Правна питања и одговори

Profesora i zamenika direktora srednje Politehničke škole Božidara Vidakovića učenici su polili kofom punom izmeta. To se dogodilo pre dva dana, kada je Vidaković krenuo kući s posla. Dok je palio auto na parkingu, nekoliko učenika mu je kucalo na prozor, on je otvorio, a oni su mu kofu punu izmeta izručili na glavu.

Ovo je za „Kurir“ ispričala majka jednog učenika srednje Politehničke škole, čije je dete čulo šta se dogodilo u školi pre dva dana. Profesor Vidaković u ovoj školi predaje Otpornost materijala, ali je i zamenik direktora Dušana Milovanovića.

Kad je „Kurir“ otišao u školu, niko od učenika nije znao pravi razlog zbog čega je neko odlučio da profesora polije fekalijama, ali kažu da ima onih koji nisu zadovoljni ocenama iz njegovog predmeta.

– Tačno je da su na profesora izručili fekalije, ne znam ko je to uradio, ali je zaista strašno. Možda mu je neko zamerio neku ocenu, mada ne znam… Takođe sam čula da se sve to odigralo na parkingu škole. Grupa mladića mu je kucala na prozor, a onda su kofu sa izmetom izručili na njega. Dolazila je i policija da interveniše, ali ne znam šta se dalje događalo – kaže P. M., učenica trećeg razreda za „Kurir“.

Profesora Božidar Vidaković nije želeo da prokomentariše celu situaciju, a nadležni iz MUP saopštili su da su izveštaj o ovom događaju prosledili tužilaštvu.

Vesti na dlanu

ЧАЧАК– Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је данас да се разговори владе и синдиката просвете претварају само у причу о новцу.

Став министарства је да би плате требало да буду веће, међутим, буџетом су већ предвиђена средства за ову годину, рекао је министар на конференцији за новинаре у Чачку, одговарајући на питања новинара.

Министарство је, како каже, помогло локалним самоуправама када су у питању јубиларне награде и у том смислу помагаће и даље.

Он је додао да ђаци у Србији имају веома добре резултате, да је Универзитет у Београду на листи од 500 најбољих универзитета и да је циљ да цео систем ради квалитетније.

Стратегија образовања предвиђа 50 одсто стручних школа а 50 одсто гимназија, подсетио је Обрадовић.

„Тренутно је 23 одсто гимназија и тај број треба повећати. Профиле у среднијим стручним школама ће утврђивати заједно са локалним самоуправама и националним службама за запошљавање“, рекао је Обрадовић.

Извор: Танјуг

8. фебруар 2013

Присутни: Миодраг Сокић (ФБГ), Милорад Антић (ФССШБ), Жељко Јанковић (УСПРС Центар – београдске основне школе), Ружица Тодић (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ) и Слободан Брајковић (СОБ). Одсутан је био једино представник ФБОШ.

Заједничке акције

Председници београдских синдиката просвете вечерас су се састали како би се договорили о даљим заједничким акцијама. Састанак је почео констатацијом да разговори са Секретаријатом за образовање Београда за сада нису донели неке видљивије резултате. До сада, једина позитивна последица ранијих разговора је исплата јубиларних награда, која је јуче завршена. Може се рећи да је Београд по том питању извршио своје обавезе, мада је ипак дошло до једномесечног кашњења.

Бус Плус

По питању сада већ фамозног Бус Плуса, закључено је да је оно остало потпуно нерешено. Договорено је да правници истраже могућности за утуживање.

Инспекције Секретаријата нису трансформисане у складу са претходним обећањима секретарке Љиљане Јовчић

Договорено ја да београдски синдикати просвете затраже хитан састанак са секретарком Љиљаном Јовчић. На састанку ће синдикати иницирати формирање заједничке комисије за доношење Посебног колективног уговора за Град Београд. Такав ПКУ је потребан Београду, јер у њему живи и ради око 30% запослених у основном и средњем образовању.

Deca u školi kod Beočina moraju učitelju doneti petla

PALE su i prve jedinice! U vrednovanju škola, koje je počelo prošle godine, najslabiju ocenu dobile su, zasad, osnovne škole ”Jovan Popović” iz Suska kod Beočina i ”Vuk Karadžić” iz Tutina. Od oko 130 do sada pregledanih škola, većina je dobila trojku.

Prema do sada prikupljenim podacima, četvorkom, inače najvišom ocenom, mogu da se pohvale OŠ ”Karađorđe” iz Beograda, Ugostiteljsko-turistička škola u Vrnjačkoj Banji i Poljoprivredna škola sa domom učenika u Valjevu.

