Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

У Пчињском округу, након завршетка уписа ученика у средње школе, остало непопуњено 425 места, а 225 ђака није наставило школовање. Први пут гимназија „Борисав Станковић“ у Врању уписала мање ученика од прописане квоте. На природно-математичком смеру недостаје 20 ђака.Након завршетка уписа у средњим школама у Пчињском округу остало је 425 празних места. Најбољим ученицима је најинтересантнија фармација. За природне науке у Гимназији у Врању нема довољно ђака.

„Трендови су на друштвеним наукама, природне су у другом плану. Гледано из дубине, далеке перспективе, сада треба студирати техничке науке, електронику“, каже Драган Илић, директор Гимназије „Борислав Станковић“ у Врању.

Гимназија је добра основа за наставак школовања, али је готово немогуће наћи посао само са том дипломом. У Пчињском округу 1.520 гимназијалаца тражи посао.“Све друге школе су имале кампању за упис, док се Гимназија ослањала да ће попунити места предвиђена планом уписа. Мислим да Гимназија није имала добар маркетинг па је због тога остало непопуњених места“, каже Јовица Стевановић, председник уписне комисије.

Број ученика у средњим школама опада, за годину дана само их је у Врању седамдесеторо мање. У пољопривредној школи, за техничара пољопривреде, уписано је десет, а школа предвића 48 места. Техничка школа је била атрактивнија, и у њој су попуњена сва места.

Александар Стојковић каже да је уписао Техничку школу, јер му се допада, а и може лакше да након завршетка нађе посао.

Славиша Анђелковић, директор Техничке школе каже да је предност ове школе што након стицања дипломе ученици постају мајстори који могу самостално да раде свој посао.

Поједине школе остаће без неких одељења, јер је потребно минимум 15 ученика. Бујановачка средња стручна школа уписала је 108 ђака мање, а за занимање трговац само су два ученика заинтересована.

Изјаве Александра Панће и Снежане Самарџић-Марковић

Родитељи настрадалог каратисте Алексе Панће, заједно са Министарством омладине и спорта, покренули акцију „Спасимо децу“ чији је циљ боља безбедност деце у спортским клубовима. Ускоро Правилник о условима за бављење спортом.Министарство омладине и спорта, заједно са родитељима недавно настрадалог дванаестогодишњег каратисте Алексе Панће, покренуло је кампању „Спасимо децу“, како се трагедија која је задесила њихову породицу, не би десила другима.

Отац настрадалог Алексе, Александар поручио је родитељима да обрате пажњу коме поверавају децу и да ли тамо где деца бораве, имају адекватну медицинску и сваку другу негу, „да се не бисте пробудили овако сурово као што смо ми пробудили, када је већ било прекасно“.

Отац Александар заузео се и за то да рад буде дозвољен само оним спортским клубовима који испуњавају све законом прописане услове.

У оквиру акције биће покренут и сајт на којем ће родитељи добијати информације о свим стварима на које треба да обрате пажњу када њихово дете одлази на спортска такмичења или припреме.

Министарка Снежана Самарџић-Марковић поручила је родитељима да обрате пажњу на то да ли је тренер који ради са њиховим дететом „лиценциран“ и да ли је спортски клуб регистрован у оквиру неког спортског савеза који држава финасира и препознаје.

„О овом конкретном случају клуб у којем је Алекса тренирао није био у систему који ‘препознаје’ држава Србија“, рекла је министарка.

Министарка је поручила и да чланарина у спортским клубовима не сме да буде већа од једне десетине просечног личног дохотка и да је то дефинисано новим Законом о спорту. Најавила је доношење Правилника о условима за бављење спортом који ће прописати строже услове за безбедност деце у спортским клубовима.

Дванаестогодишњи Алекса Панћа погинуо је у саобраћајној несрећи код Жагубице, када се преврнула приколица у којој су били чланови Карате клуба „Јапан“ из Београда.

РТС

ОШ „Др Јован Цвијић“ у Зрењанину прва је школа у Србији у којој се поставља инсталација за геотермално грејање, што представља један од обновљивих извора енергије.Новац за пројекат, назван “Повратак у будућност”, чији је носилац град Зрењанин, а партнер Привредна комора округа Тимиш, обезбеђена су преко ИПА-програма прекораничне сарадње између Србије и Румуније. Укупна вредност пројекта, посвећеног новом приступу у развоју обновљивих извора енергије који су веома битни за побољшање квалитета живота људи у пограничној области Србије и Румуније, износи 536.500 евра, од чега Европска унија обезбеђује 450.000, а зрењанинска локална самоуправа остатак.

Помоћник градоначелника Зрењанина Предраг Станков изјавио је да идеја прати актуелне светске трендове, и да је битна зато што је граду поверено комплетно инвестиционо одржавање школских објеката, зграда, покривање материјалних и осталих трошкова.

– Желимо да видимо колико можемо да уштедимо оваквим начином грејања, односно хлађења школа. Реализација пројекта траје 15 месеци, а у наредном периоду планирамо још сличних корака, с обзиром на то да се ради о својеврсном “пилоту” – истакао је Станков.

