БЕЗ РАСПРАВЕ О ПРОГРАМИМА ЗА ГИМНАЗИЈЕ
Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta nezadovoljni odnosom Ministarstva prosvete
Autor: V. A. – Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, većinom glasova, odlučili su da skinu sa dnevnog reda jučerašnje sednice tačku u kojoj je trebalo da razmatraju predlog izmena nastavnih programa u gimnazijama. Većina članova tog tela je bila protiv da razmatra samo programe u jednom delu gimnazija, ali ne i programe za sve ostale srednje škole.
– Nemamo predlog programa za filološke i matematičke gimnazije, kao ni za srednje stručno obrazovanje. Oko 60.000 učenika iz reformisane osnovne škole će od septembra ući u srednje stručne škole, 14.000 učenika u ogledna odeljenja, a oko 18.000 u gimnazije. Ako bismo usvajali samo programe za gimnazije, to znači da bismo imali dvostruke aršine. Nije u redu da prema gimnazijama imamo elitistički odnos – rekao je Radivoje Stojković, član NPS i predsednik Zajednice gimnazija Srbije.
On je podsetio na „nepromenjen stav“ te zajednice da najpre treba da budu doneti standardi postignuća učenika, a nakon toga nastavni planovi i programi za gimnazije i srednje stručne škole.
– Ovo je već treća godina kako Ministarstvo prosvete dostavlja materijale Nacionalnom prosvetnom savetu u junu ili julu, za nastavu koja treba da počne 1. septembra. Većina članova NPS radi u obrazovanju i tokom leta koriste godišnji odmor – istakla je Desanka Radunović, predsednica NPS-a.
Ona je rekla da Savet ne snosi odgovornost što pomenuti programi nisu usvojeni i dodala da neće potpisati nijednu odluku dok Ministarstvo prosvete ne ispuni finansijske obaveze prema članovima NPS-a, koji već šest meseci nisu dobili honorare. Radunovićeva je podsetila da Ministarstvo još nije dostavilo Savetu evaluaciju oglednih obrazovnih profila u srednjim školama, iako je to zatraženo više puta.
Protest
Članovi NPS-a su protestovali i zbog toga što nisu konsultovani oko izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, s obzirom na to da je i taj materijal kasno prosleđen NPS-u. Oni su ocenili da je prekršen zakon, jer je Predlog izmena zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja već u skupštinskoj proceduri. Savet je odlučio da primedbe na izmene zakona, ipak, uputi Odboru za prosvetu Skupštine Srbije.
ОБАВЕЗНО ПОЈАВЉИВАЊЕ НА ПРОЗИВЦИ НА УПИСУ ФАКУЛТЕТА
Danas počinje upis brucoša
Na fakultetima u Srbiji danas počinje upis nove generacije studenata, a iz dekanata visokoškolskih ustanova podsećaju brucoše da detaljno prate upisne termine, jer ukoliko se ne pojave na zakazanoj prozivci, na njihovo mesto biće upisan prvi rangirani student ispod crte.
Dinamiku upisa određuje svaka visokoškolska ustanova posebno, ali u okviru konkursnog roka koji predviđa da upis mora biti završen do 15. jula.
Šta je potrebno poneti
Za upis su potrebna originalna svedočanstva, izvod iz matične knjige rođenih, dva obrasca S SV-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente.
Najviše brucoša, kao i prethodnih godina, upisuje Univerzitet u Beogradu, oko 14.000, ali je na desetak fakulteta ostalo slobodnih mesta za septembarski, drugi krug upisa.
Mesta ima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, Poljoprivrednom, Šumarskom, Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, Fizičkom, Hemijskom i Fakultetu fizičke hemije.
Drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti 31. jula.
