„ЂАЧКИМ ДИНАРОМ“ НЕ СМЕЈУ СЕ УЦЕЊИВАТИ РОДИТЕЉИ
Sa prošlogodišnjeg upisa u srednju školu
Mnoge škole opet zahtevaju od učenika da plate ovu vrstu pomoći iako to ne sme biti uslov za upis. – Iznos ove „donacije” je od 2.000 do 8.000 dinarа
Usijali se telefoni školskih direktora, zovu ih roditelji učenika koji ovih dana upisuju drugi, treći ili četvrti razred srednjih škola. Negoduju što se kao dokument potreban za upis uz prijavu i svedočanstvo iz prethodnog razreda traži i uplatnica za prvu ratu „đačkog dinara”. Čak i na sajtovima pojedinih škola objavljeni su iznos i broj žiro-računa na koji roditelji treba da uplate od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara u školsku kasu. Da bi se izbegle greške, objašnjeno je da u stavci poziv na broj na uplatnici treba upisati budući razred i odeljenje učenika. Detaljnom objašnjenju, slučajno ili namerno, nedostaje jedna „sitnica” – nije naglašeno da je plaćanje „đačkog dinara” isključivo dobrovoljno i da ne sme biti uslov za upis u sledeći razred.
– Zovu roditelji, pitaju da li je plaćanje obavezno. Iza cele priče stoji odluka Saveta roditelja: „đački dinar” košta 2.000 dinara. Učenici pri upisu treba da dostave uplatnicu za prvu ratu, a drugu će platiti na kraju prvog polugodišta. Jedino prvaci nemaju tu obavezu. Ko ima dvoje dece kod nas plaća pedeset odsto manje, dakle za dva učenika po 1.000 dinara. Preporuka je i molba da se taj novac uplati, da bismo mogli da funkcionišemo. One koji ne budu hteli da uplate, naravno, niko neće primoravati – objasnio je Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije.
Sva dokumenta koja škola izdaje učenicima: svedočanstva, potvrde, uverenja, đačke knjižice… biće besplatna gimnazijalcima koji plate „đački dinar”, dodaje Bjelanović. Iz đačkog budžeta izdvajaju se sredstva za rad učeničkog parlamenta, bogaćenje bibliotečkog fonda, deo odlazi na osiguranje učenika.
– Ko ne uplati, neće biti osiguran i na kraju školske godine neće dobiti svedočanstvo, izuzev ako sam ne plati osiguranje, odnosno razrednom starešini dostavi obrasce potrebne za sva školska dokumenta. To nije moja preporuka, već odluka Saveta roditelja, koji je izračunao da se u 2.000 dinara mogu uklopiti predvidivi đački troškovi. Na primer 500 dinara košta osiguranje, 50 se izdvaja za aktivnosti đačkog parlamenta, 150 za popunjavanje knjižnog fonda… – kazao je direktor Zemunske gimnazije. Od ukupno 1200 učenika ove škole, on procenjuje da će 600 uplatiti „đački dinar”, što znači da će roditelji pokloniti školi 1.200.000 dinara.
Za najskuplji slovi „đački dinar” učenika baletskih i muzičkih škola – 8.000 dinara. U otvorenom pismu roditeljima za novčanu pomoć obratili su se Mila Lacković, direktor Muzičke škole „Kosta Manojlović”, i Petar Josifovski, predsednik školskog odbora. Pojasnili su da je u školi osnovan „Đački fond”, koji egzistira poslednjih 30 godina, otkada muzičke škole ne dobijaju nikakva sredstva za nabavku i održavanje instrumenata od nadležnog ministarstva. Isključivo roditeljskim donacijama kupljeni su novi duvački i gudački instrumenti, nabavljen je koncertni klavir – prvi posle četiri decenije, opremljen je studio za muzičku produkciju, a između ostalog ove godine je u planu nabavka novih harmonika. Napomenuto je da jedino roditelji donacijama mogu pružiti šansu deci da sviraju na instrumentu koji je naštimovan i ima sve neophodne delove. Ipak nisu rekli da su donacije obavezne.
Ministarstvo prosvete i nauke izričito naglašava da srednje škole ne smeju uslovljavati upis učenika bilo kakvom materijalnom nadoknadom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, međutim, ne sprečava da roditelji učenika doniraju novac za unapređenje obrazovanja, ali takve donacije ne smeju biti iznuđene. Savet roditelja svake škole ima pravo da donese odluku o uplati određenog iznosa na račun škole, ali ona ne može biti obavezujuća i mora se jasno istaći da je na dobrovoljnoj osnovi!
