Правна питања и одговори

I pre nego što je Srbija zvanično postala članica međunarodne organizacije za nuklearna istraživanja, srpski naučnici su aktivno učestvovali u eksperimentima koji su se sprovodili u CERN-u. Stručnjaci iz Instituta Vinča i fakulteta za fiziku, deo su istraživačkog tima na projektu CMS više od dve decenije, dok su se eksperimentu Atlas priključili 2003. godine.

Miloš Đorđević iz Instituta Vinča jedan je od mladih srpskih naučnika koji u CERN-u radi u okviru eksperimenta CMS koji je jedan od ukupno šest koji se izvode na velikom hadronskom sudaraču (LHC).

„Ono što CERN pruža naučnicima jeste veliko zadovoljstvo jer učestvujemo u ovako kompleksnom, i tehnički najsavremenijem projektu današnjice“, rekao je Đorđević.

On smatra da učešće u projektima CERN-a ima veliki značaj za Srbiju jer se nudi mogućnost da mladi istraživači i naučnici provode više vremena u Centru , gde stiču nova znanja koja zatim prenose u Srbiji.

Srbija pravi delove za CERN

Poslednji segment džinovske sagalice ATLAS, takozvani „mali točak“, postavljen 28. februara 2008. godine, upravo je onaj izgrđjen u Srbiji. Institut i korporacija „Lola“ iz Železnika , realizovala su dva diska za ovaj eksperiment. proizvedeni su u Beogradu a zatim transportovani u Ženevu. Ovom projektu srpski istraživački tim priključio se 2003.godine.

„Pored toga, postoji i veoma realna mogućnost da se srpske firme uključe u izradu i projektovanje različitih komponenti detektora i akceleratora, da se ti delovi proizvode u Srbiji a postavljaju u CERN-u“, objašnjava Đorđević.

Međunarodna kolaboracija CMS okuplja oko istoimenog detektora više od 3600 naučnika, inženjera i specijalista različitog profila iz oko 40 država sveta. Ovaj detektor predstavlja najkompleksniji instrument ikada konstruisan, ima formu cilindra dužine 21 metar i dijametar osnove 15 metara.

Detektori CMS i ATLAS su dizajnirani tako da pri sudaru dva snopа protona visokih inteziteta i na najvišim energijama do sada omoguće

identifikaciju i precizno merenje energije, porekla i pozicije poznatih čestica – miona, elektrona i fotona, kao i eventualno novih čestica.

Srpska istraživačka grupa (Institut Vinča i Fizički fakultet) od 1977. godine radi aktivno na eksperimentu CMS. Tri glavna zadatka su – analiza podataka koji se sakupljaju na hadronskom kolajderu, hardverski zadatak – primena različitih hardverskih podsistema kao što je kontrolni sistem detektora CMS, koji je u potpunosti, i hardverski i softverski, projektovan u Beogradu i ugrađen u CERN-u.

Sudar čestica

Eksperiment ATLAS je jedan od četiri velika detektora čestica na LHC. Po svojim dimenzijama i kompleksnosti predstavlja najveći detektor u fizici čestica koji je do sada izgrađen. Dugačak je 46 metara , visok 25 metara, ukupne težine 7.000 tona i ima oko 3.000 električnih kablova. ATLAS okuplja oko 3.000 istraživača i inženjera iz 174 laboratorije i 38 zemalja.

U fokusu naučnog programa ATLAS jeste i traganje za Higsovim bozonom koji moži da pruži odgovore na otvorena pitanja u fizici elemenatrnih čestica i kosmologiji.

Blic

Pedesetoro dece vraćeno je sa zimovanja u planinskom domu na Krivoj Feji u Pčinjskom okrugu, uz pomoć vojske i osoblja rudnika Grot.

U celom Pčinjskom okrugu situacija je i danas veoma teška usled visokog snežnog pokrivača, vetra i snežnih nanosa, zbog kojih je Dragan Janjić, direktor javnog preduzeća „Skijalište“ na Besnoj Kobili, rekao je da su preduzete sve potrebne mere i da će deca u kasnim popodnevnim satima biti kod svojih kuća.

Deca su morala da prekinu zimovanje zbog snežnih nanosa, čija je visina ispod TV repetitora na Krivoj Feji od pet do osam metara.

Akciju spasavanja mališana ljudstvom i mehanizacijom pomažu pripadnici Vojske Srbije, odnosno njene Četvrte brigade i rudnika Grot.

Najteža situacija je u 20-ak rubnih sela u Vranju, Vladičinom Hanu, Surdulici, Trgovištu i Bosilegradu koja su odsečena od drugih naselja.

Izveštaji sa terena kažu da je zbog snega situacija kritična posebno u selima koja gravitiraju Krivoj Feji, Bareliću, Vlasu, Radovnici, Stajevcu i Vlasini, gde se procenjuje da je bez struje trenutno više od 1.000 potrošača.

Mada su članovi opštinskih štabova za borbu protiv elementarnih nepogoda već dva dana na nogama, mnoge javne službe ne funkcionišu ili funkcionišu krajnje otežano.

Ugroženo podrčje Vlasa i Poljaničkog kraja danas su posetili načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović, gradonačelnik Vranja Miroljub Stojičić i načelnik Policijske uprave u Vranju Slađan Velinović.

