Правна питања и одговори

Krajem septembra Srbija je bila „zvezda u usponu” u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest!

Srbija je iskoračila još jedan korak u visinu, u nadmetanju koje se naziva „zvezda u usponu”(Rising Stars). Ne mučite se da otkrijete koja je to sportska igra, na delu je odmeravanje u malim sivim ćelijama ovdašnjih istraživača.

Svaka dva meseca veoma strogi i cenjeni „Naučna osmatračnica” (Science Watch) samerava koliko su koji pojedinci, časopisi, instituti i zemlje uznapredovali u bespoštednom objavljivanju vlastitih otkrića.

Svojevrsna liga šampiona u znanju.

U nogometu ni da se domogne prilike da zaigra, u glavometu od lake lasti pobeđuje. Naviknut na kukanje, naš narod radije će oplakivati ispadanje Crvene zvezde i Partizana nego što će se diviti uspesima svojih naučnika. I političari su iz naroda, ukoliko se drugačije ne ispostavi.

Pre sedmicu dana smo s velikom tugom obznanili da Beogradski univerzitet nije ušao na čuvenu Šangajsku listu (pretekao ga je Zagrebački), sada s većom radošću obelodanjujemo novi skok srpske nauke.

Srećan broj – trinaest

Krajem septembra Srbija je vodila u 11 naučnih područja, nedavno je isprednjačila u još dva – ukupno trinaest (samo u ovom slučaju srećan broj). Mic po mic, ali samo napred. Nasuprot opevanom aforizmu Vlade Bulatovića Viba – „Korak napred, dva nazad”.

Najučeniji ljudi u nas prepustili su takvo napredovanje drugima.

Kao i u sportskom, i u umnom takmičenju redosled se povremeno menja.

Navešćemo u kojim je to oblastima naša nadmašila ostale zemlje (prema najsvežijem rasporedu): poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, računarske nauke, inženjerske nauke, nauka o materijalima, farmakologija i toksikologija, fizika, nauke o biljkama i životinjama, psihijatrija i psihologija, društvene nauke (uopšte) i svemirske nauke (šta god se pod tim podrazumevalo).

Povratila je, dakle, vođstvo u biologiji i biohemiji koje je u pređašnjem sameravanju prepustila Kamerunu. U prethodnom je, ako se sećate, preuzela prvo mesto u poljoprivrednim naukama – što je razumljivo imajući u vidu pedološko-klimatske osobenosti i bogato istraživačko zaveštanje iz minulih decenija, i svemirskim naukama (a to nije, baš, lako rastumačiti).

„Tomson-Rojters”,koji kroz sažete statističke izveštajeprikazujepreglede ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu, ističe da Srbija nastavlja svoju prevlast, sa zvanjem „zvezda u usponu” na više polja.

Podsetimo da je pomenuta kompanija svojevremeno preuzela Institut za naučne informacije iz Filadelfije, najčuveniju međunarodnu ustanovu u ocenjivanju naučnog doprinosa (scijentometrija), koja je uvela razvrstavanje naučnika, časopisa i disciplina prema navođenju (citiranje).

Nauka se uzdiže, a zemlja?

U nekoliko navrata, prošle i pretprošle godine, naša zemlja je izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web service) „Tomson-Rojtersa”. Procene koje ukazuju na ubrzani napredak naših istraživača zasnivaju se na bibliometrijskim podacima, prikupljenim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje, inače, naplaćuje.

Promene u činjenicama se svakog drugog meseca zanavljaju, a „Naučni osmatrač” objavljuje spisak naučnika, instituta, zemalja i časopisa koji su ostvarili najveći postotak u ukupnom navođenju (citiranje). Srbija se više puta pojavila među državama nazvanim „zvezde u usponu”. Kako se to ustanovljuje?

U razmatranje se uzima 4.400 naučnih časopisa za sva istraživačka područja (svake godine najmanje 200 najcitiranijih), iz čega se izvlače zaključci koje to oblasti najviše napreduju, koje zemlje imaju najviše uticaja, ko su najcitiraniji pojedinci i najnavođeniji časopisi. Ukoliko želite da imate dublji uvid u istraživačku moć instituta, kompanija, izdanja i zemalja, možete pristupiti široj bazi podataka s više od 11.000 časopisa razvrstanih u „Suštinskim naučnim pokazateljima”.

