Правна питања и одговори

СТОП ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА!

На јучерашњој седници представника Синдиката Телекома „Србија“, Јединственог Синдиката Телекома Србија, Јединственог Синдиката Телус, Синдиката „Телеком Србија“ Независност и Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије формиран је заједнички штрајкачки одбор и утврђени су следећи захтеви:

1. Стоп продаји „Телеком Србија“ а.д.;

2. Подела бесплатних акција „Телеком Србија“ а.д. пре приватизације, а према члану 23. Закона о праву на бесплатне акције.

Одлучено је да се организује велики протесни скуп у Београду, дана 19.03.2011. године У МИНУТ ДО 12.

ЗАЈЕДНИЧКИ ШТРАЈКАЧКИ ОДБОР

VEČERNJE NOVOSTI

Razjedinjeni, ni kada zauzmu jedan front, sindikati u Srbiji ne uspevaju ove zime da dobiju bitke za radnička prava. Država ne ispunjava njihove zahteve, pa ni onaj osnovni – da se zaposleni u Srbiji, bar sa minimalnom cenom rada, mrdnu sa dna lestvice u regionu. Sa sadašnjih 95 dinara, sindikati traže povećanje osnovne cene rada za deset dinara po satu. Dogovor nije postignut na Socio-ekonomskom savetu, pa će Vlada da kaže poslednju reč. Ali, sa povećanjem, očigledno, niko ne žuri. Ni granskim sindikatima ne ide bolje – prosvetari, zdravstveni radnici i policija, bilo da su pretili štrajkom ili ga i realizovani, ostali su praznih ruku. Niko od njih nije dobio ono što je u startu tražio. Iako je država, pod nadzorom MMF-a, rekla da para za veće zarade nema, štrajk prosvetara i dalje traje, bez rešenja na vidiku.

RANKA SAVIĆ, ASNS: KRIVA DRŽAVA

KAKVA nam je država, takvi su i sindikati. Nisu ni demokratskiji, ni bolji od države, jer dele istu sudbinu. Naravno da je interes Vlade da ima razjedinjene i kompromitovane sindikate, jer se tako lakše manipuliše zaposlenima. Za to su delom krivi i takozvani „kućni“ sindikati, koji deluju samo na nivou firme i nisu priključeni nijednoj centrali. Oni se mogu potkupiti sitnim privilegijama i njima je lakše manipulisati.

BRANISLAV ČANAK, UGS „NEZAVISNOST“: BELI MEDVEDI

DUŽINA staža na čelu sindikata nema veze sa demokratijom. Moj kolega u Americi bio je predsednik 54 godine. Slabost sindikata nije u tome, već u organizovanju na nivou preduzeća. Predstavnici sindikata u firmama sami ne rešavaju gotovo ništa, a imaju čak i sekretarice. Zavisno od broja članova, firma im plaća i sate sindikalnog delovanja, zakonom su zaštićeni kao beli medvedi. Centrala sindikata je nešto sasvim drugo. Njen jedini posao je borba za prava radnika.

LJUBISAV ORBOVIĆ, SSS SRBIJE: ZAŠTITA VAŽNA

MENI je ovo prvi mandat i čim sam izabran promenili smo statut, tako da niko ne može da bude predsednik više od dva uzastopna mandata. Na nivou centrala i granskih sindikata ne postoje privilegije. Ne kažem da uopšte nema manipulacija i privilegija, ali reč je o malom broju ljudi koji su predstavnici sindikata u pojedinim firmama. I nisu sve privilegije bez razloga. Važno je da sindikalni lideri budu zaštićeni zakonom, jer su upravo oni prvi kojih poslodavac želi da se oslobodi.

ПОЛИТИКА

Форум београдских гимназија тврди да је одлука саопштена, у Министарству просвете без коментара

Реформа средњег стручног образовања померена за годину дана

Реформа гимназија, најављена за почетак школске 2011/12. године биће одложена, као и реформа средњег стручног образовања.

Ову информацију објавио је јуче Форум београдских гимназија, наводећи у саопштењу да је одлуку Министарства просвете да одложи почетак реформе на округлом столу у Привредној комори Србије присутнима јавно саопштио званичник Министарства просвете. „Разлози су многобројни, а доминирају следећи: противљење Националног просветног савета, Националног савета за средње стручно образовање и заједнице гимназија. Главна замерка је била да прво треба донети стратегију образовања и стандарде постигнућа, па тек затим кренути у реформу”, образлаже се у саопштењу Форума београдских гимназија. Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да је учеснике округлог стола посвећеног настави информатике у реформисаним гимназијама представник Министарства просвете обавестио да ће реформа гимназија и средњих стручних школа бити одложена за школску 2013/14. годину.

– Још се не зна како ће изгледати општа матура која ће бити улазница за факултет и која ће се знања ученика проверавати. Без тога, што је крајњи циљ гимназијског образовања, не можете да правите наставне планове и програме. Ситуација са средњим стручним школама је још компликованија, јер ђаци се школују за бројне образовне профиле, а имају и стручну матуру, што све треба да се стандардизује и добро осмисли – истиче Сокић.

