Правна питања и одговори

– Brucoši koji su pre nekoliko dana upisali fakultet u statusu budžetskih trebalo bi da budu prva generacija koja će morati da položi sve ispite i osvoji 60 ESP bodova da bi imali pravo da se i u narednoj godini školuju o trošku države. Prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, ova obaveza važiće i za sve druge akademce koji žele da nastave studiranje kao budžetski.

Studenti, međutim, najavljuju da će tokom ove godine tražiti novu izmenu Zakona i olakšice, jer, kako tvrde, reforma visokog obrazovanja nije urađena do kraja.

Milan Popović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže za Danas da je u ovom trenutku to „želja studenata“, ali da sa Ministarstvom prosvete imaju odličnu saradnju i da se nada da će oni „realno sagledati činjenice“. Popović dodaje da će sa Ministarstvom tek dogovarati da uslov za budžetski status bude između 48 i 52 boda. Podsetimo, još ove godine važi olakšica da se naredna godina o trošku budžeta može upisati sa osvojenih najmanje 48 bodova.

Akademci tvrde da je u ovom trenutku nerealno očekivati da studenti daju godinu za godinom, jer nastavni programi na mnogim fakultetima nisu reformisani.

Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, kaže za Danas da je i dalje najveći problem to što opterećenje nije prilagođeno mogućnostima većine studenata, pa je „nominalno 60 ESPB, koliko student treba da ostvari u toku jedne školske godine, realno mnogo više“. Kako kaže, nekadašnji dvosemestralni predmeti su samo „prepakovani“ u jednosemestralne, a gradivo nije rasterećeno jer profesori smatraju da je sve bitno.

Kao najveće krivce za nedovršenu reformu Živić smatra profesore, napominjući da bi studenti bili aktivniji kada bi se u nastavi primenjivale savremene metode rada. On od septembra najavljuje seminar za studentske predstavnike o tome kako da sprovedu proces reevalucije bodova na svojim fakultetima.

– Upravo fakulteti treba da motivišu svoje studente da rade više. Na fakultetima, na kojima su profesori počeli da primenjuju savremene metode rada, primetni su rezultati. Nije suština visokog obrazovanja stalno smanjivati kriterijum i praviti mediokritete već raditi na kvalitetu i prilagoditi opterećenje da bi student mogao da završi fakultet za četiri godine. Ali studenti moraju unapred da znaju šta ih čeka, a ne da se uslovi stalno menjaju – kaže Živić.

Na pitanje da li su i akademci odgovorni za loše rezultate prolaznosti na ispitima, on odgovara da je bolonja doprinela da studenti prestanu da uče kampanjski. Živić ističe da su najveći teret reforme dosad podneli studenti i da je sada red na profesore.

Prorektorka za nastavu Beogradskog univerziteta Neda Bokan kaže za Danas da je teško proceniti da li će studenti ponovo tražiti olakšice prilikom upisa naredne godine. Ona navodi da je interes Univerziteta u Beogradu da ima studente, a ne samo studijske programe, ali takođe kvalitet i efikasnost. Bokan ukazuje da su rezultati prolaznosti na beogradskim fakultetima nezadovoljavajući i najavljuje da će se, nakon detaljne analize studijskih programa i ostvarenih rezultata na ispitima, pred Senatom na jesen naći predlog mera za povećanje prolaznosti. Prorektorka dodaje da je bilo slučajeva da se upravi Univerziteta javljaju studenti i njihovi roditelji, koji su „iskazali nezadovoljstvo niskom prolaznošću na nekim predmetima“, ali nije želela da kaže o kojim predmetima i fakultetima je reč. Ona ističe da je nakon toga razgovarala sa dekanima i određenim profesorima, ali da ne može još da oceni da li je to dalo efekte.

Svaki deseti diplomira u roku

Analiza prolaznosti prve generacije bolonjaca pokazuje da je tek svaki deseti student Beogradskog univerziteta uspeo je da završi fakultet u roku. Na fakultetima koji traju tri godine, studije je u predviđenom roku završilo 30 odsto, od ukupnog broja upisanih studenata. Rezultati prolaznosti studenata po predmetima za školsku 2009-2010. godinu pokazuju da je od 2.928 predmeta, na 334 predmeta prolaznost ispod 30 odsto.