Ovakve procene i ocene su prvi put izašle na svetlo dana 1981. godine.

Same naučnike i državne zvaničnike valjalo bi osobito da obraduje saznanje da je naša zemlja predvodnica u danas najbitnijim područjima za istraživanje i visoko obrazovanje. Nauka ide uzlaznom linijom, a preostali deo naše zemlje?

Stanko Stojiljković

Beograd — Pravne poslove u državnim organima treba da obavljaju samo diplomci državnih pravnih fakulteta, smatra Konferencija zajednica državnih pravnih fakulteta.

Oni su zatražili da država nastavi sa donošenjem po hitnom postupku Zakona o rezervisanim zanimanjima po kojem se, kako se ističe, obavljanje pravnih poslova u državnim organima poverava isključivo licima koja su završila državne pravne fakultete.

Uz opasku da takav zakon ima većina zemalja Evropske unije, u zaključku Konferencije se objašnjava da „država ima posebnu odgovornost za obrazovanje kadrova koji će raditi u državnim organima“.

Slični zahtevi i alarmantne tvrdnje koje su iznošene u javnosti i ranijih godina su se mogle čuti od predstavnika državnih fakulteta, naročito pred upis novih studenata, ističe Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta privatnog Univerziteta Union. „Najkraće, takvo rešenje, koje, siguran sam, nikada neće postati zakon, bilo bi protivno Ustavu koji ne poznaje razliku u pogledu pristupa zanimanja koja bi se zasnivala na tome da li je neko diplomu dobio na privatnom ili državnom fakultetu“, rekao je Vodinelić i dodao da je ovakva inicijativa „van savremenosti”, podsećajući da se Ministarstvo prosvete i nauke prošle godine nije složilo sa sličnim idejama.

Dok jedni ističu da se nije privatni pravni fakultet našao upetljan u aferu zbog „prodavanja diploma“, već državni, drugi navode da se na privatnim fakultetima masovno „kupuju diplome“, odnosno da su zahtevi koji se stavljaju pred studente mali ili nikakvi.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević kaže da se taj zahtev bazira na pojmu kvaliteta, tvrdeći da „oni koji su završili državne fakultete imaju po definiciji viši nivo znanja nego što imaju oni sa privatnih fakulteta. U ovoj fazi je to najverovatnije istina, jer ja osim državnih fakulteta znam samo dva ozbiljnija pravna fakulteta, dok ostali služe za izdavanje diploma“.

„S druge strane, ukoliko je država otvorila mogućnosti privatnog studiranja, nije ukinula ni jedan fakultet kroz proces akreditacije, onda ne vidim nikakav osnov da se traži da samo sa državnih fakulteta mogu lica da se zapošljavaju u državnom sektoru“, kaže Knežević.

On ističe da tržište rada može donekle da reguliše ono što se traži ovakvim zahtevom: ako oni koji odlučuju o zapošljavanju prepoznaju kvalitet na državnim fakultetima, daće prednost mladima koji ih završavaju u odnosu na one koji imaju diplomu privatnog fakulteta.

„Svako veštačko isključivanje privatnih fakulteta, naredbom ili bilo čime od strane države bilo bi protivno osnovnim slobodama, ali bilo bi protivno i aktima same te države, Zakonu o visokom obrazovanju. Podnosioci zahteva, naročito kao pravnici, ne smeju da nipodaštavaju akta sopstvene države“, ističe Knežević.

Budući da je i pri zapošljavanju često važnije ko je čiji, a ne sa kog fakulteta ima diplomu, Knežević kaže da će vreme i činjenica da su Srbiji neophodni stručni kadrovi, čiji se manjak itekako oseća, najviše uticati na podizanje nivoa visokog obrazovanja.

B-92

РТВ

Нова школска година „стартује“ у четвртак, а почетак школе, осим за ђаке прваке, који први пут седају у клупе, може бити стресан и за запослене, јер је у току формирање листа технолошких вишкова у просвети.

Листе вишкова учитеља и наставника праве директори школа до 1. септембра, али истовремено до тог датума достављају и податке о томе да ли и колико потражују нових запослених.