M. Simić-Miladinović
ВИШЕ ОД 65 ОДСТО ДЕЦЕ ПАЛО МАТУРУ У ОГЛЕДНИМ ШКОЛАМА
Nacionalni prosvetni savet će od prosvetnih vlasti tražiti procenu oglednih profila. – Od jeseni ocenjivanje škol. Prijemni ispit: Neki đaci nisu mogli na polaganje jer su pali maturu
Više od 65 odsto dece u oglednim školama nije položilo stručnu maturu, zbog čega nisu mogli da polažu prijemne ispite, čulo se juče na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Reč je o đacima koji su srednju školu upisali sa visokim brojem bodova (90 i 100) i koji su imali odličan uspeh tokom školovanja, tako da će NPS tražiti od Ministarstva prosvete i nauke objašnjenje za ovo što se dogodilo.
Ponovno polaganje mature omogućeno je samo u onim školama čiji su direktori to tražili od ministra. Kao primer naveden je obrazovni profil „mehatroničar za transportne sisteme aerodroma” na beogradskoj Vazduhoplovnoj akademiji, gde u odeljenju od 17 đaka – njih 15 nije položilo maturu, pa zbog toga nisu mogli da polažu prijemni za upis na Saobraćajni fakultet. Komentar ove informacije nismo uspeli da dobijemo u školi, ali smo na sajtu pronašli spisak kompletnog odeljenja sa negativnim ocenama.
Predsednica NPS dr Desanka Radunović je rekla da je Savet već tražio da se uradi procena oglednih profila, a pošto nije bilo odgovora prosvetnih vlasti, to će biti zatraženo ponovo.
Na dnevnom redu Saveta bio je i predlog izmena programa gimnazija čija je reforma odložena. Međutim, kako se čulo, nova generacija gimnazijalaca od jeseni će ipak učiti po rasterećenim nastavnim planovima i programima, da bi se koliko-toliko održao kontinuitet posle izlaska iz reformisane osnovne škole.
Potpuno će biti novi programi stranih jezika i računarstva i informatike, budući da je nivo znanja dece koja dolaze iz osnovne škole mnogo veći nego što je bio početkom devedesetih godina.
– Ove izmene će uneti potpunu zbrku – umesto da se temeljno reformišemo, kakav je bio dogovor. Nije mi jasno zašto je hitno da se promene planovi baš u ovoj generaciji, i to sad u ovako kratkom vremenu treba da stigne do nastavnika koji su sad na moru – rekao je profesor Bora Kuzmanović.
Dr Radunović je objasnila da je ovo izlaz iz situacije u kojoj nastavnici neće po sopstvenom nahođenju redukovati sadržaje i dodala da može da se izostavi nepotrebno, ali ne i da se dodaju novi sadržaji, jer neće biti pokriveni udžbenicima.
– Za radikalne promene nemamo vremena, zato je važno da ovu generaciju koja izlazi iz reformisane osnovne škole ne dočeka potpuno stara gimnazija, već da ipak pretresemo programe koji su doneti pre 20 godina. Dakle, sledi racionalizacija, izbacivanje suvišnog, nepotrebnog, arhaičnog – objasnila je dr Radunović.
Pojedini članovi Saveta izneli su niz primedaba na predlog izmenjenih programa koji im je Zavod dostavio, jer posao nije urađen kako treba, pa su promakli čak i neki termini karakteristični za bivšu SFRJ. Tako se u matematici još može pročitati da „u državi postoje i druge republike”.
Radoje Stojković iz Zajednice gimnazija je ukazao na činjenicu da, na primer, u nastavi srpskog jezika nije urađeno samo izbacivanje, već i ubacivanje novih dela, što neće moći da bude pokriveno udžbenicima i postavio pitanje ko je i po kojim kriterijuma odlučio da su višak Kiš ili Dis.
Posle višečasovne rasprave o ovom predlogu ipak nije glasano, već je od Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja zatraženo da za narednu sednicu dostavi novi materijal, u kojem će tačno navesti šta je predloženo da se od jeseni promeni.
Usvojen je i Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, čije će ocenjivanje početi od jeseni, a ne od 2012. godine kako je prvobitno bilo planirano. Škole će biti vrednovane od jedinice do četvorke, odnosno po nivoima ostvarenosti. Na četvrtom nivou biće ostvareni svi standardi, a takva škola može da bude primer svim ostalima. Nivo jedan će označavati minimum kvaliteta, školu u kojoj preovlađuju slabe strane koje ugrožavaju napredovanje i razvoj učenika. Za otklanjanje nedostataka biće potrebna hitna akcija i stručna pomoć.
Iako je rečeno da se neće vrednovati pojedinci, već kvalitet nastave u školi, pomoćnik ministra prosvete Vesna Fila je ipak rekla da su nastavnici pomalo nervozni očekujući da se što pre krene s vrednovanjem, jer „zašto ne odati priznanje onima koji dobro rade, a onim drugima reći da razmisle da nisu zalutali i da potraže drugi posao”.
