Правна питања и одговори

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas počinje upisni rok, prijavljivanjem kandidata, a ove godine o trošku države može se školovati nešto više od 35.000 akademaca, kao i 20.000 samofinansirajućih studenata.

Prijavljivanje traje tri dana, do 24. juna, a uz prijavni list predaju se fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, diplome o završenom maturskom ispitu i dokaz o uplati nadoknade za polaganje prijemnog ispita. Originalna dokumenta podnose se samo na uvid, pa kandidat može konkurisati na više fakulteta.

Kao i ranijih godina, najviše studenata upisaće Univerzitet u Beogradu, oko 14.000 brucoša, Univerzitet u Novom Sadu 8.000, Niški univerzitet nešto više od 4.700, Univerzitet u Kragujevcu oko 2.700, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici oko 1.700, Državni univerzitet u Novom Pazaru blizu 1.000, Univerzitet umetnosti u Beogradu nešto više od 400 brucoša.

Prema odredbama konkursa, pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih država, školuju se u našoj zemlji pod istim uslovima kao državljani Srbije, uključujući i pravo na budžetsko finansiranje. Takođe, strani državljani mogu se školovati na našim visokoškolskim ustanovama, s tim što sami finansiraju studije, a školarinu za te kandidate određuje visokoškolska ustanova.

Polaganje prijemnih ispita obaviće se sledeće sedmice, a datume objavljivanja rang lista, rokove za žalbu, oglasiće svaka visokoškolska ustanova zasebno, predviđeno je konkursnim rokovima. Da bi stekao pravo na školovanje o trošku države, brucoš mora da ima više od 50 bodova, dok je donja granica za samofinansirajuće studente 30 bodova.

Prvi upisni krug traje do 18. jula, a drugi od 1. do 20. septembra.

Prijavljivanje na fakultete u Kosovskoj Mitrovici

Na Prištinskom univerzitetu, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, danas počinje prvi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu studija. Prijavljivanje za upis brucoša na fakultete u Kosovskoj Mitrovici trajaće do 24. juna.

Kandidati će prijemne ispite polagati od 27. do 29. juna, a rezultati i preliminarne rang-liste trebalo bi da budu objavljene 30. juna. Na 10 fakulteta Prištinskog univerziteta ima 1.710 mesta, od čega će 1.034 brucoša moći će da se školuje na račun budžeta, a 676 biće samofinansirajući.

Cena školarine, u zavisnosti od fakulteta i studijske grupe, kreće se od 18.000 do 100.000 dinara.

TANJUG

Образовне политике, током прошле деценије, биле су у великој мери зависне од актуелног политичког и друштвног контекста, оценили су аутори пројекта „Представе о образовним променама у Србији“.Према оцени аутора, истраживача Института за педагошка истраживање, промене практичних политика у обавезном образовању догодиле су се три пута од 2000. године, и то после одржаних парламентарних избора и променама у извршној власти.Сва три периода образовне политике, као свој кључни инструмент, има своју верзију Закона о основама системе образовања и васпитања, наводи се у извештају.

Аутори у свом пројекту цитирају и студију УНИЦЕФ, која наводи да се у школама у Србији примењују традиционалне методе наставе/учења, односно испоручивање градива, подстицање меморизације, уместо разумевања градива.

Директор Института за педагошка истраживања Јасмина Шефер рекла је да су аутори, у студији „Представе о образовним променама у Србији“, навели четири сценарија у образовној политици – „Одговорно вођење промена“, „Наставник као угледни професионалац“, „Школа која негује изузетност“ и „Школа по мери детета“.

„Учесници у истраживању истакли су да су ово пожељни сценарији у образовној политици, али да су тешко оствариви. Институт се већ 50 година бави истраживањем области образовања и могао би да допринесе и помогне доносиоцима одлука“, рекла је Шеферова.

Пројекат су осмислили и реализовали истраживачи Миља Вујачић, Јелена Павловић, Дејан Станковић, Владимир Џиновић, Ивана Ђерић, Рајка Ђевић, Соња Анђелковић и Милица Марушић.

FoNet

Министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић боравио је 20. јуна, у једнодневној посети Европској инвестиционој банци у Луксембургу. Том приликом министар Обрадовић је потписао, на основу закључка Владе Републике Србије, уговор са Европском инвестиционом банком. У оквиру Фонда за западни Балкан, Банка додељује Републици Србији донацију од 200 000 евра, као техничку помоћ Министарству просвете и науке у припреми Стратегије развоја образовања у нашој држави. Поред тога, министар Обрадовић је са званичницима Европске инвестиционе банке посебно разговарао и о даљој динамици реализације „Програма модернизације школа“ у Србији. Овим програмом се, на основу финансијске подршке Банке, реализује изградња, проширење и модернизација школских објеката, као и увођење система информисања и управљања у образовању. Улагањем у образовну инфраструктуру, значајно се унапређује квалитет основног и средњег образовања у нашој земљи.

Министарство просвете

Све спремно за полагање завршних испита из српског и математике, у четвртак и петак. Прва количина тестова стигла у Школску управу Београд.Све је спремно за малу матуру! Осмаци тест из српског језика полажу у четвртак, у петак из математике, а прва количина тестова у уторак је из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања транспортована у Школску управу Београд.

Да не би било злоупотреба, задаци из математике и српског су запечаћени и пребацивани полицијским ”марицама”. У среду ће задаци из математике и српског стићи и у све остале управе, а школе ће их добити непосредно пред пријемни.

Министар просвете Жарко Обрадовић поручио је у уторак ђацима да нема разлога за панику и да треба само да се концентришу:- После пробног испита, одржаног у мају, који су осмаци урадили добро, разрешене су недоумице и чини се да је атмосфера опуштенија, како код деце, тако и код родитеља.

Да је све спремно потврђују и у школским управама, а и у самим основним школама, у којима ће ученици полагати тест. Клупе су распоређене у холове, фискултурне и свечане сале, јер се први пут ове године тест полаже изван учионица.

– Још само чекамо тестове, остало је спремно – каже Станиша Бањанин, начелник школске управе Зрењанин.

Ове године шансе за преписивање сведене су на минимум. Осим дежурних наставника уведени су и супервизори, а тестови стижу у специјалним кесама са баркодовима.

На тесту ће једна половина задатака бити из збирке, четвртина ће бити делимично позната, а преостала четвртина су непознати задаци.

– Само једна трећина су нешто озбиљнији задаци, које ће морати тачно да ураде ако намеравају да упишу гимназије и средње школе за које влада велико интересовање – сматра Драгана Ђурић, наставница српског језика у ОШ ”Бранко Пешић”.

Места у средњим школама има више него свршених основаца: 80.000 малих матураната на располагању има 86.000 клупа.

ЗАБРАЊЕНИ ДИГИТРОН И МОБИЛНИ

Тест из српског језика почиње у четвртак у десет часова. Ученици на полагање морају да понесу ђачку књижицу са овереном фотографијом и уписаним ИД бројем, графитну и хемијску оловку, гумицу, а за тест из математике морају да имају и лењир, троугао и шестар. Нису дозвољени дигитрон и мобилни телефон.

На тестовима могу да освоје максимално по 20 бодова из сваког предмета, док из школе носе највише 60 поена.

И. МИЋЕВИЋ