Правна питања и одговори

Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.

U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.

Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.

Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).

Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.

Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.

Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…

Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.

S. Gucijan

Буџетске квоте повећане су за 13,5 одсто у односу на прошлу годну, када су млади највеће интересовање показали за економске, медицинске, правне факултете, али су били атрактивни и географија, организационе науке, архитектура, безбедност…

Према предлогу, уписни рокови остају исти као и прошле године, па ће пријављивање за упис бити од 22. до 24. јуна, а пријемни испити од 27. до 29. јуна.

Приликом пријављивања потребни су фотокопије сведочанства сва четири разреда средње школе, диплома о положеном матурском испиту, доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита, а поједине високошколске установе имају и додатне захтеве, попут достављања фотографије, лекарског уверења…

Према досадашњим конкурсним правилима, приликом уписа кандидати се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата са пријемног испита.

Максималан број поена који кандидат може да освоји је 100, успех из средње школе „носи“ највише 40 бодова, док се на пријемном испиту може прикупити највише 60 поена, односно 80 бодова за кандидате на испиту за проверу склоности и способности на установама из уметности.

Успех из средње школе добија се збиром просечних оцена од првог до четвртог разреда средње школе помножен са два, предвидјају правила конкурса.

Из Комисије за акредитацију и проверу квалитета препоручују будућим бруцошима да уписују само акредитоване факултете и студијске програме и подсећају да се на сајту Комисије налази списак установа које су добиле дозволу за рад.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

– Za učenike osmog razreda osnovnih i maturante srednjih stručnih škola u Srbiji danas se završava drugo polugodište, osim za njihove vršnjake koji zbog štrajka prosvetnih radnika moraju da nadoknade časove.Prema rečima pomoćnika ministra prosvete i nauke Zorana Kostića, školska godina biće produžena za dva do pet dana u oko 100 osnovnih i srednjih škola, uključujući i gimnazije.

Osnovci od prvog do sedmog razreda raspuštaju se 10. juna, a ostali srednjoškolci 17. juna, predviđeno je kalendarom rada škola.

Maturanti gimnazija raspustili su se prošle sedmice i njih, kao i maturante srednjih stručnih škola, očekuju prijemni ispiti na fakultetima.

Osmaci se pripremaju za polaganje završnog ispita 23. i 24. juna, a oni koji konkurišu u umetničke škole, filološke i matematičke gimnazije polažu i prijemni ispit od 10. do 12. juna.

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 3. jula, prvi upisni krug u srednjim školama trajaće 13. i 14. jula, a drugi, popravni 16. jula.

Mladi koji učestvuju u projektu

Delegacija Evropske komisije u Bosni i Hercegovini i Srbiji, u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Srbije i Institutom za razvoj demokratije iz BiH, realizuje projekat pod nazivom „Nove veze pograničnih regiona“. Kroz druženje, dijalog i posete gradovima mladi iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostvaruju čvršću saradnju u svim segmentima.

U ovaj projekat uključeni su srednjoškolci iz Užica, Priboja, Prijepolja, Požege, Goražda, Višegrada, Bratunca i Srebrenice. Posetom gradovima, mladi se upoznaju sa prošlošću, ali je njihov fokus uspostavljanje pokidanih veza i pogled ka budućnosti.

Eldina Muratović iz Priboja ima sve pohvale za ovaj projekat.

„Mi smo prezadovoljni ovim projektom. Ovo jedno veliko iskustvo za nas. Pomaže nam da se upoznamo jedni sa drugima, upoznajemo različite kulture, običaje, opštine. Preko dana učimo i stičemo iskustva, a uveče imamo vremena i da se zabavljamo. Zaista nam puno znači, pomaže nam da razbijemo te predrasude jedni prema drugima, da uspostavimo kontakte“, kazala je Muratović.

Razbijanje predrasuda

Mladi iz osam opština Srbije i Bosne i Hercegovine nastoje uspostaviti pokidane veze, ali se fokusirati i na budućnost, kaže Maja Ličanin.

„Najlakši način za uspostavljanje ranije pokidanih veza jeste da se ljudi međusobno upoznaju, da svi shvatimo da imamo iste probleme i da smo svi slični. Kroz njihov direktan uticaj na njihove prijatelje, na okolinu, na familiju, te predrasude će se izbrisati i svi ćemo se na bolji način usmjeriti ka budućnosti, razvoju, samoodrživosti, i naravno, vladavini ljudskih prava, demokratiji i Evropi.“

U prethodnom projektu učestvovali su studenti, a sada su angažovani srednjoškolci, kaže Jasmina Ozlić.

„Srednjoškolci su neko s kim je čak možda i malo lakše raditi nego sa studentima. Studenti dođu sa nekim izgrađenim stavovima koji su često bazirani na nekim činjenicama koje su manje proizvod istraživanja i čitanja, a više nečega što ste negde čuli. Srednjoškolci su malo manje opterećeni time, malo manje znaju i onda su spremni da čuju neku drugačiju priču“, navodi ona.

