НИКОЛИЋ СА МЛАДИМ МАТЕМАТИЧАРИМА

Председник Србије Томислав Николић поручио је данас у разговору са ученицима Математичке гимназије, који су на најбољи могући начин представљали Србију на недавно одржаној Математичкој олимпијади, да талентована деца не смеју бити препуштена сама себи.
Председник Николић се младим математичарима захвалио што су обрадовали нацију својим успехом, а целом свету приказали потенцијале којима наша земља располаже, саопштено је из пресс службе председника Републике.
Он је нагласио да држава убудуће мора далеко одговорније да се односи према образовању и васпитању младих и да талентована деца никако не смеју бити препуштена сама себи.
Председник Николић је посебно истакао да је брига о најмлађима национални интерес наше земље, према коме држава и наше друштво морају да се однос са пуном пажњом.
Пријем код Обрадовића без Фон Бурга
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић примио је данас ученике Математичке гимназије и поручио да држава чини доста, али не довољно по питању улагања у младе таленте и да је потребно повећати издвајања из буџета за те потребе.
Пријему у министарству није присуствовао Теодор Фон Бург, победник олимпијаде и најбољи такмичар свих времена, са освојених шест одличја.
На питање новинара како коментарише наводе у медијима да се Фон Бург није одазвао позиву да присуствује пријему због незадовољства улагањем државе у младе таленте, Обрадовић је одговорио да држава чини све што је у њеној моћи по том питању.
„То је његов лични став, али ћемо наставити да помажемо све младе. Држава чини све што може и ви то увек можете да прихватите као довољно или недовољно“, рекао је Обрадовић.
Министар је такође казао да држава чини доста, али ипак не и довољно по питању улагања у младе таленте.
„То није довољно јер има ствари које треба урадити као на пример да се повећа издвајање из буџета за младе таленте али не само из министарства просвете већ и из других министарстава“, поручио је Обрадовић.
Он је изразио жаљење што пријему није присуствовао Фон Бург, који је на том такмичењу освојио четврто злато по реду на таквим такмичењима и тиме постао најбољи млади математичар на свету свих времена.
Обрадовић је поручио да ће се држава трудити да на сваки начин помогне развој младих из Математичке гимназије свих других школа како би били присутни на свим значајним такмичењима.
Министар је потом уручио поклоне математичкој репрезентацији међу којима и таблет рачунар за сваког од учесника и мобилни телефон за освајача златне медаље Теодора фон Бурга.
Вођа тима репрезентације на математичкој олимпијади Ђорђе Кртинић рекао је да су добри резултати остварени на њој резултат и показатељ рада са најталентованијим ученицима и додао „далеко од тога да наш образовни систем не ваља“.
Математичари синоћ стигли у Србију
Екипа Математичке гимназије допутовала је синоћ из Аргентине, а фон Бург, је по повратку изјавио да је за њега то само почетак, да има још пуно да напредује и да студије тек почињу.
Фон Бург, сада већ бивши ђак Математичке гимназије, који школовање наставља на престижном Оксфорду, истакао је у изјави РТС, да би радије остао у Србији уколико буде имао услове за рад, али да уколико их не буде имао нема пуно избора.
„Мени је пре свега најважније да остварим свој потенцијал. Ако се нађе ситуација да у мојој земљи могу да се пруже једнаки услови, значи не говорим о плати, ако могу да се пруже једнаки услови да могу квалитетан посао да радим у својој земљи као негде другде где могу да ми понуде, ја ћу радије да одаберем своју земљу. Ако не могу да радим подједнако добро као другде, ако не добијем посао који ми одговара, онда немам пуно избора“, каже фон Бург.
Са Теодором који је је на управо завршеној 53. Међународној олимпијади из математике освојио четврту златну медаљу, чиме је уз ранију сребрну и бронзану медаљу, са укупно шест одличја, обезбедио себи статус најбољег такмичара свих времена, стигли су и остали чланови српског тима, Душан Шобот који се окитио сребрном медаљом, као и Иван Танасијевић, Игор Спасојевић је освојио бронзано одличје, а Раде Шпегар и Лазар Радичевић су добили похвале. Сви су из Математичке гимназије.
