Правна питања и одговори

Zagrevanje stolice 2

U drugom upisnom roku ostala su još 4.952 slobodna mesta na fakultetima i 4.453 na visokim školama. Prijavljivanje počinje 3. septembra

– Poslednja šansa za brucoše!

– Slobodnih mesta ima više nego prošle godine, pa se nadamo da će svi koji su želeli uspeti da upišu fakultete i više škole u drugom roku – rekao je za Kurir Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete, i dodao da šansu da u drugom krugu dobiju indeks ima ukupno 9.405 studenata.

O trošku države na fakultetima moći će da se školuje 1.246 studenata, dok 3.706 čekaju samofinansirajuća mesta. Preostala 4.453 moći će da konkurišu za indeks neke od viših škola. Prijavljivanje će biti organizovano 3. i 4. septembra, a prijemni ispiti polagaće se 5, 6. i 7. septembra.

Najviše slobodnih mesta, i to 2.244, ostalo je na Beogradskom univerzitetu: na Tehnološko-metalurškom, Matematičkom, Mašinskom, Fizičkom, Poljoprivrednom, Šumarskom i Hemijskom fakultetu.

– Navala je i ove godine bila na Stomatološkom, a najmanje popularan bio je Poljoprivredni fakultet. Za razliku od prethodnih godina, ove se nešto više studenata prijavilo na prirodne i tehničke nauke – objasnio je Jauković.

Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu ostalo je jedno budžetsko mesto na filmskoj i TV produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i 23 samofinansirajuća mesta za buduće dizajnere, konzervatore i restauratore, TV, filmske i pozorišne profile.

Dva odsto od budžetske kvote predviđeno je za strane studente, naše državljane koji su školu završili u inostranstvu, studente s posebnim potrebama i pripadnike manjinskih grupa.

S. Bosanac – D. Tadić

 

Potrebna dokumentacija

 

Pored prijavnog lista za prijavu je potrebno:

4 fotokopija svedočanstava sva četiri razreda srednje škole (original na uvid)

4 fotokopija diplome o položenom maturskom ispitu (original na uvid)

4 fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih

4 dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

 

Slobodna mesta

 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 2.048

 

Poljoprivredni 303

Teh. „Mihajlo Pupin“ 269

Ekonomski 265

Građevinski 212

Filozofski 194

Matematički 173

Tehnički 171

Tehnološki 154

Pravni 97

Medicinski 60

Umetnosti 35

Fizičko vaspitanje 6

Učiteljski (na mađarskom) 1

 

UNIVERZITET U BEOGRADU 2.244

 

Tehnički – Bor 258

Matematički 240

Tehnološko-metalurški 207

Mašinski 194

Poljoprivredni 194

Filološki 159

Fizički 152

Šumarski 147

Bogoslovski 125

Hemijski 121

Rudarsko-geološki 85

Fizička hemija 79

Fizičko vaspitanje 62

Biološki 49

Elektrotehnički 45

Učiteljski 39

Veterinarski 38

Građevinski 37

Filozofski 13

 

UNIVERZITET U Kragujevcu 1.364

 

Pravni 385

Ekonomski 310

Agronomski 201

Mašinski 175

Prirodno-matematički 121

Tehnički 75

Filološko-umetnički 41

Medicinski 32

Mašinski (Kraljevo) 24

 

UNIVERZITET U Novom Pazaru 113

 

Pravno-ekonomski 74

Tehničkih nauka 39

 

UNIVERZITET U Kosovskoj Mitrovici 1.365

 

Pravni 477

Tehničke nauke 188

Ekonomski 199

Prirodno-matematički 166

Filozofski 137

Poljoprivredni 136

Fizičke kulture 86

Učiteljski 61

Medicinski 31

Umetnički 21

 

UNIVERZITET U Nišu 1.747

 

Elektronski 349

Pravni 346

Prirodno-matematički 251

Mašinski 246

Ekonomski 190

Građev. arhitektonski 157

Tehnološki 126

Zaštite na radu 28

Fizičko vaspitanje 25

Filozofski 17

Umetnosti 12

Napomena

U tabelama se nalazi spisak slobodnih mesta na fakultetima, dok se ukupan broj slobodnih mesta na univerzitetima odnosi i na više škole.

 

KURIR

„Prvi zatvoreni bazen u Valjevu, u zgradi Tehničke škole, će biti završen do sredine avgusta.“ – Snežana Samardžić Marković

Ministarka omladine i sporta o izgradnji bazena u Valjevu. (sajt Ministarstva omladine i sporta, 7. 4. 2011. godine)

Komentar Istinomera

Priče o izgradnji zatvorenog bazena Valjevcima su servirali kako lokalne, tako i republičke vlasti, ali pošto se ni posle nekoliko godina ništa nije dogodilo, bazena su započeli da grade učenici i profesori u okviru Tehničke škole. Sa zemljanim radovima krenuli su 7. marta, a kao kraj izgradnje pominjali su oktobar tj. dan škole.

A onda se u projekat uključilo ministarstvo sporta. Izgradnja će koštati oko 19 miliona dinara, a finansiraće je Ministarstvo sa 12 miliona dinara, dok će ostatak novca obezbediti škola, u kojoj će biti smešten bazen. Tada je ministarka istakla da će bazen biti završen već sredinom avgusta.

To se, međutim, nije dogodilo, građani Valjeva i dalje čekaju na bazen, a Istinomer ministarki dodeljuje ocenu „neispunjeno“.

