Правна питања и одговори

РТВ

Почетак школске године могао би бити стресан не само за ђаке који први пут седају у школске клупе већ и за наставнике који би могли остати без посла, јер је у току формирање листа запослених који су технолошки вишак.

РТС

Изјаве Јованке Стојић, Љубице Јововић и Александре Кокановић

Иако је основно образовање обавезно, у Србији је 250.000 потпуно неписмених, a милион и триста хиљада грађана нема школу. За ту категорију људи, држава је покренула пројекат „Друга шанса“, који је подржала ЕУ са четири милиона евра.

Иако Закон о обавезном основном образовању постоји више од 50 година, у Србији је потпуно неписмено око 250 хиљада грађана, а милион и триста хиљада њих нема завршену основну школу.

Министарство просвете и науке покренуло је пројекат „Друга шанса“ за одрасле који нису завршили основну школу, који се реализује уз неповратну новчану помоћ Европске уније од четири милиона евра.

Једна је од школа у којој се образују одрасли је Основна школа „Бранко Пешић“ у Београду. У тој школи старији ђаци наставу похађају свакога радног дана од 5 до 7 часова, тако да не морају да излазе са посла уколико раде. Програм се по потреби прилагођава сваком ученику.

„Особа која никада није ишла у школу моћиће за три године да заврши основну школу, свих осам разреда, и у том периоду ће стећи стручну оспособљеност за неко од 35 до 50 занимања, уз могућност избора“, каже директорка ОШ „Бранко Пешић“ Јованка Стојић.

Одрасле особе је најтеже натерати да се упишу у школу и зато наставници сами одлазе код њих покушавајући да их убеде у то. Не радују се школским обавезама као што је домаћи задатак, али оцене жељно ишчекују.

„Одрасли се оцењују бројчано и они се, ја мислим, оцени радују више него деца, јер свакодневно, за све што ураде траже оцену. Врло им је битно да када заврше неки део и одраде било који задатак, наставник види шта су и како урадили и да добију оцену за то“, истиче Љубица Јововић, наставница у ОШ „Бранко Пешић“.

Пројектом „Друга шанса“ од јесени је предвиђен нови програм основног образовања за одрасле. Захваљујући томе њихово знање имаће бољу примену.

„Само образовање није крајњи циљ. То је само алат којим ће они и уз стручне обуке доћи до бољег живота. То значи да одрасли уче само оно што им треба и да већ данас када то науче могу да искористе у реалном животу, на послу или у својој породици, у друштву уопште“, објашњава Александра Кокановић, из Пројекта „Друга шанса“.

У односу на Србију проценат неписмених мањи је у скоро свим земљама региона. Стручњаци позивају све одрасле који нису завршили основну школу да проблем свог образовања решавају сада.

Mlade žene koje se bave naučno istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka mogu da konkurišu za nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa „Za žene u nauci“. Konkurs je otvoren do 1. novembra 2011, a ove godine će u Srbiji biti dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nacionalne stipendije su namenjene mladim ženama istraživačima, do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama, i imaju za cilj da podstaknu njihovo dalje naučno i profesionalno usavršavanje.

To je ujedno i vid podrške mladim, talentovanim i posvećenim ženama da unaprede svoj naučno istraživački rad i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u ovom programu naučnicama je takođe omogućen pristup međunarodnoj naučnoj zajednici.

Potpisivanjem protokola o saradnji između Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan otvoren je ovogodišnji konkurs za stipendije „Za žene u nauci“.

Informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs. Prikupljeni materijal dostavlja se na adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m.

Odluku o dodeli stipendija će u decembru 2011. godine doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i predstavnika partnera na projektu, na čelu sa Prof. dr Vladisavom Stefanovićem, članom Srpske akademije nauka i umetnosti.