Sandra Gucijan
ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ШКОЛАРИНЕ У НАДЛЕЖНОСТИ ФАКУЛТЕТА
Autor: Agencija TANJUG
– Ministarstvo prosvete i nauke zamolilo je dekane i direktore visokoškolskih ustanova da, samofinansirajuće studente koji traže da budu oslobođeni od plaćanja školarine ne upućuju u Ministarstvo, jer su takve odluke u isključivoj nadležnosti fakulteta i visokih škola.
Dolazak brucoša u Ministarstvo sa takvim zahtevom, naročito je aktuelan po objavljivanju rang lista za upis, početkom jula, kod studenata koji nisu ušli u budžetsku kvotu, rečeno je Tanjugu u Sektoru za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete i nauke.
„Odluke o eventualnom oslobađanju ili umanjenju školarina su u isključivoj nadležnosti visokoškolske ustanove, stoga molimo dekane i direktore da kandidate sa takvim zahtevima ne upućuju u Ministarstvo“, navedeno je u uputstvu za sprovođenje konkursa za upis u prvu godinu studija.
Na fakultetima su u toku prijemni ispiti, a iz Ministarstva preporučuju da kandidati koji su u trećem ili četvrtom razredu srednje skole osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnom ili na državnom takmičenju čiji je organizator Ministarstvo, ne polažu prijemni iz odgovarajućeg nastavnog predmeta.
Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Srbije, uključujući i pravo da se finansiraju iz budžeta Srbije. Prilikom prijavljivanja, treba predati nostrifikovana školska dokumenta ili potvrdu o tome da je započeta nostrifikacija, a kandidati iz Republike Srpske i bivše Republike Srpske Krajine konkurišu bez nostrifikacije, navedeno je u uputstvu.
To znači da se pripadnici srpske nacionalne manjine iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, mogu školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i njeni građani.
Takođe, državljani Srbije privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije, ukoliko nisu u mogućnosti da podnesu sve javne isprave utvrđene konkursom, priložiće svoju pisanu izjavu za ispravu koja nedostaje. Ukoliko nedostaju svedočanstva iz srednje škole, aritmetička sredina srednjih ocena postojećih svedočanstava koristiće se kao srednja ocena nedostajućih isprava.
Lica sa posebnim potrebama i pripadnici manjinskih grupa upisuju se na visokoškolske ustanove na bazi afirmativne akcije i oni bi trebalo svoje zahteve za upis da dostave udruženjima studenata sa hendikepom, odnosno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji će preporučiti njihov upis.
Pravo studiranja na našim visokoškolskm ustanovama imaju i strani državljani, ali oni sami finansiraju školovanje
СОМБОР: ПОЛА УЧЕНИКА ПАЛО МАТУРУ
Izvor: B92
Sombor — Od 23 učenika Srednje ekonomske škole u Somboru oglednog profila komercijalista, čak 14 nije položilo završni ispit.
Dok se roditelji tih đaka žale da komisija nije dobro uradila svoj deo posla, direktor škole tvrdi da nije bilo nepravilnosti. Teorijski deo državnog ispita, koji se polaže na kraju četvrte godine srednje škole, nije položilo čak 14 budućih komercijalista, dok je na praktičnom delu ispita „palo“ četvoro maturanata. Međutim, zbog utvđenih formalnih propusta, državni ispit je ponovljen, ali je i taj drugi ukupno položilo još samo njih četvoro.
„U ime roditelja, mogu reći da smo mi nezadovoljni i pripremama za taj ispit, ni nama ni deci nije objašnjeno šta se traži od tog oglednog odeljenja, nismo zadovoljni načinom ocenjivanja“, kaže majka učenice koja nije položila maturu Tonka Popić.
„Mi smo pregledali te testove, angažovali smo stručnjaka iz ekonomske i komercijalne oblasti koji je pogledao te testove, dali smo primedbe kod onih zadataka gde smatramo da komisija nije dobro izvršila to bodovanje. Jer, da jeste, deca bi položila ispit“, kaže advokat roditelja Vojislav Miškov.
Roditelji kažu da su pripreme za završni ispit bile loše organizovane i trajale svega mesec dana, dok u školi tvrde da mnogi đaci nisu ni dolazili na pripremnu nastavu. Ipak, direktor škole priznaje da su testovi bili teški, ali smatra da nije bilo propusta od strane komisije na ponovljenom ispitu.
„Mislim da je komisija bila stručna, držali su se ključa koji je deo državne mature, od njega nema puno odstupanja. Razlika između prvog polaganja testa, 9. jula, i drugog, 23. juna, je punih 15 dana, a uz ozbiljnost i želju da se ispit položi, to se zaista moglo i naučiti, a deca ovom prilikom nisu pokazala znanje“, kaže direktor škole Dragomir Miljić.
Kako nam je rečeno u Srednjoj ekonomskoj školi, na ocene novofrmirane komisije ne postoji pravo žalbe školi, tako da su roditelji podneli Zahtev za zaštitu prava učenika pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje. Ipak, ukoliko uskoro ne dođe do rešenja, ove učenike čeka popravni ispit u avgustu.