Поводом њиховог успеха, директор Математичке гимназије Срђан Огњановић изјавио је да је успех младих српских математичара на светским такмичењима изузетан и да је за останак талентованих ученика у земљи неопходно створити услове за њихов рад и за унапређење науке.
„Врло је тешко овде створити услове за неки врхунски научни рад, али треба радити на томе, јер нема напретка земље без унапређења науке“, рекао је Огњановић за РТС, коментаришући успех младих математичара на Олимпијади у Аргентини.
Младим научницима, како је истакао, није битна плата, али су им битни услови.
Уз напомену да математика не тражи велике инвестиције и да је за то довољан „компјутер, креда и табла“, Огњановић је рекао да су довољни и минимални услови када би се добро организовало.
Огњановић је рекао да се средства за учешће српских математичара на такмичењима, која су увек на удаљеним дестинацијама, обезбеђују делом од Министарства просвете, а делом од спонзора и људи добре воље, који су показали интересовање да помогну младима да покажу своје знање.
Он је додао да је ситуација по том питању протеклих година мало боља, што се и одражава на успехе ученика.
РТВ
НАЈВИШЕ МЕСТА НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ
За септембарски уписни рок, на 12 факултета београдског универзитета остало још 473 места, од чега највише на Богословском. На Универзитету у Приштини остало 757 слободних места. Два одсто додатних буџетских места обезбеђено за студенте из дијаспоре.
После првог уписног рока на Универзитету у Београду на 12 факултета остало је још 473 места, од чега само 89 буџетских, док је на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, за септембарски рок остало 757 слободних места.

Највише слободних места остало је на Православно-богословском факутету Универзитета у Београду.
Декан Филолошког факултета Универзитета у Београду професор Александра Вранеш каже да је на том факултету слободних места остало још на албанском, мађарском и француском језику, библиотекарству и општој књижевности.
„На Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду буџет је попуњен и слободних места има само на самофинансирању као и на трогодишњим студијама из текстилне технологије“, рекла је професорка Иванка Поповић, декан тог факултета.
Дозволу за упис и одређеног броја студената који су остали испод црте на седници Сената Београдског универзитета, тражили су Технолошко-металуршки факулутет, ФОН, ФПН и Учитељски факултет и ти студенти ће моћи да се упишу уколико факултети добију доакредитацију и одобрење Министарства просвете и науке.
Поред њих, у другом испитном року се уписују и страни студенти који су учесници пројекта „Свет у Србији“, који су добили потврде о знању српског језика.
Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да има још два одсто додатних буџетских места за студенте који долазе из дијаспоре, док страни студенти могу једино бити на самофинансирању
„Места има и за, да кажем, условно мањинске групе, студенте са хендикепом и студенте ромске популације“, навео је Ковачевић.
РТС
НА ПОСАО ЧЕКА 290 УЧИТЕЉА И ПРОФЕСОРА У ЛЕСКОВЦУ
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu, koja pokriva šest opština Jablaničkog okruga, nalazi se 290 učitelja i profesora za koje ne postoji potreba u tamošnjim školama, potvrđeno je danas agenciji Beta.

Više od polovine – 167 su profesori razredne nastave, odnosno, učitelji, i taj broj iz godine u godinu raste za po oko deset odsto.
Slede profesori fizičke kulture – 47, potom 22 profesora srpskog jezika, 11 profesora engleskog i sedam profesora istorije. Među nezaposlenima su i po jedan profesor ruskog, nemačkog i arapskog jezika i osam profesora geografije.
Posao traži i osam pedagoga, 11 psihologa, sedam sociologa, šest defektologa i jedan profesor muzičke kulture.
– Iznenađenje su samo profesori srpskog i engleskog jezika koji su do pre 4,5 godina bili deficitarni – kazala je Marija Stefanović iz NSZ.
Na evidenciji NSZ nema nijednog profesora matematike i fizike, ni profesora biologije i hemije.
U Školskoj upravi u Leskovcu rečeno je da je prošla školska godina završena sa tehnološkim viškom od 25 profesora.