На почетку школе и пред локалним самоуправама је изазов да усвоје нову мрежу образовно-васпитних установа, посао који је уз оптимизацију броја одељења и запослених у школама, предвиђен као део мера стратегије образовања у Србији.

Сваке године 1.000 првака мање

Локалним самоуправама, како је раније најавио помоћник министра просвете Желимир Попов остављен је рок да до октобра уреде нову мрежу школа, уместо садашње скупе и нерационалне, која одговара броју ученика од пре 30 година.

Попов је упозорио да је мањак деце у Србији велики, пре свега популациони проблем, и нагласио да је сваке године око 1.000 првака мање.

Године 2001. у први разред уписана је 81.000 ђака, а прошле године око 72.000. По једног ученика има 31 школа у Србији, по два – 48, по три 66.

У близу 80 школа иде по четири ученика, у око 60 по пет ђака.

То значи да у нешто више од 270 школа, од око 1.760 колико их је у Републици, има тек око 900 ђака, подаци су које су прошле године износили синдикати образовања.

У 59 неразвијених општина има нешто више од 101.000 ђака, а само у четири највећа града, Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу има 47 одсто свих школа и у њих иде 51 проценат свих ђака.

Истовремено, у 147 школа има више од по 1.000 ђака, а само у Београду 54 школе имају више од по 1.300 ученика.

Подаци говоре и да у 67 одсто школа иде свега 9,4 одсто ученика, док у осталих 33 одсто школа иде 90,6 процената ђака.

Почетак школе неће бити обележен штрајком

У Министарству просвете и науке Танјугу је речено да су неке општине своју обавезу формирања нове мреже школа завршиле, неке су кренуле у тај посао, али да има и оних које још нису ништа урадиле.

Ове године комплет бесплатних уџбеника биће проширен и на ђак е трећег разреда, док је град Београд омогућио свим основцима да добију уџбенике на коришћење и да их по завршетку разреда врате.

Издавачи и Министарство тврде да ће књиге бити на време допремљене у школе.

Мање потешкоће у снабдевању уџбеницима могуће су у српским школама на Косову и Метохији, јер ће издавачи допремити књиге до Косовске Митровице, рекао је Танјугу начелник Школске управе Предраг Стојчетовић и навео да ће се школе даље саме организовати .

Почетак школе, 1. септембар, према тврдњама синдиката неће бити обележен штрајком, за разлику од прошле године, јер синдикати имају уверавања државе да ће протокол, договорен пролетос, бити испоштован.

Синдикатима, али и онима који креирају образовну политику предстоји рад на реформи средњих стручних школа, као и на реформи гимназија .

Први дан у школама протећи ће уз традиционалну добродошлицу и приредбе у част најмлађих школараца.

У Србији има око 920.000 ђака основних и средњих школа, који, након усвајања измена Закона о основама система образовања и васпитања, неће смети да имају више од 25 неоправданих изостанака . До сада су могли без оправдања да изостану са 30 часова.

Први распуст од 3. до 7. новембра

Упис првака још није завршен, па родитељи који то до сада нису учинили, своју децу у школе могу уписати до 1. септембра.

Након почетка школске године први распуст ђаци ће имати од 3. до 7. новембра. Ученици ће се нешто дуже одмарати за време зимског распуста од 4. до 13. јануара 2012. године.

Пролећни одмор трајаће до 9. до 16. априла. Школска 2011/12. за ученике осмог разреда завршава се 25. маја 2012, док ће ученици свих осталих разреда основних школа на распусту бити од 8. јуна.

Матуранти гимназија распуштају се 18. маја, а матуранти средњих стручних школа 25. маја, док остали средњошколци на летњи распуст одлазе 15. јуна.

Strateški partneri – SPS iskreno očekuje da nastavi saradnju sa DS-om, a verujemo da će predsednik Tadić prihvatiti da Ivica Dačić bude na čelu Vlade

Žarko Obradović

Poslednji dogovor sa DS-om je da izbori budu krajem marta ili poČetkom aprila… Ministar prosvete Žarko Obradović

Zamenik predsednika SPS-a Žarko Obradović najavio je u intervjuu za Press da će socijalisti tražiti od predsednika Srbije Borisa Tadića da sledeći premijer bude Ivica Dačić.

– SPS iskreno očekuje da posle izbora nastavi saradnju sa DS-om, a naš predlog biće da Ivica Dačić bude premijer – kaže Obradović.