ИЗМЕНА ЗАКОНА ПРОТИВ ИЗОСТАНАКА
Od jeseni u školu po novim pravilima Foto D. Jevremović
Aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2009. godine da bi unapredio ovdašnje školstvo u toku gotovo dvogodišnje primene, pokazalo se, prouzrokovao je i probleme u obrazovnom sistemu. U njegove neslavne rezultate ubrajaju se i milioni đačkih izostanaka nedovoljni za smanjenje ocene iz vladanja. Taj i drugi propusti trebalo bi da budu ispravljeni Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o obrazovanju koji se juče, između ostalog, našao na dnevnom redu šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Među predloženim izmenama koje će poslanici razmatrati je računanje ocene iz vladanja u opšti uspeh od šestog razreda osnovne škole, a ne od sedmog kao što piše u važećem zakonu. Predloženo je da se zakonom propiše obaveza i učenika i roditelja, odnosno staratelja da blagovremeno pravdaju izostanke, imajući u vidu da đaci mogu biti i maloletni i da im se ne može nametnuti ta obaveza.
Predlog izmena nije zaobišao ni član kojim je uređena odgovornost učenika. Predviđena je izmena težih povreda obaveza đaka, jer se u praksi pokazalo da je dosadašnje rešenje prouzrokovalo niz problema. Kod neopravdanog izostajanja broj odsustvovanja sa časova trebalo bi da bude smanjen sa 35 na 25 u toku školske godine. A obaveza škole biće da nakon 15 neopravdanih pismeno obavesti roditelja, odnosno staratelja učenika o izostancima.
M. S. M.
Politika
ШКОЛСКИ УЏБЕНИЦИ ОБИЛУЈУ СТЕРЕОТИПИМА
ТРИ ФАКУЛТЕТА ИПАК ПОДИГЛА ЦЕНЕ
Blic- Tri fakulteta Beogradskog univerziteta: Stomatološki, Matematički i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, suprotno preporuci Ministarstva prosvete i nauke, poskupeli su školarine u odnosu na prethodnu godinu. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja podigao je školarinu sa 132.000 na 147.000 dinara, a Matematički sa 100.000 na 102.000 dinara.
Dekan Stomatološkog fakulteta kaže da bi bez većih školarina bili primorani da ukinu praktičnu nastavuStomatološki fakultet je, umesto planiranih 60.000 dinara, godinu studiranja poskupeo za 40.000 dinara, pa školarina na ovom fakultetu iznosi čak 220.000 dinara.
Prof. Dragoslav Stamenković, dekan Stomatološkog fakulteta, kaže za “Blic” da je povećanje od 40.000 dinara bilo neminovno.
– U suprotnom, nismo u mogućnosti da držimo praktičnu nastavu i morali bismo da je se odreknemo. To ne bi bilo dobro za studente. Školarine nismo podizali nekoliko godina, a sada smo poskupljenje uskladili sa stopom inflacije – kaže dekan Stamenković.
Pored Stomatološkog, i Arhitektonski fakultet ima školarinu veću od 2.000 evra (240.000 dinara), dok većina fakulteta u Srbiji ima školarine koje su od dva do pet puta veće od prosečne srpske plate, koja iznosi oko 35.000 dinara.
Upravo ta dva fakulteta zatražila su povećanje upisnih kvota. Arhitektonski fakultet od Komisije za akreditaciju dobio je odobrenje da umesto 240, na prvu godinu studija upiše ukupno 300 studenata. I Stomatološki će dobiti dozvolu od ove komisije za povećanje kvote za 40 mesta ukoliko do petka dostavi dopunjenu dokumentaciju.
– Osim ta dva fakulteta, povećanje upisnih kvota na osnovnim studijama zatražio je i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Na smeru inženjerski menadžment ona je povećana sa 120 na 180, a na odseku osnovno mašinstvo sa 50 na 80 – kaže za “Blic” prof. Vera Vujičić, predsednik Komisije za akreditaciju.