Program nacionalnih stipendija koji se realizuje u okviru međunarodnog partnerstva L’Oréal-a i UNESCO-a „Za žene u nauci“, trenutno postoji u više od 50 zemalja širom sveta, a u Srbiji je pokrenut prošle godine. Prve dobitnice ovih stipendija (za 2010. godinu) su mlade naučnice, Ljubica Harhaji Trajković, molekularni biolog i Dragana Cvetković Ilić, matematičar, a stipendistkinje za 2011. biće proglašene na svečanoj ceremoniji koja će biti održana u Beogradu.

BLIC

Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

Један од највећих проблема са којима се суочава српска просвета као и друштво у целини је свакако процес депопулације становништва. Поред Војводине овај тренд се јако осећа и у ужичком крају. Начелник школске управе гдин Блаже Чубрило је у средствима јавног информисања у неколико наврата износио  статистичке податке у вези са образовањем. Индикативан је навод по коме је 1986. године на простору Златиборског округа било око 48 000 ученика од првог до осмог разреда док је њихов број у данашње време сведен на мање од 24 000. Исти проблеми, истина у нешто мањој мери, осећају се и на нивоу града. Пошто је деце сваке године све мање то доводи до појаве да многи наставници губе дотадашње норме часова (у нижим разредима са губитком одељења запослени учитељи остају без радних места) а школе остају са значајним вишковима неискоришћеног простора.

Упркос наведеном тренду Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

У чему је тајна успеха? Главни мото којим се запослени у Првој основној школи краља Петра II руководе је да интереси ученика, како речју тако и делом, буду увек на првом месту. Наставници улажу велику енергију да би разумели дечје проблеме и недоумице а приликом превазилажења свакодневних тешкоћа (спорне оцене, лакши дисциплински преступи и сл), наравно уколико то објективне околности дозвољавају, обично се примењују решења која су повољнија по децу. Чини ми се да су то кључни разлози због којих нам из године у годину све већи број родитеља указује поверење уписујући децу у Прву основну.

Други разлог за велико интересовање ученика је свакако богато наслеђе. Мало је основних школа у Србији које се могу подичити тако богатом традицијом попут Прве основне. У њој су базична знања стицали књижевници Милутин Ускоковић, Славко Вукосављевић, Љубомир Симовић; уметници Марија Мага Магазиновић (балерина, глумица, филозоф, писац), Стојан Стив Тешић (режисер – добитник оскара), Надежда Нађа Тешић (писац и режисер); стручњаци из разних области- Зоран Герзић (редовни професор на Медицинском факултету и директор Института за дигестивне болести КБЦ у Београду), Душан Груден (доктор техничких наука и инострани члан Југословенске академије инжењерских наука у Београду); национални хероји- мајор Коста Тодоровић, Љубица Чакаревић; политичари- Балша Говедарица (председник Врховног суда Србије), Петровић Никола (успешан бизнисмен у САД и Мексику; једно време председник Конгреса српског уједињења), Милан Никитовић, Мирослав Мартић и многи други.

И поред свега Прва основна школа трпи извесне тешкоће са којима редовно упознајемо надлежне. Јавности је познато да су у нашој установи основну школу завршиле велике спортске звезде. Ученици знамените „Андрије Ђуровић“ били су: атлетичарке Оливера Јевтић, Снежана Костић; фудбалери и фудбалски тренери Радомир Антић, Слободан Доганџић – Догац; одбојкашице Весна Читаковић, Ана Јокановић  и многи други којима се поносе како град Ужице тако и читава Србија. Тужни смо јер, упркос вансеријским резултатима, од оснивача још увек нисмо добили спортску халу и што у Плану капиталних инвестиција за град Ужице 2010-15. нису опредељена средства за ту намену. Друго, због велике „навале“ ђака последњих година имамо потребу за додатним школским простором. Било би нам жао ако због помањкања учионица не будемо могли да изађемо у сусрет свим жељама родитеља и ученика за уписом у први разред. У случају да се масован тренд уписа настави и наредних година постоји објективна могућност да  до тога и дође.

Свим ученицима, њиховим родитељима и целокупној ужичкој јавности се захваљујемо на досадашњој подршци. Ђацима желимо срећан и успешан почетак школске године.

У име колектива Прве основне школе краља Петра II

професор Никола Бацетић