Znači li to da SPS nije zadovoljan kako Mirko Cvetković vodi vladu?

– Ne, naprotiv, sa premijerom Cvetkovićem odlično sarađujemo, veoma je korektan čovek, veliki profesionalac i za ove tri godine nismo imali gotovo nijedno sporno pitanje, ali dogovor unutar SPS-a je da bi naš predsednik trebalo da bude na čelu buduće vlade. Znamo da se o tim stvarima odlučuje posle izbora, da to zavisi od izbornog rezultata, ali nemamo razloga da ne kažemo jasno kakve su naše ambicije.

Očigledno ste optimisti u pogledu izbornog rezultata?

– Očekujem dvocifreni rezultat SPS-a i da posle DS-a budemo najjača stranka u novoj vladajućoj koaliciji.

Nadate se rotaciji premijerske funkcije?

– Naravno. Verujemo da će Tadić i DS prihvatiti da Dačić bude predsednik vlade.

Pošto se otvoreno zalažete za saradnju sa DS-om, onda je iluzorno pitanje da li možda planirate da se okrenete naprednjacima.

– Tako je, jer je DS strateški partner SPS-a.

U SPS-u verujete da će ova vlada ostati u istom sastavu i da vam više niko neće biti potreban, poput LDP-a?

– Da, a ako bude bilo potrebe i saglasnosti da još neko bude član te koalicije, zašto da ne, vrlo rado. Naravno, na način da se ne izgubi identitet ove koalicije koja je u teškim ekonomskim i socijalnim oklonostima postigla ozbiljne rezultate.

Ponovo biste i sa Dinkićem s kojim ste poslednjih dana u javnom sukobu zbog obostranih prozivki?

– Sa naše strane apsolutno nema sukoba. Istina je da pojedine članice vladajuće koalicije promovišu svoje partijske i izborne programe koji nisu deo koalicionog dogovora. Pripremaju se za izbore, ali SPS ima pravo na svoj politički stav.

Dotiče li vas to što Dinkić tvrdi da SPS nema ideje?

– Neke njegove ideje su veoma čudne. Bilo bi bolje da smo te Dinkićeve ideje čuli 2001. godine. Zato su danas to stavovi koji nemaju budućnost, nego su deo njegove izborne kampanje.

Zna li se nešto konrektnije kada će biti izbori?

– Poslednji dogovor sa DS-om bio je da izbori budu na proleće 2012, krajem marta ili početkom aprila

Većina partija je već najavila termin kada kreće u kampanju. Kakvi su planovi socijalista?

– SPS je suštinski u kampanji od onog trenutka kada je formirana ova vlada. Ono što rade naši koalicioni partneri i SPS, predsednik Dačić i naši ministri, ali i Jovan Krkobabić i Dragan Marković Palma, najbolja je kampanja za nas. A zvaničnu kampanju ćemo početi kada se raspišu izbori, dakle posle Nove godine.

Hoćete li ponovo na izbore u koaliciji sa Palmom i Krkobabićem ili je moguće da vam PUPS okrene leđa?

– Odnosi unutar te koalicije su odlični uprkos nekim pojedinačnim iskakanjima koji su deo autonomnosti svake stranke. Očekujem da ponovo nastupimo na izborima zajedno, ali ako se slučajno desi da nas neko napusti, bože moj, i to je deo života. Ni koalicija „ZES“ neće biti onakva kakva je bila, jer URS sada nastupa sam.

Jesu li vas iznenadile poruke Angele Merkel?

– Ne. Kao profesor bavim se geopolitikom. Za mene je to logičan nastavak politike koju Nemačka sprovodi. Ne možete očekivati od jedne države koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova da kaže nešto što će ići u prilog Srbije. Postoji nekoliko njenih poruka: „Srbi u EU – da“, „Saradnja – da“ i „I treba ukinuti paralelne institucije“.

Da li ste i vi u SPS-u te njene poruke shvatili kao uslov „EU ili Kosovo“?

