Правна питања и одговори

Međunarodni dan pismenosti obeležava se danas, a domaći stručnjaci upozoravaju da pismenost mladih u Srbiji već decenijama nije na zadovoljavajućem nivou, za šta su odgovorni škola, nastavni planovi i programi, roditelji.

Nastavni planovi i programi su preopterećeni temama iz gramatike

Podaci govore da danas u svetu ima oko 900 miliona nepismenih ljudi, a u Srbiji je oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili sa nekoliko razreda osmoletke.

Naši učenici imaju problem u poznavanju norme na svim lingvističkim nivoima, počev od gramatičkog, pravopisnog do stilističkog, a leksički fond im je znatno osiromašen, rekla je Tanjugu Jelena Stevanović iz Instituta za pedagoška istraživanja.

Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, rekla je Stevanović, povodom Međunarodnog dana pismenosti.

– Učenici viših razreda osnovne škole ne znaju značenje reči koje možemo čuti u svakodnevnom govoru, poput reči: plato, kolekcija, izazov, terazije – navela je ona i podsetila da mladi, umesto prideva „izvanredno“, „divno“, „lepo“, kažu da je sve kul, ekstra, super.

„Mlade kao da mrzi da govore“

Kako kaže, jedan od uzročnika toga jesu nastavni planovi i programi, preopterećeni temama iz gramatike, a zapravo imaju malo sadržaja koji upućuju na upotrebu jezika u svakodnevnoj komunikaciji.

Takođe, strana leksika, kako je navela, najviše ulazi u jezik preko medija, pa su mediji postali značajno mesto gde se srpski jezik uči, osim škole.

– Mladi imaju osiromašen rečnik, takozvanu instant kulturu, u govoru koriste malo reči, kao da su lenji, kao da ih mrzi da govore – istakla je Stevanović.

Međutim, uprkos tome što mladi u međusobnoj komunikaciji upotrebljavaju vrlo malo reči, oni se odlično razumeju i, kako kaže, ne bismo im mogli zameriti, jer imamo u vidu određenu društvenu grupu koja ima pravo da izgradi određeni način komuniciranja.

– Ono što moramo da im zamerimo i na šta treba da utičemo, jeste da način komunikacije sa vršnjacima ne treba da bude jedini model izražavanja i u neformalnom i formalnom izražavanju – rekla je Stevanović i navela da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja, podsetivši da nastavni planovi i programi za srednje škole nisu menjani od 1991. godine.

Dragica Pavlović Babić iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta navela je u izjavi Tanjugu da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva da se izvučemo iz krize, kao pojedinci i kao društvo u celini.

Ona je podsetila da je pojam pismenosti mnogo zahtevniji u odnosu na ono što podrazumevamo pod opismenjavanjem, na šta obično mislimo kad kažemo pismenost.

– Decu u školskom sistemu, koja će danas-sutra biti na tržištu, ne možemo da pustimo iz sistema a samo da su se opismenili u najužem smislu – rekla je ona.

Naučiti decu da kritički razmišljaju

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Moramo, kako kaže, da ih osposobimo da se dobro snalaze u zahtevima i profesionalnog i građanskog života, da pronalaze informacije, vrše selekciju, da kritički misle, razumeju prirodu podataka, da znaju koji su podaci verodostojini, koji su verovatni, da znaju da razlikuju činjenice.

Ona je podsetila da su postignuća naših učenika na PISA testovima značajno niža od proseka.

– Imali smo neke pomake u poslednjim merenjima, ali smo i dalje daleko ispod proseka – rekla je ona i navela da je škola najodgovornija i da moramo još mnogo da naučimo da bismo bili zadovoljni.

BLIC

Više od 5.000 odraslih nepismenih gradjana Srbije trebalo bi ove godine da upiše osnovnu školu koju nisu završili na vreme, saopštilo je u petak Ministarstvo prosvete.

Više od 900 nastavnika u više od 70 osnovnih škola obučeno je da ove školske godine radi na opismenjavanju odraslih u okviru programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja „Druga šansa“ (FOO).

Upis u škole trajaće do oktobra, obrazovanje je besplatno, a onima koji putuju do škole, Nacionalna služba za zapošljavanje refundiraće putne troškove, dodaje se u saopštenju.

Planirano je da se, po isteku oglednog projekta, „Druga šansa“ FOO uvede u redovan sistem obrazovanja Republike Srbije.

Proteklu školsku godinu završilo je 1.600 odraslih.

Na završni ispit je izašlo 517 polaznika trećeg i završnog ciklusa i steklo diplomu o završenom osnovnom obrazovanju, podaci su projekta „Druga šansa“ koju finansira EU sa četiri miliona evra.

Vesti na dlanu

РТВ

Све су веће потребе родитеља да се ученицима трећег и четвртог разреда основне школе такође омогући продужени боравак како би њихова деца, док су они на послу, што дуже остајала на сигурном.

Многи родитељи нису у могућности да плаћају дадиље или да децу повере бакама, због чега је, између осталог, потребна реформа основног образовања преко потребна.

Učenica jedne osnovne škole šutnula je svog učitelja u međunožje, pošto ju je on javno ponizio pred ostalim učenicima

Učitelj je izveo ovu učenicu pred tablu, a pošto nije znala odgovor odlučio je da je ponizi pred drugarima. Ona je izgubila strpljenje i odlučila je da mu uzvrati udarcem u međunožje. Ovaj snimak, koji je snimio neko od učenika, postao je vrlo brzo popularan na društvenim mrežama.

PRESS

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