Beograd — Poslednja testiranja pokazala da je ljudi sa visokom inteligencijom više nego ikad. Od 677 građana koji su polagali test, 40 odsto ima najviše rezultate.

Više od 40 odsto svih građana koji su se testirali u ”Mensi” dokazali su da su „genijalci“. Iako praksa kaže da IQ proveravaju uglavnom oni koji već misle da su mnogo pametni, a ostali ovu egzibiciju izbegavaju, prosečni srpski rezultati su, ipak, bolji nego prethodnih godina, pišu Novosti.

Jagodinci su se pokazali kao najpametniji i ostvarili prolaznost od 62,5 odsto. Rumljani su najviše podbacili, pa je test prošlo deset odsto kandidata. Iznad republičkog proseka bili su i stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kraljeva, Požarevca, Šapca, Pančeva i Smederevske Palanke. Ispod proseka bili su Smederevo (15,38), Aranđelovac (18,18), Čačak (25,71), Prokuplje (33,33) i Kruševac (40).

„Osim redovnih testiranja, organizovali smo i ovo, povodom Meseca inteligencije, koji je međunarodna akcija. Obišli smo 15 gradova u Srbiji u kojima se testiralo 677 kandidata. Ispostavilo se da su rezultati ove godine bolji nego prethodnih. Tako je 2010. godine, nakon testova u 14 gradova, trećina kandidata stekla uslov za članstvo u Mensi. Rezultati 2011. godine pokazali su da je prosečna prolaznost bila 39 odsto, a poslednji test je dao za skoro dva odsto bolji uspeh“, kaže za ”Novosti” Jovan Aleksić iz ”Mense”.

Da bi kandidat dobio člansku kartu ove elitne družine potrebno je da ima IQ bar 148 po Katelovoj ili 131 po Vekslerovoj skali.

„Ovako visok koeficijent inteligencije ima tek dva odsto svetske populacije.Taj procenat je isti i u selu i u gradu, i među visokoobrazovanima, kao i kod nepismenih. Nema razlike ni između muškaraca i žena. Na testiranje izađu oni koji su već prilično sigurni u sopstvenu inteligenciju, ali dvocifrena prolaznost ne znači da je to opšte stanje cele nacije“, objašnjava dr Ranko Rajović, saradnik ”Mense”.

Na testiranja se u Srbiji većinom prijavljuje studentska populacija.

Večernje novosti

НОВИ САД -Наставник географије Иван Миовић Штасни, који је још 2010. ухапшен под сумњом да је обљубио неколико својих ученика, осуђен је на јединствену казну затвора од 15 година, након чега још десет година неће смети да се бави професорским послом, одлучило је првостепено  веће Вишег суда у Новом Саду.

Како је за РТВ изјавила портпаролка суда Светлана Томић Јокић, Штасни је проглашен кривим да је оштетио укупно 12 малолетне деце између ’95. и ’99. годишта.

Осуђен је за три кривична дела злоупотребе положаја обљубом у продужењу, затим за пет кривичних дела недозвољене полне радње такође у продужењу, и за девет кривичних дела приказивања, поседовања и набављања порнографског материјала у продужењу.

Судско веће изрекло је и меру безбедности одузимања мобилног телефона са порнографским видео материјалом и продужило притвор Штаснију до правоснажности пресуде, наводи портпаролка Вишег суда.

Судско веће упутило је оштећене на парницу и обавезало Штаснија да сноси трошкове поступка.

Иван Миовић Штасни радио је као наставник географије у  основним школама „Јован Дучић“ у Петроварадину и „Вељко Влаховић“ у Шангају, а откривен је када се један од ученика пожалио психологу Саветовалишта за младе након трибине.

Апелациони суд укинуо је пресуду из 2011. године којом је Штасни био осуђен на осам година затвора, и вратио случај на поновно суђење.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Почео нови петогодишњи циклус акредитације факултета. Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра. Предстоји смањење цена.

Дозволу за рад високошколске установе добијају на пет година. Двадесетчетири факултета и два универзитета који су се први пут акредитовали 2008. године, поново подносе захтева за петогодишњи рад. Тиме отпочиње нови петогодишњи циклус акредитације.

До сада је документа предало 11 факултета и један универзитет, са 184 студијска програма. Све те установе су прошле године ушле у поступак спољашње провере квалитета, и морале су да доставе извештај о самовредновању.

Декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се четири месеца ради, сваки дан, 15-20 сати дневно.

„И сад смо одговорили на све те стандарде. Уз одговоре иду прилози. Цео материјал је око две и по хиљаде страна. И то је тај елеборат о самоевалуацији после кога иде акредитација“, каже Ковачевић.

Како се наука мења, сви програми су унапређени, а постоје и потпуно нови студијски програми на основним, мастер и докторским студијама.

„Остајемо на ова три циклуса. Ми рецимо у сарадњи са Војском Србије у оквиру Војне академије на Бањици и војног система образовања имамо специјалистичке студије одређене струке за потребе војних кадрова у војној индустрији“, каже Милорад Милованчевић,
декан Машинског факултета.

Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра.

Вера Вујчић Ковачевић, председница Комисије за акредитацију каже да предстоји смањење цене. Комисија је дала све податке којима је располагала, које говоре томе у прилог, у Министарству се све то сагледава и на крају ће Национални савет у скалду са законом предложити смањење цене на шта треба да да сагласност Влада.

Установе које су платиле вишу цену, имаће бонус за наредну акредитацију. Факултети који су се акредитовали у првој половини 2008. године, одлуку Комисије ће добити до уписног рока, а остали до краја године.

РТС

Сваки десети становник Србије има факултетску диплому. Високо образовање не значи аутоматски и посао, па је тако 58 хиљада свршених студената незапослено. Питање за младе људе и државу је, шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.

Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Али факултетска диплома не значи обавезно и посао. Без посла је тренутно више од 58 хиљада људи са факултетском дипломом. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.

На евиденцији Националне службе за запошљавање је 58.445 људи са завршеним факултетом, од чега је 24.677 без радног искуства. Највише је незапослених економиста, а најмање професора физичке културе. Професори упозоравају да треба пажљиво планирати, и да морамо да знамо које су стратешке области у којима можемо видети себе.

Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да многи дипломци одлазе из земље како би нашли посао у својој струци и да послодавци треба да изађу са својим захтевима за образовним профилима.

„Први пут сам видео да се неко појавио са захтевима, а то су Емирати. Кад су рекли ‘хоћемо да инвестирао ту, требају нам људи у софтверском инжењерству, требају нам људи у дигиталној електроници, јер хоћемо да производимо чипове’. То би требало свако да каже“, поручује Ковачевић.

„Толико је лоше, да оно мало што смо имали и крпили по српској индустрији и електропривреди што се званично зове сарадња са привредом, практично је у последњих две године сведено на 30 одсто од онога што је било на нивоу од пре две године, а да не причамо о нивоу од пре десет година“, указује професор Милорад Милованчевић декан Машинског факултета.

Радну књижицу тренутно нема 804 магистра и 55 доктора наука, и међу њима је највише економиста.

„На жалост, ми не спадамо у друштва која су у стању да имају елиту која уме да антиципира будуће време. И зато ми заговарамо, или смо заговарали кроз стратегију развоја образовања да између осталог императив високог образовања буде формирање таквих стручњака који су способни да запосле себе и друге“, каже Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.

Најбрже се запошљавају педијатри, анестезиолози, инжењери, а најспорије стоматолози. На тржишту рада тражени су стручњаци за финансије и инфорамционе технологије, инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине, што ће бити и занимања будућности.

РТС