DANAS

SKLOPILI BRAK: Melisa i Armin

Osim što je po mnogo čemu specifična, posebno zbog „sibirske klime“ i velikog broja stogodišnjaka, Pešterska visoravan neobična je i po tome što ovdašnji mladići, mahom srpske nacionalnosti, ne mogu da se ožene, neki drugi, uglavnom mladi Bošnjaci, brak sklapaju čim izađu iz osnovne škole.

Nisu retke ni veridbe u sedmom ili osmom razredu.

I dok srećnici koji uspevaju da „na vreme“ nađu nevestu, slave i organizuju velike svedbe, „srpske neženje“, od kojih većina ima više od 40 godina, zadovoljavaju se devojkama sa severa Albanije kojima ne smetaju njihove godine, peštersko bespuće, i teški seoski poslovi…

Brakovi se sklapaju obično „tiho“, bez svadbi i matičara, jer većina snajki iz Albanije čeka srpsko državljanstvo i nema sve papire potrebne za venčanje.

Među „osnovcima“ koji su upravo sklopili brak, su i Armin Ragipović iz Žabrena i Melisa Višković iz Fiulja koji su se verili još dok su bili đaci, a sudbonosno „da“ izgovorili su sa nepunih 16 godina.

– Nismo išli u istu školu, ali smo se poznavali, sviđala mi se puno, viđao sam je i na vašarima, nisam hteo da čekam da Melisa ode za nekog drugog, ona je pristala, a ni njeni nisu bili protiv, mislim da ćemo imati lep brak i dosta dece – kaže mladoženja Armin koji je ostao na Pešteru da sa ocem Senadom, majkom Ismetom, sestrom Albinom i suprugom Melisom obrađuje porodično imanje i nastavi porodičnu tradiciju.

– Dobre devojke su svuda na ceni, posebno ovde na Pešteru, pogotovu ako su, kao moja snajka, lepe, a još iz dobre porodice. Čim sam shvatio da je Melisa zapala za oko mom Arminu, odmah smo otišli kod njenih roditelja i zaprosili je. Kad su deca završila školu pravili smo veliku svadbu, sad smo svi srećni, jer su Armin i Melisa „na vreme“ rešili najvažnije životno pitanje. Možda su po godinama mladi, ali po shvatanjima i pogledima na život nisu, siguran sam da će biti odgovorni i dobri roditelji – kaže Arminov otac Senad.

Miraz u zlatu

Roditelji budućih supružnika najčešće se prvi put sreću na čuvenim pešterskim vašarima gde, dok su njihova deca u kolu, pod šatrama, dogovaraju sklapanje braka, svadbu, finansijske obaveze i budući život svojih sinova i ćerki. Mladi najčešće poštuju dogovor starijih, a i kasnije u životu čine sve da se ne razvedu i da ne razočaraju svoje roditelje. Mlade devojke kao miraz obično donose niske dukata i drugi zlatni nakit, često vredan i po 50.000 do 100.000 evra, koji se čuva i ostavlja za buduće generacije.

Ovo dvoje mladih nisu jedini Pešterci koji su u brak ušli, a da su još maloletni, još mnogo Pešteraca u bračne vode stupilo je sa 16. godina. Svi su imali podršku roditelja, većini „ranooženjenih“ išlo je na ruku to što se u ovom kraju roditelji „još pitaju“ sa kime će se prijateljiti, pa mladi teško mogu da pogreše.

VESTI

На састанку представника Министарства просвете и науке и Факултета примењених уметности договорено је да се студенти са остварених 60 ЕСП бодова упишу без плаћања школарине, односно да им се новац врати уколико су школарину већ платили.

Студенти друге и треће године основних академских студија у школској 2010/2011. години, који имају 60 ЕСП бодова биће уписани, а осталим студентима друге и треће године са остварених 60 бодова, који су уписани и платили школарину, новац ће бити враћен у последњем кварталу у 2011. години, саопштило је Министарство просвете Србије.

У саопштењу се наводи да је ово договорено на састанку представника Министарства просвете и науке и управе Факултета примењених уметности.

Састанку су присуствовали министар Жарко Обрадовић, државни секретар Радивоје Митровић, представници Факултета примењених уметности, декан Владимир Костић Дивац, секретар Славица Трифуновић и студент продекан Илија Лазаревић.

РТС