији у Београду кошта 6.000 динара, на Филолошком 6.500, 7.000 на Правном и Саобраћајном, док је Пољопривредни факултет одредио цену од 8.240 динара.
Посебна је ситуација на учитељским факултетима, где се прво плаћа провера говорних, музичких и физичких способности, а после и надокнада за полагање пријемног испита. У Београду будући бруцоши тако плаћају 3.000 плус 4.800 динара, а у Јагодини 2.400 плус 3.600.
– То је великицифра за два папира и додатно оптерећење, поготовуако не будем успела да уђем на буџет, па још морам да плаћам и школарину. Ја ћу за сваки случај конкурисати на два факултета, што је могуће, јер нам траже само оригинална документа на увид, а предајемо фотокопије – каже Драгана Цебић и објашњава да је, уколико се ништа не промени, један пријемни 28, а други 29. јуна. Она рачуна да ће сигурно упасти на буџет, макар и ван Београда, а да ће потом, уколико то буде могуће, покушати да се пребаци током студија.
А да није реч о само „два папира”, већ великом трошку за факултет, тврде у деканатима свих високошколских установа. На Економском факултету је највећи трошак – изнајмљивање простора. Неколико година су будући бруцоши полагали тестове на Сајму, али су лане због како кажу, великих трошкова, ипак пријемни организовали на Машинском и Филолошком факултету,
На факултетима за спорт, додатно оптерећење је и лекарски преглед или изнајмљивање базена, а на једној од најпопуларнијих високошколских установа у Србији – Географском факултету, кажу да је током полагања пријемног испита ангажовано око сто људи, који раде од јутра до вечери.
– Цена пријемног испита зависи и од броја студената, јер није исто да ли вам полаже 500 или 1.700 кандидата, колико ми имамо сваке године. Ту се дакле рачуна огромна папирологија – тестови за три испита, затим штампа и израда ранг листа, а ангажује се и велики број људи којима се плаћа надокнада, од професора који дежурају током пријемног и прегледају тестове па до чистачице, јер су нам због великог броја кандидата заузети сви амфитеатри и слушаонице. Такође укључујемо и клима уређаје јер су обично велике врућине – објашњавају нам на београдском Правном факултету.
На Факултету организационих наука, такође једном од најпопуларнијих високошколских установа последњих неколико година, цена пријемног испита зависи од тога да ли се кандидат определио да полаже само математику или и математику и тест опште информисаности, као и да ли конкурише за један или сва три студијска програма. Трошкови припреме спискова кандидата, самог полагања пријемног испита, обрачуна бодова и формирања коначне ран листе тако су на овом факултету 4.500, 6.000, 6.500 и 7.500 динара.
Будући бруцоши такође морају да воде рачуна и о томе да на неким факултетима постоје додатни, не мали трошкови приликом уписа. Тако на пример, кандидати који су проверу знања платили 5.500 динара на Природно-математичком факултету у Новом Саду и нашли се изнад црте, морају да спреме још и 6.050 динара за „материјалне трошкове уписа са осигурањем” уколико желе да добију бруцошки индекс.
С. Г.
