НОВО ЗАНИМАЊЕ
ТЕХНИЧАРИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВИШЕСПРАТНИЦА
На часу у Грађевинској школи
Нов четворогодишњи смер у огледним одељењима примиће по 24 првака у три школе у Србији. – Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво очекују на тржишту рада.Образовање за сигуран посао на грађевини у средњошколским клупама стицаће од септембра ученици који се на предстојећем упису определе за нов смер – техничар за одржавање објеката. Млад и први пут школован кадар за одржавање приватних и стамбених вишеспратница за четири године добиће грађевинска струка у Србији. Само три школе испуниле су потребне услове за квалитетно образовање будућих техничара. То су београдска Грађевинска школа и техничке школе „Милева Марић-Ајнштајн” у Новом Саду и „Радоје Љубичић” у Ужицу. У новом одсеку има места за по 24 првака и за четири године оспособиће их за техничко одржавање објеката и инсталација у високоградњи. Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво чекају на тржишту рада јер са алатом у рукама за дневницу по скелама данас се веру и како најбоље умеју надграђују, преуређују, крпе здања бивши запослени у пропалим предузећима загазили у пету деценију живота.
– Потреба за увођењем овог профила базирана је на законима о планирању и изградњи, и одржавању стамбених зграда, где је утврђена законска обавеза одржавања јавних и стамбених објеката. Имали смо у виду потребу за текућим одржавањем и недостатак школованог кадра – објаснио је Момир Андесилић, председник Заједнице геодетских и грађевинских школа Србије, која је покренула иницијативу за увођење смера техничар за одржавање објеката.
Узимајући у обзир потребе привреде и тржишта рада, Завод за унапређивање образовања и васпитања предложио је да се овај образовни профил уведе у школски систем као оглед. Министарство просвете и науке није имало ништа против.
– У одржавању као области грађевинарства не постоје школовани кадрови у Србији. Потребе далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања хаузмајстора и домара. Уверени смо да ће будући техничари за одржавање објеката лакше долазити до посла од колега из класичних смерова у овом подручју рада. Стећи ће комплетно техничко образовање и биће оспособљени за практичан рад – додаје Андесилић.
Међу обавезним стручним предметима у току школовања су нацртна геометрија и техничко цртање, основи грађевинарства, грађевински материјали и конструкције, статика и отпорност материјала, одрживи развој у грађевинарству, кућне инсталације, култура становања… Од ученика који упишу нови одсек очекује се да после четири године стручног образовања знају да читају, чувају и тумаче документацију о пројектима, да воде евиденцију о радовима и израђују грађевинске књиге, дневнике, цртеже, скице и записнике. Обрада захтева, пријава, налога, овлашћења неће им бити непознаница, као ни вођење атестне и гарантне документације која се односи на објекат, инсталације и уграђену опрему. Техничари одржавања биће обучени да препознају и отклоне кварове и оштећења на конструкцији или деловима објекта, инсталацијама противпожарне заштите, телефона, видео надзора, алармних система, лифтова…
– Школовање средњошколаца за одржавање објеката је одлична вест. Са Грађевинском школом можемо сарађивати и организовати програм волонтирања и стицања стручне праксе за будуће техничаре одржавања који желе да раде и остану у Србији. Бринемо о више од 14.000 стамбених зграда и 6.000 лифтова у Београду, а највише запослених имамо у техничком сектору. Млади који се стручно усавршавају увек су добродошли – сматра Кристина Анђелковић, портпарол Јавног предузећа „Градско стамбено”.
М. Симић-Миладиновић
ПРВИ УТИСЦИ
Матиш, ипак, лакши
Београдски осмаци показали су добре резултате на пробном тестирању за полагање мале матуре. Иако су задаци били непознати и тражили логичко размишљање и повезивање чињеница, будући средњошколци су показали да могу добро да ураде и задатке, за које нису научили решења напамет из збирки.Иако су ђаци после полагања изјавили да им је српски био лакши од математике, резултати показују другачије. У већини школа ученици су имали више бодова из математике, а разлог слабије урађеног теста из српског језика је, по оцени наставника, што нису пажљиво читали дате одломке, текстове, извештаје…
У ОШ „Бановић Страхиња“ само три ученика се нису појавила на „генералној проби“ завршног испита. Професори су задовољни како су се ученици показали и истичу да су резултати слични као прошле године.
– Имали су по 15 или 16 бодова по предмету, што су врло добри резултати, с озбиром да је максималан број поена 20 из сваког теста – каже Горан Вилотијевић, директор школе. – Иако се у медијима помињалао да им је математика била тежа, резултати које су показали говоре супротно.
И у ОШ „Светозар Марковић“ су задовољни успехом својих ђака, али како наводи директор Драги Лукић увек може боље. Најмањи број бодова био је шест из једног предмета, а највећи 20. Од 84 осмака, на полагању се појавило 76 ученика. Просечан број бодова из српског био је 13, а из математике 13,2.
– Наши ђаци су солидно урадили пробни тест и имају, у просеку, између 12 и 13 бодова – каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“. – Углавном су сви правили исте грешке, што се посебно односило на српски језик. Проблем је што не прочитају пажљиво задатак, јер се тражи разумевање текста. Деца која континуирано вежбају имали су по 18-19 поена, док су они који узимају књигу непосредно пре полагања имали и мање поена.