Neke visokoškolske ustanove su još juče krenule sa podelom indeksa brucošima, iako zvanični rok za upis počinje danas. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu upis je počeo na Fakultetu organizacionih nauka, Građevinskom, Pravnom, Pravoslavno bogoslovskom, Geografskom, Ekonomskom fakultetu. Fakulteti Univerziteta u Novom Sadu – Tehnološki, Fakultet tehničkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, takođe su počeli da upisuju novu generaciju studenata.
Iz uprava fakulteta podsećaju studente da detaljno prate uputstva vezana za upis jer ukoliko se kandidat ne pojavi na prozivci u terminu predviđenom za upis, na njegovo mesto biće upisan prvi rangirani ispod crte. Prvi upisni rok treba da bude završen do 15. jula. Prilikom upisa predaju se originalna svedočanstva i diplome o maturskom ispitu, krštenica, dva obrasca SSV-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente. Srednjoškolci koji ne uspeju da se upišu u prvom krugu imaju još jednu šansu u septembru, ali samo na fakultetima na kojima je ostalo slobodnih mesta. Drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti 31. jula.
Studentima nude kredite do milion dinara
Zbog činjenice da veliki broj studenata i njihovih roditelja nema novca da odjednom plati školarine, banke u Srbiji već godinama odobravaju specijalizovane studentske kredite. Kamate se kreću od 10 do 30 odsto, a rok otplate je i do sedam godina.
Krediti u evrima su jeftiniji od pozajmica u dinarima, ali za njih sada treba 30 odsto učešća, a zbog nestabilnog dinara rata može da raste iz meseca u mesec. Nosioci kredita su roditelji, ali to mogu da budu i studenti pod uslovom da imaju stalan posao duže od šest meseci. Banke kao obezbeđenje traže blanko menice, trajni nalog ili se stavlja administrativna zabrana na platu.
U Komercijalnoj banci kažu da je maksimalni rok otplate ovih kredita 77 meseci. Za dinarske kredite veće od 500.000 dinara i evro kredite veće vrednosti od 650.000 dinara banka za obezbeđenje traži i jednog kreditno sposobnog žiranta. I Folksbanka je pokrenula liniju dinarskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
– Studentski krediti u dinarima se odobravaju najduže do 60 meseci sa maksimalnim iznosom od 1.000.000 dinara – kaže Nenad Lučić iz Folksbanke.
I Poštanska štedionica odobrava kredite za studiranje u iznosu do 100.000 dinara i sa rokom otplate do 12 meseci. Ipak, u ovoj banci odobravaju kredite samo za buduće studente onih fakulteta sa kojima banka ima potpisane ugovore o poslovnoj saradnji.
Primer kredita
Iznos 100.000 din. 1.000 evra
Rok 24 meseca 24 meseca
Kamata 25 odsto 20 odsto
Učešće 0 300 evra
Rata 5.300 din. 35 evra
Univerzitet u Beogradu
Fakultet – Školarine
Arhitektonski – 240.000
Građevinski – 100.000
Elektrotehnički – 81.000 i 183.000*
Mašinski – 60.000
Rudarsko-geološki – 45.000
Saobraćajni – 90.000
TMF – 60.000
Tehnički, Bor – 50.000
Matematički – 102.000
Fizički – 54.000
Hemijski – 78.000
Fizička hemija – 60.000
Biološki – 80.000
Geografski – 70.000
Veterinarski – 120.000
Medicinski – 125.000
Farmaceutski – 136.000
Stomatološki – 220.000
FASPER – 78.000
Fak. sporta i fizičkog vaspitanja – 147.000
Učiteljski – 80.000
Fak. bezbednosti – 106.500
FON – 129.000 i 142.000*
FPN – 90.000 – 98.000
Poljoprivredni – 77.000
Šumarski – 60.000
Ekonomski – 100.000
Pravni – 85.000
Pravoslavni – 105.600
Filozofski – 118.548
Filološki – 119.000
*Napomena: Cena zavisi od smera