– Prošle godine medju profesorima razredne nastave nismo imali tehnoloških viškova, a ove godine je izvesno da će se pojaviti u četiri gradske škole. Biće viška i među profesorima u srednjoj školi jer se upisalo oko 500 učenika manje – kazao je načelnik te uprave Tomislav Simonović za agenciju Beta.
BLIC
ОБРАДОВИЋ ЧЕСТИТАО МАТЕМАТИЧАРИМА
Министар просвете Жарко Обрадовић честитао ученицима и професорима успех на олимпијади из математике. Министарство ће пружати конкретну материјалну и сваку другу подршку талентованим ученицима, рекао Обрадовић.
Ученицима и професорима Математичке гимназије честитке на успеху који су остварили на 53. Међународној олимпијади из математике одржаној у Аргентини, упутио је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Овај резултат показује да су својим радом и талентом наши ученици раме уз раме са својим вршњацима из света, а често и испред њих, и да Математичка гимназија са правом има и са успехом носи статус школе од посебног националног значаја, наводи се у честитки.
Министар је честитао успех ученицима Душану Шоботу, Ивану Танасијевићу, Игору Спасојевићу, Радету Шпегару, Лазару Радичевићу, професорима Ђорђу Кртинићу и Душану Ђукићу, читавом колективу гимназије, а посебно ученику Теодору фон Бургу који је постао најбољи млади математичар свих времена.
У честитки се наводи и да ће Министарство просвете и науке пружати конкретну материјалну, али и сваку другу подршку талентованим ученицима и њиховим професорима и упорно радити на подизању квалитета образовног система Србије.
„Желим да и овај резултат, као и сви претходни, буде подстицај младима да уче и да на изазове знања одговарају радом и резултатима“, наводи се у честитки објављеној на сајту министарства.
РТС
КАРТА У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ ЗА НАЈБОЉЕ
![]()
Статистика показује да се 50 одсто ђака не враћа у Србију после школовања у инострантству. Најчешћи разлог одлива мозгова јесу веће плате. Фонд за младе таленте последњих година покушава да ублажи тај проблем.
Сваки други ђак престижне београдске Математичке гимназије који школовање настави у иностранству, не враћа се у Србију.
Најчешћи разлог је зато што стечено знање у иностранству може боље да наплати. Фонд за младе таленте, који последњих година награђује и стипендира најбоље ђаке и студенте, покушава да ублажи тај проблем.
Поставља се питање има ли начина да се спречи даљи одлив младих талената из Србије. Статистика показује да уколико добију прилику да усавршавање наставе у иностранству, од два ђака из клупе, само један се враћа у Србију.
После неколико година проведених у Цириху, где је докторирала, Соња Чукић је одлучила да се врати. Младим талентима преноси љубав према математици.
„Није било занимљиво да предајем тамо. Они нису могли да ураде задатке које сам им ја давала, као нормално средње тешке задатке“, објашњава професорка Математичке гимназије Соња Чукић
Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић рекао је да се већ на првом кораку јавља проблем нострификације диплома.
„Ту је и отпор, који постоји и на нашим факултетима, према младим талентима. Проблем је да кад неко долази из иностранства постаје конкуренција за напредовање за неко место доцента или професора, па ни факултети их не прихватају тако радо“, истиче Огњановић.
Фонд за младе таленте стипендирао је више од 8.500 средњошколаца и студената у земљи и иностранству. Кажу, труде се да, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и великим компанијама, помогну најбољима да нађу посао. За државу је такво стипендирање дугорочно исплативо.
„Сви стипендисти Фонда било да добију стипендију за студирање у иностранству или за студирање у Србији потписују уговор. Једна од основних клаузула уговора јесте да они који добију стипендију Фонда по завршетку студија проведу на раду у држави најмање пет година“, каже Милош Радосављевић из Фонда за младе таленте.
Помоћ је засад недовољна за озбиљнију бригу државе о младим талентима. Њима, за разлику од вршњака у иностранству, није проблем да нађу професора који ће их волонтерски подучавати – из ентузијазма и љубави према професији. За почетак, највећи проблем талената из Србије је – наћи новац за авионску карту и отпутовати по злато.
РТС



