Правна питања и одговори

Strategija u celini napravljena, ali je ostalo da se na njoj još nešto uradi i malo poboljša

– Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da će strategija obrazovanja biti završena do kraja mandata sadašnje vlade.

Obradović je za Radioteleviziju Srbije rekao da je strategija u celini napravljena ali da je ostalo da se na njoj još nešto uradi i malo poboljša. Naveo je da će u ponedeljak biti održan sastanak s predstavnicima Saveta za izradu strategije i dodao da je u tom poslu učestvovalo puno ljudi

Obradović je rekao da je strategija usklađena sa potrebama društva i privrede. „Poslednjih nekoliko meseci imali smo otvorene rasprave i s privrednicima, ali problem nastane zato što po nekad ni oni sami ne znaju šta hoće“, kazao je Obradović.

КURIR

SVETOSAVSKI INTERVJU MINISTRA PROSVETE

Iskustvo: I ja sam bio bez posla šest godina u mnogo bolje vreme. To sam iskoristio da odslužim vojsku, završim postdiplomske studije…

Slobodno vreme najviše volim da provodim sa ćerkama Minom (8) i Isidorom (6) i suprugom Ljiljom. Ponekad sa prijateljima odigram košarku. Bavim se naukom, završavam knjigu o položaju manjina na Balkanu i u Srbiji. Trudim se da pogledam dobar film, pročitam ponešto i odgledam sportski prenos. Novine prelistam, a ono što mi se učini zanimljivim, pročitam.

Ovako je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović otkrio i deo svog privatnog života u velikom svetosavskom intervjuu koji su sa njim radili najtalentovaniji novinari srednjoškolskih listova iz cele Srbije. Razgovor sa ministrom, u okviru akcije Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta i Pressa, trajao je puna tri sata, a mi vam prenosimo najzanimljivije delove.

Čemu mogu da se nadaju buduću studenti? (Marko Marijoković, Beograd)

– Možemo da vam ponudimo kvalitetno obrazovanje, ali ne i siguran posao, što je posledica ekonomske situacije. Važno je da znate da ne uspevaju najbolji već najuporniji. Bio sam bez posla šest godina u mnogo bolje vreme. To sam iskoristio da odslužim vojsku, završim postdiplomske studije, a radio sam preko zadruge.

Kako ocenjujete stanje u prosveti? (Stefan Marić, Beograd)

– Zadovoljan sam onim što smo uradili, ali mogli smo i više da smo imali više novca. Mi smo samo u ovom polugodištu započeli mnogo projekata. Počeli smo da gradimo nekoliko novih škola. Posebno sam zadovoljan što smo u kratkom roku obnovili škole u Kraljevu, oštećene u zemljotresu. Sa listom Press pokrenuli smo akciju protiv nasilja u školama i otvorili SOS telefon za žrtve nasilja i njihove roditelje. Pripremili smo zakone o osnovnoj i srednjoj školi, o obrazovanju odraslih i izmenu zakona o udžbenicima. Treću godinu zaredom uspešno realizujemo program besplatnih udžbenika. Ove godine je 228.000 đaka dobilo udžbeničke komplete na korišćenje.

Da li ste zadovoljni izdvajanjima za obrazovanje i nauku u budžetu za ovu godinu? (Iva Pavlov, Beograd)

– Nisam, i neću biti dok ne budemo izdvajali sedam odsto BDP-a. Međutim, škola deli sudbinu društva. Očekuje se da se sve desi preko noći, što je nemoguće. Zemljama u tranziciji potrebno je od pet do sedam godina, a zemljama EU oko tri godine od primene neke mere dok ne dobiju rezultate. Moramo da razumemo da nema više novca, da adekvatno raspolažemo onim što imamo, ali i da se borimo za više. Treba nam više novca i za plate zaposlenih i za uslove u školama jer imamo više od 500 školskih objekata starijih od 100 godina. Loše se osećam kada đaci uče u nesređenoj učionici, kada dođu zahtevi da podržimo takmičenje, neki mladi talenat, ili kada na fakultetima i institutima nedostaje oprema za na učnoistraživački rad, a mi nemamo mogućnosti za to.

