Правна питања и одговори

Данас ће у Спомен-парку у Шумарицама, код Крагујевца, бити обележено 70 година од масовног стрељања становника у том граду у Другом светском рату

Спомен парк у Шумарицама подигнут је 1953. године на месту где су немачки војници 21. октобра 1941. године, стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце.

Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2.794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2.379 у Крагујевцу.

sumarice kragujevac 1941

Басташић: Олако се одричемо српских жртава

Влада Србије усвојила је предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, објављено је јуче на сајту Владе.

Иницијативу, чији покретач је дневни лист Прес, потписало је 20.000 грађана, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић, готово сви министри, председник САНУ Никола Хајдин, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић и многобројне јавне личности.

С друге стране, ова иницијатива изазвала је бурне реакције представника српских меморијалних организација и удружења, који сматрају да се тим потезом засењује сећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославије, као и да се обезвређује 22. април, установљен као национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима.

Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чије је седиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом бојкотује страдање Срба ван Србије и да се у државној политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава.

„Стрељање у Шумарицама је највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само део историјског искуства Срба изван Србије, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности“, истакао је Басташић за интернет портал Вести онлајн.

На овогодишњем Великом школском часу у Шумарицама биће изведена поема Драгана Јовановића Данилова „Кад невине душе одлазе“, у режији Андријане Виденовић.

Стихове из поеме говориће Светлана Бојковић, Мирко Бабић, Сергеј Трифуновић, Дејан Цицмиловић и још десет глумаца из Крагујевца и Београда, док је музику за ову манифестацију написао Зоран Христић.

Пре Великог школског часа, крај споменика стрељаних биће служен Молебан, који ће служити викарни епископ липљански Јован, са свештенством шумадијске епархије.

После Великог школског часа, на платоу испред Спомен музеја 21. октобар министар културе, информисања и информатичког друштва Предраг Марковић запалиће вечни пламен.

sumarice 2 kragujevac 1941

У Књажевско-српском театру биће изведена позоришна представа „Седам“, револуционарна документарна представа настала на основу разговора са седам активисткиња, бораца за женска права из целог света.

У овом позоришном комаду, поред глумица Светлане Бојковић, Мирјане Карановић и Горице Поповић, наступиће и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић и потпредседница Владе Србије Верица Калановић.

У оквиру обележавања 21. октобра, када је 1944. године ослобођен Крагујевац, биће одата пошта ослободиоцима полагање венаца на споменику у центру града и откривен споменик припадницима Црвене армије на палилулском гробљу.

Научни скуп о страдању сељака у Драгинцу

Данас ће у Лозници бити одржан научни скуп на тему „Србија 1941. године“, саопштено је данас из лозничког Центра за културу „Вук Карадзић“.

Скуп, који почиње у 19 часова у Музеју Јадра, ова установа организује у сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда.

Историчари, правници и научни сарадници Института расветлиће своја сазнања о збивањима у Србији прве године Другог светског рата, са циљем да се у први план истакну узроци и последице стравичног злочина у Драгинцу, најавили су организатори.

У том селу код Лознице, немачки окупатори су од 11. до 17. августа 1941. стрељали 2.950 родољуба, као одмазду за губитке у том делу западне Србије.

Радови учесника скупа биће објављени у зборнику радова, заједничком пројекту лозничког Центра за културу и Института за савремену историју.

Обележавање 70. година од стрељања цивила у Драгинцу, почело је прошле седмице, а централни програм одржан је 14. октобра, када је крај споменика стрељаним родољубима приређен комеморативни скуп, којем је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расима Љајић.

ртв

РТВ

Студенти су синоћ почели блокаду Филозофског факултета у Београду, придруживши се колегама са Филолошког факултета који су почетком ове недеље заузели зграду свог факултета.

Један од студената Филозофског факултета је агенцији Бета рекао да је окупљање требало да почне у 19 сати, али да је декан наредила да се слушаонице закључају раније, како би се предупредила блокада.

Студенти ће, како је рекао,  одржати пленум да би се договорили шта да ураде.

Он је додао да је на факултету 50-так студената, али очекује долазак већег броја.

Око 100 студената је у згради Филолошког факултета.

Подсећамо, студенти су о захтевима да се о трошку државе школују сви који имају више од 48 бодова, као и да се умање школарине, данас разговарали са помоћником министра просвете и науке Слободаном Јауковићем. Саобраћај је на Тргу Славија и у Немањиној улици после скоро три сата нормализован.

Један од представника студената Милош Кувекаловић, после разговора са помоћником министра, најавио је да ће нови састанак бити настављен сутра у 13.00 и да би на њему требало да учествује и министар Жарко Обрадовић. Према његовим речима, помоћник министра просвете рекао је да он лично подржава студентске захтеве и да су реални и оствариви у току преговра.