– Drugim rečima to što je rekla Merkelova znači da Srbija treba da prizna takozvanu nezavisnost Kosova što je za nas apsolutno neprihvatljivo. Gospođa Merkel ne nastupa sa stanovišta EU, nego države koja je njena članica, ali koja ima vrlo važno, možda i vodeće mesto. Ali, nije logično da EU traži nešto od nas što neke njene članice nisu prihvatile. Čim su životni problemi građana počeli da se rešavaju dijalogom Beograda i Prištine, koji je krenuo uzlaznom putanjom, napravljen je problem. Očigledno mnogima to ne odgovara, jer smo pokazali da smo kompetentni da nađemo rešenja, a da više ne piju vodu stereotipi da je Srbija uvek kriva za sve. Srbija želi da bude kandidat za člana EU.

Predsednik Tadić je upozorio da postoji mogućnost da Srbija ne dobije kandidaturu do kraja godine, jer ne želi da se odrekne Kosova. Kakav je stav SPS-a

– Nije smak sveta ako se to dogodi. Važno je da građani razumeju da činimo sve da postanemo članovi EU, ali i da vodimo računa o svom narodu.

Može li to da izazove neke potrese u Srbiji, vladajućoj koaliciji, ubrza izbore…?

– Ne verujem. Ovo vreme traži ozbiljnost i odgovornost svih.

Podržavate li održavanje gej parade?

– Da. Pravo te populacije je da iskaže svoju posebnost, pa i putem parade. Ali se apsolutno slažem sa svojim predsednikom i ministrom policije Dačićem da treba da postoji saglasnost svih predstavnika države u vezi sa tim.

Strahujete li od nasilja?

– Kada postoji saglasnost svih u državi onda je moguće organizovati neki skup bez nasilja. A kada postoje pukotine unutar vladajuće koalicije, onda je sve moguće. Zato državni vrh mora da bude jedinstven.

Pošto ste dva puta bili kandidat SPS-a za gradonačelnika Beograda, da li ćete ponovo u tu izbornu trku?

Vlast u Crnoj Gori ima fobiju od Srbije

Kako kao ministar prosvete i čovek koji je rođen u Crnoj Gori doživljavate raspravu o sudbini srpskog jezika u toj državi?

– Crna Gora radi sve one stvari koje rade države koje žele što više da istaknu svoju nezavisnost i neku posebnost, poput crkve ili jezika, s čim se apsolutno ne slažem. Nije normalno da se srpski jezik kojim govori većina građana Crne Gore protera iz obrazovnog sistema i iz institucija. I to govori o jednoj vrsti fobije i straha od Srbije koji postoji kod dela vlasti u Crnoj Gori.

Verovatno ste razočarani što su iz školskih udžbenika u Crnoj Gori „proterani“ veliki srpki pisci?

– To je nerazuman i nepotreban potez. Ne mogu da shvatim da se ljudi iz srpske ili crnogorske akademije nauka, koji su se izjasnili kao Srbi ili su živeli u Srbiji sklone iz nastavnih planova i programa. Nažalost, to je politika, s kojom očigledno još uvek nema snage da se prekine.

– Ne. Oba puta prihvatio sam predlog svoje partije da budem kandidat da bih promovisao politiku i program partije. Ja sam čovek koji treba da bude u funkciji politike partije, i stalno ponavljam da ne bih bio ministar prosvete da nisam član SPS-a.

Imate li ambicije da ostanete ministar prosvete?

– Iskreno, da bi se postigao neki ozbiljan rezultat u obrazovanju potreban je kontinuitet, ali o tome se odlučuje posle izbora.

Sledeće nedelje počinje školska godina bez štrajka…

– Počinje bez ikakvih problema. Ne znam da li je neko razočaran zbog toga, ali štrajka prosvetnih radnika neće biti.

Kakva je situacija sa besplatnim udžbenicima?

– Dobra, izdavači već isporučuju udžbenike za đake do trećeg razreda osnovne škole. Besplatne knjige od države će dobiti 228.800 osnovaca, dok je gradonačelnik Dragan Đilas proširio tu akciju i u Beogradu na svih osam razreda. Očekujem da iduće godine u čitavoj Srbiji bude obuhvaćen i četvrti razred, posle čega ćemo napraviti analizu, ali ne mogu da razumem protivnike ove ideje koji smatraju da roditelji treba da kupuju svake godine udžbenike za svoju decu, iako država hoće da im ih da na korišćenje besplatno.

Nenad Čaluković