Правна питања и одговори

Остало је још месец дана до другог уписног рока за факултете. У Београду остало 520 места. У Нишу има два, а у Новом Саду три пута више слободних места него у Београду. Неки факултети популарни су деценијама, а неки не могу да попуне ни буџетска места.

Они који су остали испод црте у првом уписном року на државним универзитетима имају још месец дана да одлуче који ће факултет да упишу.

На Универзитету у Београду за други уписни круг остало је 520 места. У Нишу има два пута више слободних места, а у Новом Саду три пута више него у Београду.

Неки факултети су популарни деценијама, а неки не могу да попуне ни буџетска места. Младе интересују друштвене и медицинске науке, електротехника. Изненађење је Рударско-геолошки факултет где су после више деценија квоте готово попуњене. Интересовање је велико за нафтни смер.

Ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић каже да постоји додатна квота од два одсто за студенте који долазе из дијаспоре.

„Они могу да иду на буџет ако освоје довољан број поена, затим сада полажу и странци, односно само страни студенти који могу да буду само самофинансирајући, и имамо, да кажем условно, мањинске групе. То су студенти са хендикепом, ромска популација“, каже Ковачевић.

У Министарству просвете и науке кажу да се при овогодишњем упису води рачуна о тржишту рада.

„Проблем уписне политике је заиста деликатан. Једно су жеље студента, друго могућности факултета, треће амбиције родитеља, четврто захтеви послодаваца, а пето је сагледавање потреба на средњи и дужи рок“, каже државни секретар Министарства просвете и науке проф. Радивоје Митровић.

Септембарски рок је резервисан и за упис мастер студената. Највише буџетских места има на Универзитету у Београду 3.237, а најмање на Универзитету у Новом Пазару 79.

Први пут на Универзитету у Београду спроводи се пилот-пројекат електронског пријављивања за упис на мастер студије. И то на ФОН-у, ЕТФ-у, Машинском, Географском и Математичком факултету.

Примедбе на број буџетских мастер студената имао је Машински факултет, пошто је добио 112 буџетских места мање него што је тражио.

На Новосадском универзитету на буџету на мастер и докторским студијама наћи ће се 2.892 студента, док ће своје школовање плаћати њих 2.638.

РТС

Ученици Математичке гимназије из Београда освојили две медаље на међународној олимпијади из астрономије и астрофизике у Бразилу.

На Шестој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике која сеодржава у Бразилу, ученици Математичке гимназије из Београда освојили су две медаље.Луки Бојовићу је припало сребро, Александру Миладиновићу бронза, док је Предрагу Обрадовићу припала похвала.На такмичењу из астрономије и астрофизике у Рио де Жанеиру, према речима директора гимназије Срђана Огњановића, од 6.до 13. августа, такмичи се 30 земаља.

РТС

Више од 100 истурених одељења приватних и државних факултета у Србији која нису акредитована, од јесени неће моћи да раде јер у Министарству просвете од 1. октобра најављују ригорозне контроле, пише „Блиц“ у недељном издању.

Ако та одељења буду затворена, око 30 хиљада студената мораће да настави студије на матичним факултетима, пише лист.

Строге контроле

У Министарству просвете рекли су да коначно мора да се уведе ред у тој области и да ће просветни инспектори октобра кренути у строге контроле.

„Законом је јасно дефинисано да свако истурено одељење мора да има акредитацију, исто као и матични факултет. Контролисаћемо и стране факултете који раде код нас. Сви они имају акредитације матичних факултета и не морају да се акредитују код нас, али морају да добију дозволу за рад од Министарства просвете“, рекао је начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

Само три акредитована

Истурена одељења факултета постоје у Црној Трави, Богатићу, Медвеђи, Шапцу, Лозници, Димитровграду, Љубовији, Чачку, Краљеву, Ужицу, Ариљу и Гучи.

Факултет за пословну економију из Ваљева има истурена одељења у Љубовији и Шапцу, а Интернационални универзитет у Новом Пазару одељења у Суботици, Београду, Нишу и Панчеву и у та четири града ове године је уписано 380 бруцоша, пише „Блиц“.