U kom pravcu su usmereni napori ministarstva koji se odnose na osavremenjivanje nastavnih programa, pošto su dosadašnji zastareli? (Anđela Kondić, Kragujevac)

– Usvojili smo četiri zakona, promenili peti, imamo nameru da usvojimo još tri i izmenimo jedan. Završavamo strategiju obrazovanja. Promene se moraju dešavati, a tendencija je i u svetu da se znanje što više može primeniti u praksi. Ipak, suština je u tome šta se dešava u učionici i kako nastavnik prenosi svoja znanja. Ako se trudi da što plastičnije i neposrednije objasni, usvojićete znanje, ali ako samo ispredaje, ostaćete uskraćeni.

Dva dana u Beogradu

U okviru velike svetosavske akcije Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta i Pressa, mladi novinari iz cele Srbije boravili su dva dana u Beogradu. Posetili su redakcije RTS-a, Studija B i Pressa, obišli Megatrend univerzitet i Most na Adi, prisustvovali su i prijemu koji je za njih priredio upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović i pogledali baletsku predstavu „Interval“.

Kako vidite svoj sektor za 10 godina? (Aleksandra Vukojević, Kruševac)

– Strateški plan je da do kraja ove decenije uvedemo jednosmenski rad, do 25 đaka u razredu, kvalitetne udžbenike, dobre uslove u školama i zadovoljnog nastavnika.

Da li ministarstvo planira veću materijalnu podršku školama u manje razvijenim sredinama? (Dimitrije Đurić, Bela Palanka)

– Ove tri i po godine trudili smo se da više ulažemo u škole u unutrašnjosti. Zato smo postigli dogovor sa Vladom Vojvodine i gradom Beogradom da oni investiraju u obrazovne ustanove u svojim sredinama, a da mi investicije usmerimo ka ostalim mestima u Srbiji.

Da li ste razmišljali da uvedete program razmene učenika iz Srbije i ostalih zemalja bivše Jugoslavije? (Marijana Sibinac, Beograd)

– Saradnja postoji, ali može biti daleko veća. Nedavno sam bio na skupu gde mi je direktor tehničke škole iz Velenja, iz Slovenije, potvrdio da imaju odličnu saradnju sa tehničkom školom iz Valjeva. Znači, saradnje već ima, ali je treba unaprediti na svim nivoima. Naročito u pogledu stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja, gde 47 zemalja stvara zajednički sistem vrednosti i standarda. Profesori i studenti iz ovih zemalja već mogu da putuju iz jedne u drugu državu, a da nivoi studija i broj ispita koji su položili svuda budu priznati.

Kako zadržati mlade talente u Srbiji? (Jelena Vujić, Valjevo)

– Suština je šta motiviše mladog čoveka da ostane i radi ovde ili da ode. Odlazak na doškolovanje u inostranstvo može biti veoma koristan. Pitanje je i da li bi Tesla bio Tesla da nije otišao u Ameriku. Ne može se ovde ni naučiti sve što bi talentovani đaci želeli, ma koliko mi smatrali da je naš obrazovni sistem kvalitetan. Najveći broj mladih koji ode u inostranstvo želi da tamo nauči što više, ali i da se vrati u Srbiju i da to znanje primeni.

Zloupotrebe zbog stipendija

Bilo je dosta primera da su učenici lažno prikazivali dohodak po članu porodice kako bi dobili stipendiju. Kako rešavate ovakve zloupotrebe? (Ivana Srbljak, Kosovska Mitrovica)

– Uvek ima pojedinaca koji na takav način pokušavaju da dođu do koristi, ali svaku prijavu o tome detaljno proverimo. Želimo da novac zaista dođe u ruke onih koji ga objektivno, svojim socijalnim statusom, ali i radom i postignućima zaslužuju.

Koja je suština reforme gimnazija i kada će ona biti sprovedena? (Tara Nedeljković, Novi Sad)

– Zastali smo sa reformom gimnazija, ne iz stručnih razloga već zbog dela koji treba da bude posledica reforme. Postoji predlog zajednice gimnazija, ali nisu uzeti u obzir kakve će efekte reforma dati, ko će predavati nove programe i šta će biti sa nastavnicima. Ta pitanja nisu rešena, što je uslovilo zastoj.

U kojoj meri se uvažavaju mišljenja učenika i nastavnika kod donošenja zakonskih propisa? (Milica Kostić, Užice)

– Postoje učenički parlamenti i važno je čuti glas đaka. Kada je reč o struci, dešavalo mi se nekoliko puta da me kada obilazim neku školu nastavnici pitaju ko je uveo određenu meru. Moram da im kažem da većinu mera propisuje ministarstvo, ali na osnovu predloga stručnjaka.