Директор ОШ “Др Јован Цвијић” Ненад Милованчев нагласио је да је уградња инсталација за геотермално грејање веома битна за ову образовну установу јер ће донети значајну уштеду енергије, и самим тим, смањење трошкова за ову намену.

– Пре свега, ученици ће имати боље услове за боравак и рад јер током пет деценија постојања школе ни прозори нису никада мењани, а сада ће и то бити учињено. Уз реконструкцију и изолацију фасаде стећи ће се предуслови за значајну уштеду енергије. То ће се осетити већ након прве грејне сезоне, а прорачуни говоре да ће се, захваљујући уштедама, оваква инвестиција исплатити већ у року од три године – подвукао је Милованчев.

Развој иновативног и ефикасног решења за употребу обновљиве енергије од кључног је значаја за снабдевање енергијом у будућности. Реализацијом пројектних активности, а посебно инсталацијом геотермалног система за грејање и хлађење у школи “Др Јован Цвијић”, као примарни циљ издвојена је заштита животне средине, кроз утицај на смањење емисије угљен-диоксида, уштеду природних ресурса, оптимизацију материјала и производа из еколошке перспективе.

Ж. Балабан

На помен могућности да се синдикати активно укључе у политички живот у Србији завладају амнезија и шизофренија.Као нико се не сећа даје Слободан Милошевић имао своје синдикате који су у његово време објављивали политичка саопштења и чији чланови тека сада траже исплату плата и повезивање стажа издеведесетих. Да су били синдикат, а не партија, тражили би то од Милошевића а не од садашње власти. И сви заборављају да је у ДОС-у један синдикат био сасвим равноправан политичким партијама , да се понашао каополитичка партија а не као синдикат.

Анкете јавног мњења рађене после 2000. године на неки начин показују располућеност у схватању шта је посао синдиката. Оне показују да половина запослених али и свих грађана, синдикате не види у политици, али да их друга половина и види у политици.

Они који мисле да синдикат не треба да се бави политиком опет се деле. Приближно подједнак удео, по четвртина, је оних који свесно одбијају активну политичко – изборну стратегију синдиката и оних који не знајуда одреде свој однос. Први спадају у најобразованије, други су с најмање образовања.

Другу половину, која мисли да синдикат треба да се бави политиком,чине, поред десетине политички острашћених који би да синдикат без икакве задршке уђе у политику још иприближно две петине запослених који су за активну, али не и квазистраначку политичку позицију синдиката.

Само десетина запослених прихвата самостални изборни наступ синдиката или њихово деловањепод окриљем неке јаке странке.

Истраживања показују да су запосленисве ближи постизању већинске сагласности око заузимања критичке позиције синдиката према актерима политике. Али, располућеност се види у ставу који наводи Зоран Стојиљковић, политиколог који је имао активну улогу у синдикалном покрету: „ Више од две петине њих прихватада синдикати треба да сарађују са странкама које штите интересе запослених, али да истовремено буду у опозицији према свакој владајућој партији и коалицији”.

Бити опозиција свакој владајућој партији јесте политички, а не синдикални став. Као што је то и став да треба сарађивати са партијама које штите интересе запослених.

Дакле, када би питали народ шта да раде, синдикати не би имали јасан задатак и циљ.

„Ући у политику директно тако што ће се учествовати у партији или коалицији је једно и та врста утицаја није добра за синдикате. Безусловна подршка синдиката политичким партијама и коалицијама посебно у условима оштре политичке поларизације, практично онемогућава остварење минимума синдикалне сарадње и води слабљењу преговарачке моћи синдиката и запослених. Друго су гласови за подршку захтевима запослених и синдиката. У том случају синдикат направи платформу и понуди је да је у парламенту подрже странке или их позове да учествује, на пример, у акцији да директори престану да малтретирају запослене. Ако странке подрже понуђену платформу или акцију, синдикат позове чланство да гласа за њих. Синдикати треба да направе преговарачку позицију и ојачају фронт” каже Зоран Стојиљковић политиколог.

Миљенко Дерета извршни директор Грађанских иницијатива, каже да синдикати имају кризу индентитета. „Уместо да преговарају са послодавцима и законодавцима синдикати код нас преговарају са властима. Синдикати су сада уситњени и немају синдикални покрет, а то их чини неефикасним и нерелаватним. Они не желе да се изјасне као леви покрет а зна се да не могу да бране капитал. Синдикати не могу избегавати да се баве политиком. Зна се да су у Немачкој синдикати подржавали СДП, у Великој Британији лабуристичку странку а у Америци демократе.”

Закључак приче о синдикатима и њиховом учешћу у политици даје Зоран Стојиљковић:„Све док се не демократизује сама политичка пракса и не отворе канали ефективног утицаја синдиката и организација цивилног друштва на процес политичког одлучивања, није реално ни очекивати да ће грађани и запослени прихватити шире демократско и партиципативно разумевање политике. До тада, запослени ће бити за аутономну позицију синдиката и њихов видљив и јаван политички утицај, не сматрајући то учешћем у политици”, каже Стојиљковић.

Ивана Анојчић