Analiza objavljena: 21. 08. 2011.

 

 

 

Po projektu za podizanje kapaciteta omladinskih udruženja i grupa, Kancelarija za mlade u Kragujevcu organizuje tri seminara na kojima će obučiti mlade na tri teme i omogućiti im da aktivnije rade na organizovanju i realizaciji aktivnosti kojima će nastojati da poboljšaju položaj mladih u lokalnoj sredini.

Nakon obuke biće raspisan konkurs za dve omladinske akcije koje će biti finansirane sa po 20.000 dinara.

Drugi krug obuke biće realizovan od ponedeljka, 22. do. četvrtka, 25. avgusta, a teme radionica su: pisanje projekata, aktivno učešće mladih, izgradnja uspešnog tima.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem podataka (ime i prezime, godište, e-mail adresa, broj mobilnog telefona) na: e-mail kzmkg@yahoo.com, putem SMS-a na broj 062/175-49-33, ili lično u Kancelariji za mlade, svakog radnog dana od 09 do 16 časova.

RADIO CENTAR 98.7MHZ

Novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da, u statusu vanrednog đaka, do novembra položi i – vrati se u redovnu nastavu

Ove nedelje počinje polaganje popravnih ispita za, kako se procenjuje, oko 20.000 učenika u Srbiji. Iako precizni podaci ne postoje, jer neki smatraju da se ova brojka odnosi na broj đaka, a drugi na ukupan broj jedinica, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da razred svake godine ponavlja oko 4.000 srednjoškolaca. Najviše ponavljača lane je bilo u prvim (1.904) i drugim razredima (1.246 učenika) srednjih škola. Statistika takođe govori da u gimnazijama na popravni stigne najviše tri đaka iz svakog odeljenja, dok je u srednjim stručnim školama daleko lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim školama.

 

Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da su matematika, fizika i hemija i dalje objektivno najteži predmeti.

– Nisu ti predmeti bauk, već je zahtevna sama materija, koja traži permanentan rad. Nekada se padalo i iz geografije, ali su profesori promenili pristup jer to materija dozvoljava, a što je mnogo teže kod pomenutih predmeta – kaže Sokić.

On objašnjava da se popravni polaže pred tročlanom komisijom, da đaci polažu pismeno i usmeno, zavisno od predmeta, a tamo gde postoji praktični rad i praktično.

– Tačan broj đaka koji su polagali popravni i pali godinu znaće se na kraju kalendarske godine, jer novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da ipak nadoknadi propušteno tokom godine. On se upisuje u statusu vanrednog đaka, ali može da prisustvuje redovno časovima i, ukoliko do novembra položi, može da se vrati u redovnu nastavu – objašnjava naš sagovornik.

Profesor dr Drago Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije, inače poznat i kao direktor prve škole bez ponavljača u SFRJ (OŠ „Dragojlo Dudić” u Malom Mokrom Lugu, 1971. godine), kaže da broj od 20.000 đaka na popravnom ispitu ukazuje na veliki pedagoški i društveni problem.

– Nisu krivi đaci. Ovo je veliki dokaz nereformisane i nehumane škole u kojoj pedagoški radnici nisu preuzeli odgovornost da do uspeha dovedu sve sposobne učenike. Inače, kada je kolektiv OŠ „Dragojlo Dudić” počinjao akciju i projekat škole bez ponavljača, tada je u školama SFRJ godišnje bilo oko 360.000 ponavljača – kaže profesor Pantić.

On na osnovu svog velikog pedagoškog iskustva i četiri decenije proučavanja problema efikasnosti u školama i na fakultetima, preporučuje školama da ukinu ili svedu ponavljače na izuzetne slučajeve.

– Za deset meseci učenja u toku godine nemoguće je da rezultat našeg rada s bilo kojim učenikom bude – nula (jedinica). Ostavimo se sujeta i „čuvara” naučnog digniteta kroz „naš” predmet, pa preispitajmo kvalitet svog rada, kakva nam je metodika rada, koliko pomažemo učenicima i njihovim roditeljima da prevaziđu egzistencijalne probleme danas – smatra dr Pantić.

Mr Dušica Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja nedavno je objavila rezultate prvog velikog istraživanja posle 30 godina među populacijom đaka koji ponavljaju razred, koji pokazuju da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da je krizni period u petom i šestom razredu i da najviše ponavljača ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece.

– Iako podaci za period 1997–2006. godinu pokazuju da broj ponavljača u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da se može reći da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/99. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine ih je bilo četiri puta više (8.531) – kaže Dušica Malinić.

Sandra Gucijan

 

Oko 1.000 učenika osmog razreda koji iz zdravstvenih razloga u junu nisu bili u mogućnosti da izađu na završni ispit, polagaće “malu maturu“ tokom sledeće sedmice.

Ispit iz srpskog odnosno maternjeg jezika biće održan 25. avgusta, a narednog dana iz matematike, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Procedura polaganja ispita je nepromenjena, a na malu maturu izaći će i oni đaci koji su zbog neprimerenog ponašanja na junskom testu bili udaljeni sa „male mature“.

Ispiti u matičnim osnovnim školama oba dana počinju u 10.00 i traju do 12.00 sati.

Na završni ispit, uveden ove godine kao novina, moraju da izađu svi učenici osmog razreda, jer tim testom zaokružuju osnovno obrazovanje, a bez uverenja o položenoj „maloj maturi” neće moći da nastave školovanje.

(Tanjug)