Razgovori, sklapanje novih poznanstava i uspostavljanje kontakata, osnovno je što je potrebno činiti da se ljudi bolje upoznaju, kažu Dajana Bojković iz Višegrada i Branko Draškić iz Užica.

„Član sam ovog projekta ‘Nove veze’, za kojeg smatram da je jako dobar zato što podstiče neku međuljudsku saradnju, pogotovo između dvije zemlje, Bosne i Hercegovine i Srbije. Ovo je divan projekat s obzirom da smo upoznali mnogo novih ljudi, stekli mnogo novih iskustava.“

„Osnovni značaj ovog projekta je da se razbiju predrasude o ljudima druge vere, da se više družimo.“

Naredno druženje mladih iz ovih osam gradova zakazano je u Višegradu. Na kraju projekta, održaće se dvodnevni festival u Užicu. Tom prilikom prezentovaće se ekonomska i kulturna ponuda ovog regiona, što će omogućiti uspostavljanje platforme za pokretanje ozbiljnije saradnje ovih osam opština, a to će olakšati put ka Evropskoj uniji.

Autor / izvor: RSE

Сајам образовања испунио очекивања осмака

Премало места било је за све заинтересоване средње школе да се представе на Сајму образовања који је јуче био одредница осмацима из свих крајева престонице. Гужву су непрестано правили знатижељни „мали матуранти” намерени да што више сазнају о 23 куће знања. Смотру је први пут приредила Канцеларија за младе општине Врачар – више него успешно – закључак је посетилаца и организатора. Средњошколци нису штедели речи хвале за школе које похађају – осмаци су их помно слушали.

– И да поново бирам, одабрала бих Техничку школу ГСП као степеницу између основног и високог образовања. Богата је понуда смерова. Најатрактивнији су техничар за безбедност саобраћаја и за друмски саобраћај. Једино у одељењима ових профила уче и девојчице. Машински и електротехнички одсеци више су за дечаке – говорила је Јелена Јевђенијевић, ученица првог разреда школе ГСП, која ће кад матурира стећи звање техничара за безбедност саобраћаја и моћи ће да ради као диспечер.

Практична настава је адут сваког образовног профила Медицинске школе „Београд” у којој уче будући физиотерапеути, педијатријски техничари, бабице и медицинске сестре васпитачи, објашњавале су Радмила Рула и Маја Чурчић, ученице трећег разреда васпитачког смера.

– Ништа лепше нема од часова праксе у вртићима и на неонатологији Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а. Предивно је бринути о малишанима до три године у обданишту, а незаборавно купати, пресвлачити, дохрањивати тек рођене бебе у породилишту– дочарале су девојчице задатке од којих им зависе оцене из предмета васпитање и здравствена нега.

– Грађевинска школа нуди најтраженија занимања на тржишту рада. Једино она у Србији школује тесаре, армираче, зидаре, керамичаре… Са звањем и знањем које матуранти понесу из наше школе чека их сигуран посао. Гимназијалциморају да наставе школовање на факултету, a ми не ако не желимо. А колико је данас високообразованих, а незапослених? – питао је основце Ђорђе Теодосијевић, ученик трећег разреда Грађевинске школе, будући извођач завршних инсталатерских радова.

Млад и стручан професорски кадар, свестраност у образовању, богат ваннаставни програм адути су Седме београдске гимназије, по речима њених ученика Андреје Атанасијевића, Петра Кораћа и Петра Дошеновића. Једино што им недостаје су новија наставна средства у кабинетима физике и хемије и нове географске карте.

– Најбоља препорука Треће београдске гимназије је сарадња гимназијалаца и професора – несугласица нема. Предавачима није проблем да и за време одмора посвете пажњу ђацима– објашњавао је Милан Тепић, ученик другог разреда Треће гимназије, кад га је прекинула другарица из одељења Ања Димитријевић речима: „Професори су веома толерантни ако нам није приоритет предмет који предају. Подстичу нас да се такмичимо.

Ана Перуничић и Наташа Радић, осмакиње школе „Владислав Рибникар”, упијале су сваку реч гимназијалаца Треће коју желе да упишу.

– У „Рибникару” смо већ училе у двојезичном „француском” одељењу и желимо да наставимо образовање у „италијанском” одељењу Треће. Ако успемо да остваримо жељу, очекују нас редовна размена ученика и путовања у Фиренцу, Рим, Палермо где су гимназијалци већ били. За упис двојезичног одељења полаже се посебан пријемни из три дела – два писана и један усмени. Знање страног језика проверава се тестом граматике, писањем састава и усменим одговарањем. Минимум потребан за пролаз је 14 бодова, а максимално се може освојити 20. Уз то се рачунају поени са завршног испита, и све смо то сазнале на овом сајму – задовољне су осмакиње.

М. Симић-Миладиновић