Правна питања и одговори

VEČERNJE NOVOSTI

Prosvetari privremeno odustali od radikalizacije štrajka i skupa ispred Vlade. Smanjenje plata zaoštrava štrajk

ŠTRAJKAČI su, bar privremeno, odustali od praznih učionica. Ranije najavljena potpuna obustava nastave u sredu, 9. marta, odložena je. Nema ništa ni od protesta ispred Vlade Srbije 23. marta, kažu sindikalci, jer tog dana u Beograd dolazi premijer Rusije Vladimir Putin.

Radikalniji štrajk su najavili ukoliko Ministarstvo prosvete ostvari upozorenja i umanji im zarade za dane kada su učionice bile prazne ili časovi skraćeni na pola sata. U ponedeljak je prosveta primila prvi deo februarske plate, kada je štrajk i otpočeo, i to uobičajene akontacije. Konačan obračun i drugi, umanjeni deo plate, očekuju ih tek za dve nedelje, kada će znati da li ulaze u novi sukob sa državom.

– Čekaćemo taj drugi deo plate, a onda ćemo odlučiti o daljim koracima. Pretnja o umanjenju je bez osnova. Ako bude ostvarena, pravdu ćemo tražiti na sudu, ako treba i u Strazburu – kaže za ”Novosti” Tomislav Živanović, predsednik GSPR ”Nezavisnost”.

Živanović kaže da će sva tri sindikata koja su u štrajku još jednom razmatrati ponovni generalni štrajk i ako se slože, učionice bi opet mogle da budu prazne.

Ministar prosvete Žarko Obradović još jednom je u ponedeljak ponovio da je država ozbiljna u nameri da štrajkačima plati po učinku, a ne pune plate.

– Ima ljudi koji uopšte nisu radili tokom štrajka, onih koji su časove držali 30 minuta i onih koji su normalno bili na nastavi i svi će biti plaćeni prema onome koliko su radili – ponovio je Obradović.

U štrajku prosvetara Obradović vidi borbu za novo članstvo, bez želje da se nađe zajednički jezik i okonča protest.

KOLEKTIVNI UGOVOR KAO U POLICIJI

MINISTARSTVO prosvete i sindikati nastavljaju u sredu pregovore oko novog kolektivnog ugovora. Živanović iz ”Nezavisnosti” kaže da su zahtevi koje su poslali Ministarstvu najbliži onome što su novim kolektivnim ugovorom dobili policajci – definisanje najnižih zarada, isplate jubilarnih nagrada, visine koeficijenata…

DANAS

– Ministar prosvete Žarko Obradović je na tribini „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“, u organizaciji agencije Tanjug juče istakao da obrazovanje u Srbiji „nezaustavljivo ide napred, uz sve probleme“. On je naveo da su napravljeni krupni koraci, ilustrujući to podacima sa poslednjeg PISA testiranja, po kome je broj funkcionalno nepismenih smanjen sa 52 na 33 odsto

Međutim, Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u penziji, ukazao je da se ništa značajno nije promenilo, jer bi u suprotnom i bolji učenici ostvarili napredak na PISA testiranju. Ovako, je kako kaže, samo podignut donji prag. Ivić je rekao da 80 odsto đaka u prvom razredu voli školu, ali da je na kraju osmog razreda isto toliko učenika mrzi. Nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević ocenio je stanje u obrazovanju kao „tragično“. On je istakao da su ankete o ulozi obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje ovog sektora može da ima uticaj na položaj određene stranke na sledećim izborima, pa zbog toga stranke i „beže“ od ovog resora.

РТС

Министар просвете Жарко Обрадовић, представници синдиката и стручњаци, оценили на трибини „Куда иде образовање у Србији“ да су неопходне системске промене. Штрајк просветара израстао у борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик, навео министар.

На трибини „Куда иде образовање у Србији“, уз присуство министра просвете Жарка Обрадовића, стручњака и представника синдиката оцењено је да иако помака у квалитету образовања има, читав школски систем у Србији чека велики посао.

Штрајк је, наравно, био незаобилазна тема. Министар просвете је упозорио да новца нема, а онима који штрајкују поручио да ће у складу са тим и плата бити мања.

„Чини ми се да је штрајк израстао у једну борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик и да штрајк стане“, истакао министар.

Према Обрадовићевим речима, изгледа да постоји страх појединаца од синдиката да ће уколико донесе једнострану одлуку бити оптужен од стране својих колега да је издао синдикалне циљеве.

Синдикалци, ипак, напомињу да мала плата не значи само лошије образовање него и васпитање деце.

