ПОТПИСАН ПКУ
Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика који регулише и питања отпремнина, прековременог рада и технолошких вишкова, потписан је данас у Влади Србије. Уговор су потписали министар просвете и науке Жарко Обрадовић и преседници Синдиката просветних радника „Независност“, Уније синдиката просветних радника, Синдиката радника у просвети Србије, Синдиката образовања Србије, Томислав Живановић, Драган Матијевић, Слободан Брајковић и Бранислав Павловић.
Министар Обрадовић је казао да је договор о потписаном документу постигнут средином јула и да је уговор важан јер ће Влада Србије, Министарство просвете и науке, као и репрезентативни синдикати заједно наставити да унапређују положај запослених и квалитет образовања у Србији.
Он је изјавио да ће број наставника који су технолошки вишак у следећој школској години бити познат након формирања листи које се састављају од 15. августа до 1. септембра.
„Према нашем договору и потписаном споразуму, од 15. августа до 1. септембра се праве листе технолошких вишкова и онда ћемо тачно знати о коликом броју људи је реч“, рекао је Обрадовић.
Министар је казао да је суштина формирања листи да се утврди тачан број људи који јесу технолошки вишак, али и да се од директора школа добију одговори.
„Проверићемо да ли ће евентуално да се деси да неко од директора не пријави потребе за одговарајућим кадром, јер ако би учинио тако нешто онда би се у пракси десило да је неко технолошки вишак, а ми бисмо расписали конкурс за нову особу“, рекао је Обрадовић.
Председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић казао је да су синдикати задовољни потписивањем уговора и најавио интензивнију сарадњу од почетка септембра.
„Добро је да су се сви синдикати сложили око текста уговора у коме смо прецизирали нека питања, али наш социјални дијалог се не завршава на овоме“, казао је Павловић.
Председник Уније синдиката просветних радника Драган Матијевић казао је да је највећи друштвени проблем Србије и образовања то што у систему има све мање ученика.
„За последњих 12 година из система образовања је нестало око 180.000 ученика, а ми смо у Србији за 20 година изгубили цео Крушевац деце“, казао је Матијевић.
Како су раније рекли у Школској управи Шумадијског округа, око 300 учитеља и наставника је проглашено технолошким вишком за следећу школску годину и остаће без посла или ће радити са мањим фондом часова.
РТВ
ЗА СЕПТЕМБАРСКИ РОК ВИШЕ ОД 9.400 БРУЦОШКИХ МЕСТА
Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.
Upisne aktivnosti u drugom roku počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.
Upis će trajati do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.
Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).
Drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).
Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima
Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu.
Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.
Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.
ТАNJUG
НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА ПОЧИЊЕ У ЧЕТВРТАК, 1. СЕПТЕМБТА
RTV
Nova školska godina za oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji počeće u četvrtak, 1. septembra, predviđeno je kalendarom školskih aktivnosti Ministarstva prosvete i nauke.
Po prvi put u školske klupe treba da sedne i oko 72.000 đaka prvaka.
Upis prvaka još nije završen, pa roditelji koji to do sada nisu učinili svoju decu u škole mogu upisati do 1. septembra.
Nakon početka školske godine prvi raspust đaci će imati od 3. do 7. novembra. Učenici će se nešto duže odmarati za vreme zimskog raspusta od 4. do 13. januara 2012. godine.
Prolećni odmor trajaće do 9. do 16. aprila. Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, dok će učenici svih ostalih razreda osnovnih škola na raspustu biti od 8. juna.
Maturanti gimnazija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.
СМЕДЕРЕВО: ВИШАК ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА
SMEDEREVO – U smederevskim školama na, još uvek nezvaničnim spiskovima prekobrojnih, ima osamdesetak nastavnika i profesora, a tek polovina njih može da se nada da će držati časove od naredne nedelje. Za viškove se traži mesto među deficitarnim kadrom. Najmanje strahuju profesori jezika i matematičari, jer njih najviše traže.
Petak je dan D za bar polovinu prosvetnih radnika koji su se obreli na spisku tehnoloških viškova u osnovnim i srednjim školama.
Svoja imena među viškovima ovih dana zateklo 82-je nastavnika i profesora. Iako su liste prekobrojnih već trebalo da budu konačne, nadležni iz Školske uprave Požarevac dali su dodatnih nekoliko dana direktorima da usaglase liste nedostajućeg i viška nastavnog kadra.