„Интернационални универзитет није акредитован као установа и ове године не би смели да уписују студенте ни у седишту у Новом Пазару“, рекао је заменик председника Комисије за акредитацију Ендре Пап.

„Блиц“ наводи да су акредитована само три истурена одељења, и то одељење Економског факултета из Суботице отворено у Бујановцу, одељење новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета Едуконс у Свилајнцу.

У поступку акредитације је одељење новосадског Факултета техничких наука у Лозници.

„Остали који нису ни поднели захтев за акредитацију, мораће да ставе катанац на врата“, пише „Блиц“.

РТВ

Марија Крстић има само 11 година, вилоину свира седам година и већ је самом врху међу виолинистима свог узраста у Канади. Каже да највише воли да свира нешто и за децу и за одрасле и народњаке „по слуху“. Једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

Петочлана породица Крстић живи у Канади седамнаест година. Родитељи су успешни инжењери, а троје деце успешни млади музичари.

Марија се од осме године такмичи на државним канадским такмичењима и у самом је врху. Одлично говори не само српски, него и енглески и француски језик.

Од својих 11 година, виолину свира седам. Два пута је била друга и једанпут прва на такмичењу у својој генерацији гудача у Канади. Вежба сваки дан

„Свирам по три сата дневно, па направим паузу. Највише волим да свирам нешто и за децу и за одрасле, а видим да људи воле када да побеђујем и да су поносни су на мене“, каже Марија.

Воли и етиде и сонате и тачно зна шта је потребно за једног доброг виолинисту. Љубав према виолини наследила је од мајке, која јој је велика подршка

Маријина мајка Јелена Крстић каже да седи на сваком њеном часу и покушава да запише сугестије њеног учитеља, како би после могла да јој помогне док вежба код куће.

„Морам да имам добру технику, одлично музичко образовање и контакт са публиком. Хоћу да постанем виолиниста велики и да будем добар учитељ виолине“, истиче Марија.

Каже и да веома воли да свира народњаке „по слуху“, а једна од омиљенијих песама јој је „Свилен конац“.

РТС

Процењује се да широм Србије има више од 100 одељења која раде без дозволе, а акредитацију за сада има само три

Велимир Тмушић

Контрола истурених одељења факултета широм Србије, почеће 1. октобра, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена, најавио је јуче Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Контрола ће обухватити све приватне и државне високошколске установе.

Процене су да широм земље има више од 100 одељења која раде без дозволе, а Сента, Црна Трава, Богатић, Пећинци, Димитровград, Медвеђа, Прокупље, Трстеник… само су неке од општина у којима такође може да се студира. До сада су акредитована само три: одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу, новосадског Факултета техничких наука у Инђији и Универзитета „Едуконс” у Свилајнцу.

Основни проблем са истуреним одељењима су пре свега кадрови и простор, па се настава држи и по кафанама, фабричким и спортским халама, цигланама… Ретко ко има праве учионице, библиотеку, стално запослене професоре. Ова истурена одељења „на папиру” најчешће не постоје. Академци се воде као да су регистровани у матичној институцији, па студирају у другом граду, а диплому добију као да су на предавања ишли у Београд.

– Закон је јасно донео могућност да све високошколске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта – наводи Тмушић.

По његовом објашњењу, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), а када комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета и универзитета којима Комисија за акредитацију није дала дозволу за рад.

Следећа инстанца за жалбу је Национални савет за високо образовање, који је већ у неколико случајева „прекројио” одлуку КАПК-а.

Сви студенти и будући бруцоши који желе да провере статус високошколске установе на којој имају или желе да добију индекс, могу то да ураде на сајту комисије www.kapk.org,у Водичу за студенте који се налази на дну почетне стране.

———————————————-

И „странци” на провери

Просветна инспекција контролисаће први пут и испоставе страних високошколских установа, којих је највише из суседних земаља, пре свега из Републике Српске. Они нису обавезни да раде акредитацију ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад министарству, без обзира на то што имају европску или интернационалну акредитацију.

С. Гуцијан