Iz vranjske Elektrodistribucije saopštavaju da je situacija sa snabdevanjem strujom veoma kritična.

„Posebne probleme stvaraju nam kvarovi na dalekovodima, jer zbog visine snežnih nanosa naše ekipe nisu u stanju da se do njih probiju“, kaže Vladan Veljković, šef distributivnog centra vranjske Elektrodistribucije.

I jutros, kao i juče, ka nekoliko sela na jugu Srbije autobusi nisu krenuli na svojim redovnim linijama.

Saobraćaj se za sada na glavnim putnim pravcima odvija dosta otežano. Najmanje je problema na magistralnom putu Niš – Vranje, ali ih ima na putevima prema Vlasini i Bosilegradu, gde je visina snežnog pokrivača oko 70 centimetara.

(Tanjug)

Učenje celog života – Vlada Srbije potpisala memorandum sa Evropskom komisijom

Vlada Srbije potpisala je Memorandum sa Evropskom komisijom, koji omogućava pravo na učestvovanje u Program u za celoživotno učenje

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović kaže da je reč o program u saradnje u oblasti obrazovanja EU, kojim se podržava razvoj svih nivoa obrazovanja. Trenutno 27 zemalja učestvuje u tom program u u svojstvu punopravnog člana.

– Ciljevi programa s u stvaranje društva znanja, održivi ekonomski razvoj, jača društvena kohezija u Evropi. Program podržava saradnj u obrazovnih institucija, mobilnost učesnika obrazovnog procesa, kao i pripremu za učestvovanje na evropskom tržištu rada – istakao je Obradović i dodao da program podraz umeva sve nivoe i oblike obrazovanja (formalno i neformalno) u koje osoba može da bude uključena tokom života.

Državna sekretarka dr Tinde Kovač Cerović naglasila je da je u martu 2011. stvorena mogućnost za ceo zapadni Balkan da ostvari pravo na učestvovanje u ovom program u, a Srbija je jedina od svih ispunila uslove.

Iz ministarstva pozivaju sve zainteresovane da se informišu, odrede temu za projekat na kojoj su i do sada radili, pronađu partnere i konkurišu za projekte u okviru programa. Dragocen u pomoć dobiće u Tempus kancelariji koja može posredovati u pronalaženju partnera. Rok za konkurisanje je 2. februar za potprograme Erazmus, Komenijus, Leonardo i Grundvig, 15. februar za Žan Mone i 1. mart za Transverzalni potprogram.

Press

Ag.

Izmenama zakona deca starija od 15 godina imaju pravo na poverljivost medicinskih podataka

Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.

– U promenama zakona najviše bode oči propis da deca imaju uvid u karton. Preterivanje je da roditelji nemaju uvid u to šta im rade deca, a sa druge strane u školama traže da opravdanje donesu mame i tate – smatra dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Ovo nije jedina novina u srpskom zdravstvu koja je stupila na snagu 1. januara.

Politika

И родитељи и стручњаци сматрају да се у школи највише времена посвећује васпитним проблемима и оценама, али не и талентованим ђацима. Наставници кажу да немају довољно времена.У школама у Србији наставници највише времена посвећују васпитним проблемима, оценама и преобимном градиву. О ђацима који хоће и могу више, не говори се довољно, тврде и родитељи и стручњаци.

У београдском Центру за таленте примају само ученике седмог и осмог разреда. Марко Ступар једва је дочекао да постане седмак.

„У основној школи нема довољно тешких задатака за нас који заслужујемо да будемо овде. А овде смо добили оно што нам треба – повод да размишљамо и нешто што ће да нас заинтересује“, каже Марко Ступар из Основне школе „Никола Тесла“ у Винчи.

Стручњаци се слажу да су даровита деца запостављена и упозоравају на озбиљне последице. Уколико такав ученик није стимулисан у школи, временом може да изгуби интересовање, попусти у школи и не развије довољно радне навике.

„Када уђете у школу, већ код средњошколског нивоа можете да идентификујете значајан број ученика који имају висок интелектуални потенцијал, али ниско школско постигнуће“, истиче Ана Алтарас Димитријевић из Института за психологију.

Обавезна додатна настава

Међутим, наставници кажу да није увек изводљиво на истом часу задовољити потребе свих, и оних који одговоре већ траже у енциклопедијама и оних који још слабо читају и рачунају.

„Због тога за ове најдаровитије постоје додатни часови који сваки наставник има у свом решењу о 40-часовној радној недељи да им се посвети на један бољи и подробнији начин и припреми за такмичења“, каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“.

Стручњаци нису задовољни таквим решењем.

„Чини ми се да решење није да се нуди нешто додатно ван саме наставе, већ да се оно време које ученик већ проводи у школи организује тако да ученик и нешто ново научи. Проблем је што ученик дође у школу, седи шест сати, а не научи ништа“, каже Ана Алтарас Димитријевић.

Нови закон обавезује наставнике да, у сарадњи са психолозима, израђују посебне индивидуалне планове за талентоване ђаке. На тај начин, ђаци би учили по методу који им највише одговара и који је у складу са њиховим натпросечним могућностима.

Усавршавања наставника за рад са таквом децом су почела, а велика заинтересованост, кажу стручњаци, посебно охрабрује.

РТС