„Видећемо како ће проћи сутрашњи преговори, а ако не постигнемо договор наредне недеље очекујем још више студента на протестима“, рекао је Кувекаловић.

На сутрашњем састанку биће и представници студената новосадског, крагујевачког и нишког универзитета.

На платоу испред Филозофског факултета у подне су се окупили студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Филозофског и Географског факултета, а касније су се на Славији састали са колегама са факултета политичких наука, организационих наука, као и Факултета за безбедност.

Они су заједно дошли испред зграде Министарства просвете у Немањиној улици, где се окупило око 1.000 студената.

Протест и у Нишу

Нишки студенти који су данас такође протестовали, аплаузом су подржали колеге из Косовске Митровице који, како су рекли, „на барикадама бране своје домове и свој опстанак“.

Нишки студенти изнели су захтеве који су обједињени са захтевима студената других универзитетских центара и тичу се регулисања апсолвентских рокова, права апсолвената на смештај и исхрану, смањење школарина.

Посебно су истакли проблем, како су навели, неусаглашености Закона о основама васпитања и образовања који предвиђа да студенти који се школују за наставничка занимања морају да заврше мастер студије, што је према њима неодрживо.

„То је у супротности са Законом о високом образовању“, истакли су представници Филозофског факултета у Нишу где је највише таквих студената.

studenti, protest

Председник Студентског парламента Универзитета у Нишу Милош Нешић рекао је да су за своје захтеве нишки студенти наишли на разумевање Ректората.

Студенти су носили транспаренте на којима је писало: „Диплома једнако новац“, „Просимо за школарину“, „Док ми студирамо, они профитирају“, „Шта ми плаћамо – маглу“, „Продајем бубрег за школарину“.

Студенти су захтевали да се цена диплома смањи и напоменули да је њихова цена на нишким факултетима виша у односу на београдске.

Без протеста у Новом Саду

Студенти Универзитета у Новом Саду нису данас ишли у протестну шетњу попут колега из Београда, већ су наставили са прикупљањем потписа за петицију Министарству образовања и науке ради побољшања студентског положаја, изјавио је Танјугу студент проректор Горан Радић.

„Сматрамо да је у овом тренутку боље да потписима изразимо свој став и затражимо да нас сутра приме у ресорном министарству. Тек уколико до тога не дође, спремни смо на блокаду факултета. Потписи се прикупљају на свим факултетима и очекујем да ће их до краја дана бити 30.000“, казао је он.

Радић је рекао да су захтеви новосадских студената идентични онима у другим академским срединама и да они желе да се преко Студентског парламента и других тела наставе разговори о проблемима насталим око начина уписа и висине школарина.

Док траје упис у наредне године студија, на економском факултету исти проблем као и лане. Поједини студенти који су положили све испите са прве, друге или треће године мораће да плате око 97 хиљада динара јер на буџету нема места за све. Упис траје још неколико дана, а деканат економског факултета нема бољег решења за студенте.

ртв

„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je ministar

BEOGRAD – Reforme u Srbiji su propale jer nije bilo stručnih ljudi kako bi se ekonomske, političke, društvene i kulturne reforme sprovele na pravi način, izjavio je danas u Beogradu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Ljajić je na konferenciji „Važnost međunarodnih profesionalnih kvalifikacija” rekao da je potrebno povećati ulaganje u obrazovanje i unaprediti obrazovni sistem, „a ne kao do sada, ulaganja u obrazovanje usmeriti samo na ispatu plata”.

„Jedino što imamo je ljudski resurs i ne možemo više govoriti samo o jeftinoj radnoj snazi kao potencijalu Srbije”, rekao je on ističući da je potrebno povećati stepen visokokvalifikovanih i stručnih ljudi.

Prema njegovim rečima, sposobnost primene praktičnih znanja je više nego slaba i Srbija plaća cenu odliva velikog broja mladih i obrazovanih ljudi.

„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je Ljajić i dodao da je potrebno intenzivirati saradnju obrazovanja i privrede.

On je istakao da u tekstilnoj industriji zemlja zaostaje 35 godina, u mašinskoj 34 godine, u industriji građevinskoj materijala 30 godina, u hemijskoj industriji 28 godina, u prehrambenoj 27 godina, farmaceutskoj 21 godinu, dodajući da to nije samo statistika već slika obrazovanja u Srbiji.