Do petka direktori škola moraju da okončaju kadrovsko prekomponovanje. Nakon što pregledaju spiskove mogu da preuzmu radnike s odgovarajućom školskom spremom koji su ostali bez cele norme ili njenog dela, ukoliko im, naravno, fale.
POD BUNIM OKOM SINDIKATI budno prate racionalizaciju u školama. Jasminka Marić, predsednica sindikata „Nezavisnost“ za područje školske uprave Požarevac, kaže da su spiskovi još uvek samo cifre, a da stvarnost može biti i drugačija. Sindikalci u petak imaju sastanak posle kojeg će izneti svoj stav o ovome.
– Direktori trenutno međusobno nalaze rešenje za prekobrojne nastavnike i profesore. Očekujemo da nakon toga ne bude mnogo onih koji će ostati bez norme. Neki će, sigurno je, morati da rade u dve ili čak tri škole da bi imali maksimalnu normu. Neki će, nažalost, imati umanjen fond časova i manju zaradu, kaže Miša Ivković član Gradskog veća. On kaže da će pet učitelja koji su na listama viškova biće raspoređeni na rad u produžene boravke u školama.
Škole trenutno potražuju 44 nastavnika i profesora. Kada se uporede liste potreba i viškova, i kada škole međusobno razmene kadar, polovina prekobrojnih može biti na tankom ledu. Neki će platiti danak nagomilavanju kadrova. Prethodnih godina učionice su se neracionalno nastavnim kadrom, a bilo je sve manje đaka. Tako jedna srednja škola ima dva profesora istog predmeta koja dele 40 odsto norme, što znači da je jedan nepotrebno zaposlen.
Najmanje bi za posao trebalo da strahuju matematičari i profesori stranih jezika. Škole su navele da traže sedam profesora matematike, trinaest stranog jezika, i pet srpskog jezika i književnosti.
„Večernje novosti“
ЂАЦИ ЗАОБИЛАЗЕ ГРАЂЕВИНУ
U većini građevinskih škola za zanate se nije niko prijavio. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinci brzo dolaze do posla
UČIONICE spremne za tesare, zidare i armirače ostaće i u septembru prazne. Srednjoškolci su nezainteresovani za građevinske zanate, a većini stručnih škola u Srbiji koje školuju ove kadrove nije se prijavio nijedan đak. S druge strane, tržište vapi za građevincima, dobro su plaćeni i za njih posla uvek ima.
Čak i Građevinska škola u Beogradu, koja uspeva da popuni oko 80 odsto školskih klupa, ove godine nije imala nijednog prijavljenog učenika za smerove – staklorezac, kamenorezac i polagač podnih obloga!
– U Beogradu je situaciju još najbolja – kaže za ”Novosti” Momir Andesilić, predsednik Zajednice geodetskih i građevinskih škola Srbije. – Samo je nekoliko ostalih škola uspelo da prikupi oko 20 odsto od predviđenog broja đaka na trogodišnjim profilima.
Kako tržište već godinama kuburi s majstorima, ovim đacima ponuđene su i dodatne pogodnosti. Građevinske firme ih stipendiraju tokom celog školovanja, a za njih su obezbeđena i mesta u đačkim domovima. A kada završe školu, vrsni majstori zarađuju dobro. Dnevnica im je najmanje 50 evra i do posla dolaze lako.
Građevinci su među profilima koji se najkraće zadržavaju na tržištu rada. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se 1.832 armirača, betonirca, tesara i zidara, s trećim stepenom stručne spreme, a sa drugim stepenom stručnosti još 799 građevinaca – pomoćnika ovih majstora.
– Ova zanimanja spadaju u grupu onih sa kojima se ljudi brže zapošljavaju – kažu u NSZ. – Od početka godine poslodavci su tražili 1.617 radnika ovih struka, a s naše evidencije se u tom periodu zaposlilo 335 osoba. Poslodavci povremeno imaju poteškoća u obezbeđivanju ovih kadrova, jer su mnogi od njih angažovani na crno.
Zato rad na crno daje krivu sliku da ima nezaposlenih građevinaca. Jer su mnogi od njih neprijavljeni, a na evidenciji su Zavoda kako bi obezbedili zdravstveno osiguranje.
– Teško je objasniti zašto svi toliko beže od građevinskih radova. Većina poslova je sada mehanizovana i malo se radi ručno – napominje Andesilić.
Odeljenja su, ipak, prazna, a đaci bi u administraciju, a ne na gradilište.
„Večernje novosti“