Zabeležila Ana Vlahović

Film ”Parada” Srđana Dragojevića organizovano su u poslednja tri dana odgledali direktori novosadskih i beogradskih osnovnih i srednjih škola. Ministarstvo prosvete poslalo je svim školskim upravama u Srbiji dopis da mogu da prirede besplatne projekcije za direktore škola, koji će dalje da odluče hoće li isti film organizovano, ali ne i besplatno, gledati đaci.

U više školskih uprava je potvrđeno da je besplatne projekcije organizovalo Ministarstvo prosvete iz kog juče nije bilo odgovora zašto oni plaćaju projekcije i zašto je odabran baš taj film. U novosadskoj “Areni” film je odgledalo stotinak profesora i direktora, a nakon filma im se obratio reditelj Srđan Dragojević.“Dobili smo iz Ministarstva to obaveštenje, ali ono nije obavezujuće. Dobra je volja da li ćemo ga primeniti ili ne. Rečeno nam je da će nam se obratiti distributeri kako bismo organizovali projekciju. Iskreno, nemam ništa protiv da pogledamo neki film ako je besplatan” – kaže Staniša Banjanin, direktor Školske uprave Zrenjanin. U distributerskoj kući “Filmstar” objašnjavaju da su projekcije za nastavnike bile besplatne, a kako će đaci po povoljnim cenama plaćati karte. Ideja je bila da nastavnici građanskog vaspitanja pogledaju film, a nakon toga i učenici, kako bi nakon toga sa učenicima mogli da govore o homoseksualnosti. Inače film “Parada” govori o grupi gej aktivista koji žele da organizuju “Gej paradu” u Beogradu.

Izvor: Večernje novosti

Nezaposleni doktori nauka sa prebivalištem na teritoriji Vojvodine od danas mogu da se uključe u projekat pokrajinske Vlade „Pravo na prvu šansu“.Javni poziv je otvoren do 31. marta i nezaposleni doktori nauka koji se jave u tom periodu trebalo bi da dobiju posao već u aprilu.

Tridesetjednogodišnja Aleksandra Vujko doktorirala je prošle godine na PMF-u, objavila je 15 naučnih radova, majka je dvoje dece i na evidenciji je Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Imam gotove projekte, ljudi su me sa oduševljenjem gledali, obećavali i, naravno, nikada ništa, zaista je bilo jako teško“, kaže Vujko.

S druge strane, Maria Vivoj završila je dva fakulteta. Francuski jezik u Novom Sadu i etnologiju u Francuskoj. Doktorat je odbranila u Strazburu 2005. godine, drži predavanja u više zemalja Evrope i Severne Afrike, a i iskustvo sa traženjem posla u Srbiji slično je Aleksandrinom.

„Jednom sam konkurisala za mesto direktora Novosadskog pozorišta zato što je pozorište moja ljubav i mislim da bih im bila od koristi. Odbijena sam, iako sam bila jedini kandidat“, navodi Vivoj.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je krajem decembra prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo 853 magistra i 51 doktor nauka, dok se na evidenciji vojvođanskih filijala u tom periodu nalazilo 14 doktora nauka.

Međutim, mnogo je onih koji su angažovani na nekom poslu sa manje od 50 odsto radnog vremena i ne nalaze sa na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Projekat „Prva šansa“ trebalo bi da zaposli sve, navodi pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrović.

„Želim da istaknem da ćemo prihvatiti sve doktorske disertacije, realizovane na akreditovanim smerovima, nastavnim grupama na univerzitetima u Srbiji, ali i one povratnika iz inostranstva koji dolaze sa zvanjima doktora nauka u svim oblastima“, poručio je Petrović.

On dodaje da doktorantima iz inostranstva neće biti potrebna nostrifikacija diplome, pod uslovom da se univerzitet na kojem su doktorirali nalazi u bolonjskom sistemu školovanja.

Za početak projekta „Prva šansa“ obezbeđeno je 40 miliona dinara iz pokrajinskog budžeta, a očekivanja pokrajinske Vlade su da će do kraja godine 80 doktora nauka na taj način obezbediti radno mesto.

РТВ