„Stepen obrazovanja i količina stručnih ljudi direktno utiču na povećanje izvoza, proizvodnje, konkurentnosti i investicija”, naveo je ministar.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke Tinde Kovač-Cerović kazala je da posebna radna grupa u tom Ministarstvu radi na usaglašavanju obrazovanja u Srbiji sa evropskim sistemom, ali da taj proces teče sporo, jer Srbija kasni sa razvojem Nacionalnog okvira razvoja kvalifikacija.

„Tržište rada ne nudi nove mogućnosti i jasne zahteve za nove olike rada, sistem obrazovanja je zatvoren i mala je mobilnost studenata”, rekla je ona i dodala da je potreban dug period kako bi sistem obrazovanja u Srbiji bio konkurentan u Evropi.

Cerović je, međutim, istakla da je zakon za obrazovanje odraslih pred usvajanjem, kao i da država radi na strategiji razvoja obrazovanja.

Zamenik šefa misije Velike Britanije u Srbiji Dejvid Mekferlejn je istakao da Srbija treba da unapredi sistem obrazovanja kako bi mogla da bude konkurentna na evropskom tržištu.

„Od velikog značaja za unapređenje obrazovanja je saradnja sa drugim zemljama”, naveo je on dodajući da je Britanija do sada imala jaku saradnju sa Srbijom kao i da se planira jače povezivanje u oblasti obrazovajna između dve zemlje.

Kako je kazao, 6.000 studenata iz Srbije, na godišnjem nivou, stiče određene obrazovne kvalifikacije u Britaniji.

„U Srbiji posluje oko 60 britaskih firmi”, podsetio je on i dodao da Britanija nastoji da nastavi sa ulaganjem u Srbiju.

Mekferlejn je rekao da je potrebno imati visokokvalifikovanu radnu snagu jer se u svetu kompanije takmiče za klijente, a države se bore za veću konkurentnost, a „sve to zahteva radnu stručnost”.

Beta

– Plate će biti povećane u skladu sa utvrđenom projekcijom. Rebalansom je stvoren i pravni osnov za isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu. Zato nema nikakvog razloga za štrajk.

FAKULTETI SE PITAJU O USLOVIMA* Hoćete li odobriti olakšice studentima za upis godine?

– O svim uslovima studiranja dogovorili smo se sa studentima. Već drugu godinu je uslov za upis 48 bodova, a uveli smo čak šest ispitnih rokova, finansiramo master i doktorske studije. Dodatnih para nemamo. Zato fakulteti moraju sami da pronađu rešenje.

( Izvod iz intervjua Žarka Obradovića iz „Večernjih novosti“)

РТВ

Завршни испит, који су основци у Србији први пут полагали ове године, сачекаће средњошколце први пут тек на крају школске 2014/2015. године, јер сада почињу да се одређују стандарди за завршне испите у средњим школама, изјавила је државна секретарка у Министарству просвете и науке Тинде Ковач Церовић.

Министарство ради на формирању радне групе која ће се бавити завршним испитима на крају средње школе, рекла је Церовићева новинарима, након конференције у оквиру пројекта „Подршка осигурању квалитета завршних испита у основном и средњем образовању“.

Ђаци су навикли да пред полазак у средњу школу полажу „нешто важно“ на шта треба обратити пажњу, а у средњим школама имамо матурски испит који је нестандардизован и разноврстан, па га нико не доживљава као стварни испит, рекла је Церовићева.

„Потребно је дати већи значај завршном испиту на крају средњег образовања и осигурати концепт матуре, који одговара европским стандардима и матурама“, оценила је она.

Што се тиче завршног испита у основним школама, ове године га је полагало 76.134 ученика осмог разреда, који су решавали тестове и математике и српског, односно матерњег језика, речено је на конференцији.

Резултати испита су били добри, с тим да су осмаци у просеку најмање били успешни у областима граматике и народног књижевног језика, док су на пољу математике најмање знања показали решавајући задатке из алгебре и функција, а највећа постигнућа имали су у области обраде података.

Примећено је да су девојчице биле успешније од дечака, нарочито на тесту из српског језика, док значајне разлике у постигнућима ђака из различито развијених општина нису уочене.

Основци ће на тесту на крају школске 2011/2012. имати 50 одсто непознатих задатака и исто толико познатих, али не треба да се плаше да ће им бити теже него претходној генерацији која је полагала 25 одсто непознатих задатака, рекао је помоћник министра просвете Желимир Попов.

Постепеним повећање броја непознатих задатака, доћи ће се до тога да осмаци за три године раде потпуно нов завршни испит на коме ће сви задаци бити непознати, додао је он.

Основци ће и ове године имати збирке из којих ће вежбати задатке, а пробни завршни испит биће, као и лане, организован пред крај школске године у мају.

Пројекат „Подршка осигурању квалитета завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“ вредан је четири милиона евра, а финансирају га заједнички ЕУ и Србија.

РТВ