Prema rečima Ilije Pešića, direktora škole iz Suska, kriterijumi za škole postavljeni su visoko i teško ih je ispuniti. Ipak, ispunili su jedan koji ih je možda i koštao neprelazne ocene. Naime, oni neguju neobičnu tradiciju. Svaki đak prvak na početku školske godine učitelju u ukrašenoj korpi donese živog petla. U školi objašnjavaju da se takav običaj neguje kako bi deca bila vredna poput petla, ranoranioci, glasni, a jednog dana i gazde u svom dvorištu.

– Jeste da smo dobili jedinicu, ali zadovoljni smo što smo za kratko vreme uspeli da ispunimo 30 odsto standarda koji su uspostavljeni pre godinu dana – kaže Pešić. – Komisija nam je najviše zamerki našla u ocenjivanju i podršci učenicima, a ni grejanje nam nije najbolje.

Da je jedinicom ocenjena i škola u Tutinu, potvrdio nam je Žarko Milosavljević, načelnik Školske uprave Raškog okruga. Ostale u ovom okrugu su, kaže, bolje prošle, a Ugostiteljska je dobila čak četvorku.

U tri banatska okruga ocena je u proseku – trojka. Prema rečima Staniše Banjanina, načelnika školske uprave u Zrenjaninu, nije bilo nijedne ni najbolje ni najslabije ocene.

– Četvorka je ideal i ako strogo primenjujemo sve kriterijume teško da neka škola dobije pravu četvorku – smatra Banjanin. – Niko ne treba da se plaši, pa ni nastavnici ako dobiju jedinicu, jer neće trpeti nikakvu kaznu, već će im samo biti ukazano šta treba da promene.

Plan je da se godišnje pregleda oko 400 škola. Kako objašnjava Gordana Cvetković, načelnik Školske uprave Beograda, kontrola svake škole je obiman posao i prvo se analizira dokumentacija, postignuća na završnom ispitu, a onda, najavljeno, u dogovoru sa upravom, škola se posećuje. Savetnici kontrolišu bar 40 odsto nastave, razgovaraju sa učenicima i njihovim roditeljima. Na osnovu svega toga se daje konačna ocena.

Večernje novosti

Ученици Математичке гимназије у Београду направили апликације за паметне телефоне које ће се ускоро наћи на тржишту. Та школа и компанија Телеком организовали такмичење за израду апликација уз поруку да треба улагати у образовање.

Најбоље апликације за паметне телефоне са андроид оперативним системом, које су израдили ученици Математичке гимназије у Београду, ускоро ће се наћи на тржишту. Другу годину за редом, та школа и Телеком организовали су такмичење за израду апликација за мобилне уређаје.

Игрицу „Гон хорбли вронг“ кажу аутори првопласираног тима, прво су тестирали њихови другари у разреду. Играч преузима улогу упорног поштара који треба да испоручи пакет. А поштар се игром случајности, тврде, зове и као њихов разредни – Ђура.

Добитник прве награде Милош Станојевић каже да је у питању платформер пазл игра која за циљ има развијање вијуга.

„Своди се на то да играч треба да размишља како би прешао одређене пузле. Он је поштар и треба да испоручи један пакет на адресу и на крају пође врло погрешно, јер се он саплете и падне у неки амбис и онда треба да пређе велики број соба и цео подрум да би изашао и донео тај пакет пошто је јако одговоран“, објашњава Милош.

Другопласирана апликација омогућава да се врши надзор темпетаруре у простору у којем се налази сонда.

„Поента је да повезујемо пет до шест машина, микроконтролер, процесор, термалне сонде, рачунар, базе података на интернету и на крају андроид телефон помоћу којег корисник може да посматра резултате мерења, да му се исцртавају у графици. Битно је да смо направили и аларм функцију“, објашњава аутор апликације Предраг Обрадовић.

Треће место деле Катапулти и МНМ порука. Милош Вујадиновић, који је заузео треће место каже да су апликацију развијали шест, седам месеци.

„Она служи да омогући људима који користе ћириличне карактере да шаљу веће поруке. Мало више него дупло више карактера може сада да стане у једну поруку ако се користи наша апликација“, каже Милош.

Сви награђени ученици иду у трећи разред Математичке гимназије, а већина их је из менторског одељења.

Ове године радови су квалитенији, сагласни су и професори и представници Телекома и обећавају да ће радови, за разлику од претходне године, имати и комерцијални ефекат. И подсећају да треба улагати у образовање, јер је то улагање у будућност.

РТС