ПРАВИ ТЕСТ
Прави испит знања свршени осмаци ће имати 23. и 24. јуна, када ће полагати завршни испит из српског, односно математике. Пробни тест је помогао ђацима да разбију трему и да виде како ће то све изгледати на правом полагању. Мала матура ће се, као и пробна, полагати у фискултурним салама, школским ходницима и холовима.
Бранка Борисављевић
ПРОБНУ МАЛУ МАТУРУ ПОЛАГАЛО 99 ОДСТО ЂАКА
На пробно полагање мале матуре прошлог викенда изашло је 99 одсто ђака, а у школама у Србији се до краја недеље сумирају резултати тестова из српског, односно матерњег језика и математике, изјавио је данас помоћник министра просвете Зоран Костић.Пробна мала матура прошлог викенда није одржана у 65 основних школа, а тамошњи ђаци ће своје знање моћи да провере на тестирању предстојећег викенда у суботу, 21. маја.
Помоћник министра просвете подсетио је да полагање мале матуре није обавезно, али да је већина, 99 одсто ђака, изашло да провери своје знање и стекне сигурност пред званично полагање завршног испита. „Према утисцима ђака тестови на пробној малој матури нису били тешки. Могуће је освојити највише 20 бодова по тесту, а доста ђака освојило је више од 15 поена“, рекао је помоћник министра.
Он је навео да се пробна мала матура прошлог викенда полагала у укупно 1246 основних школа. До краја недеље треба да сумирају резултате тестирања, како би се утврдило које области су ђацима проблематичне и на чему треба додатно радити.
Мала матура регуларно ће се полагати 23. јуна из српског, односно матерњег језика и 24. јуна из математике. Сутрашње, пробно полагање за ђаке није обавезно. Ове школске године први пут се уместо квалификационих испита за упис у средње школе полаже завршни испит на крају осмог разреда, мала матура. Она ће се бодовати за упис у средње школе, а ове године неће се много разликовати од досадашњих квалификационих испита.
Полагаће се тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Предвиђено је да ове школске године на тестовима из српског језика и математике осмаци имају 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Из године у годину повећаваће се број непознатих задатака.
Beta
ПРОСЕЧНА ПЛАТА У СРБИЈИ МАЊА ОД МИНИМАЛЦА У ХРВАТСАКОЈ 16 05 2011
Исидора Крањчевић Владимир Спасић
Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону, чак је мања и од минималне плате у Хрватској, која је 385 евра. Радници у нашој земљи имају веће плате једино када се пореде с Македонијом, а економисти поручују да нам са садашњом економском политиком ускоро неће бити боље.
Као и годинама уназад, ако се погледа регион, запослени у Словенији имају најдебље коверте, а испред Србије су и Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина. Као што се разликују плате, тако се разликују и сектори који су најплаћенији. У Србији су, према подацима Републичког завода за статистику, највеће плате у марту примили запослени у експлоатацији нафте и гаса – чак 99.021 динар, док су најниже биле у кинематографској, телевизијској и музичкој делатности – 10.689 динара. У Хрватској су највећу плату имали запослени у маркетингу и истраживању тржишта, око 1.360 евра, док су најмање примили радници у прерађивачкој индустрији – 385 евра. О разлици у платама говори и податак да Словенац за једну просечну плату месечно може да купи 1.123 килограма шећера, а Београђанин свега 333 килограма.
У анонимној анкети у којој је учествовало више хиљада људи из Србије, Словачке, Мађарске, Чешке и БиХ показало се да су најплаћенији финансијски директори, ревизори и бренд менаџери, а најмање радници у металској индустрији, кројачи и запослени на каси. Истраживање је спровео сајт послови.инфостуд.цом и тако понудио могућност запосленима у Србији да упореде колико су плаћени у односу на колеге у појединим земљама региона и Европске уније.
Подаци анкете говоре да професори, полицајци и металски радници у Србији зараде два пута мање од колега у Чешкој. Само лекари од запослених у Србији могу да се похвале већим платама од медицинских радника у иностранству, тачније само од Мађара. Највише разлога за задовољсто имају програмери јер њихове зараде најмање заостају за примањима сличних стручњака у Словачкој, Чешкој, Мађарској и БиХ.
Судећи по ставовима економиста, грађани немају превише разлога за оптимизам. Могуће је да због избора плате буду повећане јавном сектору, али ефекти ће бити краткорочни. Ову могућност спомиње Стеван Санто, дугогодишњи директор суботичког „Пионира“, који каже да прегломазна бирократија представља доста гласача. Грађани ће мислити да су нешто добили, али све ће убрзо да поједе инфлација јер нема реалних извора за повећање. Санто истиче да је већ свима познато зашто су плате мале и шта је лек за то, али не жели да даје прогнозе када ће се ситуација променити.
– Ако се настави са садашњом економском политиком, мале су шансе да се плате повећају – поручује Санто, саветник у „Пиониру“.
Песимистичан је и економиста Драгован Милићевић. Он понавља да нема повећања плата без раста продуктивности и бруто друштвеног производа. Без стварања нове вредности све се своди на прерасподелу – или ће држава узети више привреди или ова њој. На питање да ли и успешне компаније запослене плаћају мање него што би могле, он одговара да то није ништа чудно.
– Зашто би неко платио 10.000 ако може да добије исту радну снагу за седам, осам хиљада? Тако ће бити док се не смањи број незапослених, а свако ко прогнозира када ће плате бити веће даје празна обећања – каже Милићевић.