У Министарству просвете, међутим, информација о томе да се реформа одлаже није се могла јуче проверити, будући да није било никога доступног за изјаве на ту тему. У Националном просветном савету, с друге стране, кажу да никакав званични документ о одлагању реформе до сада нису добили. Професор др Десанка Радуновић, председник Националног просветног савета, изјавила је да је ово тело упутило Министарству просвете захтев да реформа буде одложена, али да одговор нису добили.

– Могло се чути да ће се усвојити измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања којима би се одложила реформа гимназија, да се та могућност разматра, али званично немамо никакву потврду о томе – рекла је др Радуновић.

Национални просветни савет је, иначе, крајем 2010. године затражио од Министарства просвете да се реформа гимназија одложи за 2012. годину, истичући да нема довољно времена да се нови наставни планови донесу и усвоје на задовољавајући начин. Помоћник министра просвете, Богољуб Лазаревић, поводом тих захтева својевремено је указао на то да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да наставни планови и програми у области образовања треба да буду иновирани за школску 2011/12. годину, али у Националном просветном савету нису искључивали могућност да њихов захтев ипак буде усвојен. Да ли се то десило, јуче се није могло званично потврдити ни у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, јер ни њима није стигао никакав документ из Министарства просвете нити су званично обавештени да је донета одлука о одлагању реформе средњег образовања.

Ј. Чалија

PRESS

Balast… Na teret svih nas padaju ogromni gubici državnih firmi, subvencije koje im se isplaćuju iz budžeta, krađe na tenderima…Svaki stanovnik Srbije dotira rad javnih preduzeća sa 700 evra godišnje, pokazuje istraživanje Pressa u nastavku serijala o haosu u firmama pod državnom kapom, a ekonomski stručnjaci i privrednici jedino rešenje da se to promeni vide u smeni postojećih stranačkih direktora i postavljanju profesionalaca.

Računica je prosta: u Srbiji ima 590 javnih preduzeća, koja zajedno imaju gubitak veći od četiri milijarde evra i samo po tom osnovu svaki od oko 7,5 miliona stanovnika Srbije u minusu je oko 530 evra. Svi plaćamo i subvencije iz budžeta za te firme, što na godišnjem nivou odnese 250 miliona evra (još 35 evra po stanovniku). Takođe, prema podacima koje je svojevremeno izneo i Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, na javnim nabavkama godišnje „nestane“ milijarda evra, što je još 135 evra po stanovniku. Ukupno: 700 evra po glavi. A na sve to javna preduzeća su i najveći dužnici privredi, jer kasne sa isplatama od osam do 10 meseci. Pri tom, na plate više od 8.000 rukovodilaca u tim firmama godišnje ode 110 miliona evra.

Stručnjaci ocenjuju da je jedina solucija oslobađanje javnih preduzeća od stranačkih kadrova i ozbiljna kontrola njihovog poslovanja.

Direktorski bonusi

– Bolje je platiti dobrog menadžera nego imati dobro plaćene partijske poslušnike. Profesionalce bi mogli da motivišete i bonusima za dobro poslovanje, dok sadašnji direktori takođe uzimaju te bonuse, a opet nemaju rezultate – jasan je Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ekonomista Miroslav Zdravković siguran je da bi za 150.000 do 300.000 dinara, koliko zarađuju sadašnji direktori, neki profesionalac mnogo bolje rukovodio firmom.

– Mislim da je plata od 150.000 dinara više nego pristojna i samo je stvar toga da se radi na javan način i da postoji ozbiljan plan. Država bi trebalo da učini rad javnih preduzeća transparentnim u smislu njihovih bilansa. Na primer, na sajtu Ministarstva finansija Hrvatske možete da vidite kako posluju njihova javna preduzeća i to je javan podatak. Čak je i predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik rekao da se rukovođenje ovim firmama mora profesionalizovati i da one ne smeju da se gledaju kao partijski plen. Pa zar treba Lisovolik da nam priča o tome šta treba da radimo – sarkastičan je Zdravković.

U Uniji poslodavaca potvrđuju da su javna preduzeća najveći dužnici privredi.

– Imamo slučajeve da država optuži oštećena privatna preduzeća da ne uplaćuju PDV ili poreze i doprinose za radnike, a javna preduzeća za koja su mesecima radila duguju im novac. Na taj način država štiteći javna preduzeća godišnje upropasti na desetine malih i srednjih preduzeća i natera ih u bankrot ili privremenu obustavu rada – kaže Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Milionska dugovanja

On dodaje da je samo u novembru prošle godine ova organizacija primila 34 žalbe malih i srednjih preduzeća o milionskim iznosima koje im duguju javna preduzeća.

– Naše stručne službe su od njih dobile informacije da im JP na ime isporučene robe i obavljenih usluga duguju više od 4,7 milijardi dinara! Pre nekog vremena smo saznali i za jednu beogradsku kompaniju koja zapošljava oko sto ljudi, a javna preduzeća joj duguju 140 miliona dinara već deset meseci. Pri tom, Poreska uprava hoće da ih zatvori zato što nisu platili 26 miliona dinara avansnog PDV-a – i sam se čudi Rajić.

Posebna priča su tenderi. U Srbiji se godišnje sprovedu javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra, a četvrtina od toga „nestane“ u malverzacijama. Kako kažu u Uniji poslodavaca, na javna preduzeća otpada 32,4 odsto od ukupne vrednosti javnih nabavki.

Radovan Marković