„Ако не платите једну учитељицу, која школује 200-300 деце, добро за њен рад, платићете касније десет полицајаца због лошег образовања“, истакао је Томислав Живановић из синдиката „Независност“.

Није проблем у деци

По оцени стручњака стање школства је инертно и отпорно на промене. Добро је, тврде, што је као такво одолело последицама кризе и штрајкова.

Професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић из Национално-просветног савета оценио је да систем функционише на доста ниском нивоу, али стабилно.

„Моја прогноза, на основу свега што знам о образовању је да ће се, уколико не предузмемо врло систематске мере, такво стање наставити“, наводи Ивић.

Стручњаци су упозорили и на забрињавајућу тенденцију, да приватне часове математике, на пример, узима 70 одсто ученика.

Бивши министар просвете Гашо Кнежевић нагласио је да није проблем у деци, већ у математичарима који, или неће, или не знају да пренесу знање.

Трачак наде да ће се неке дилеме решити, ипак, улива нови састанак о колективном уговору, заказан за среду.

BLIC

– Bivši ministar prosvete Gašo Kneževih izjavio je danas da je obrazovanje visoki razvojni resurs društva, zbog čega sadašnje „tragično stanje“ mora rezultirati, ne samo zabrnutošću, već i akcijom.

Knežević je, na okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji agencije Tanjug, naveo da je uloga države u tome veoma važna i da bi ona trebala da nađe pravo mesto obrazovanju u celokupnom sistemu vrednosti.

„Pitanje položaja obrazovanja je strateško pitanje“, kazao je Knežević, upozorivši da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciju da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove matematike kako bi dopunili svoje znanje, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenesu znanje učenicima.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, zaključio je Knežević.

TANJUG

Obrazovni sistem Srbije je oblast u kojoj se tek očekuje veliki posao, kako bi škole postale ustanove u koje đaci rado idu, a sama delatnost, iz sadašnjeg stanja opterećenog problemima, postala visoki razvojni resurs društva, zaključeno je danas na Okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug.

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem čeka veliki posao, ali su i načinjeni krupni koraci, za šta je dobar primer, kako je rekao, uspeh đaka iz matematike, informatike, astronomije, stranih jezika i drugih oblasti.

„Pokazatelj da je obrazovni sistem krenuo u pozitivnom smeru su i rezultati PISA testova, koji su pokazali da je u Srbiji čitalačka pismenost povećana za oko 40 poena, a naučna i matematička za sedam“, rekao je Obradović.

Na skupu je ukazano da je za unapređivanje položaja obrazovanja potreban čitav niz sistemskih dokumenata, poput strategije obrazovanja, nacionalnog okvira kvalifikacija, izmena Zakona o osnovma sistema obrazovanja i vaspitanja…

Profesor Ivan Ivić je, uz ocenu da je obrazovanje razvojni činilac društva, naveo podatke prema kojima 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, ali da na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu.

„Škola treba da bude mesto življenja, a ne samo mesto gde se održavaju predavanja“, rekao je Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta, navodeći da ucenici provedu osminu života u školi, čija vaspitna uloga mora biti ojačana.

On je mišljenja da se naš obrazovni sistem ipak nije upadljivo srozao, i pored kriznih godina, na šta ukazuju brojna međunarodna testiranja.

„Obrazovanje je viđeno kao razvojni činilac ukupnog razvoja Srbije“, kazao je Ivić, ističući da su smernice iz desetogodišnjeg razvojnog plana „Srbija 2020“ sadržane u dokumentu „Pravci razvoja i unapređivanje kvaliteta predšskolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja za periodu 2010.-2020 godine“, koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet.

On je rekao da su u njemu navedene mere koje, ako se primene, mogu dovesti do promene stanja u školama, veće efikasnosti, boljeg kvaliteta obrazovanja…

Ivić je rekao da se ne slaže sa procenom Svetske banke da u obrazovanje izdvajamo približno koliko i druge zemlje, smatrajući da je taj procenat manji, uz ocenu da se mora raditi na modernizaciji koncepcije obrazovanja, jer postoji praksa da se uči samo za ocenu.

Ocenivši da je obrazovanje visoki razvojni resurs svake države, bivši ministar prosvete Gašo Kneževih naveo je da sadašnje, kako je rekao, tragično stanje, mora rezultirati ne samo zabrinutošću, već i akcijom.

„Uloga države u tome je veoma važna“, rekao je profesor Knežević i upozorio da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciji da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete, u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu, pokazale da svega dva odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenese znanje učenicima i upozorio da svako ko ima mogućnost, opredeljuje se za školovanje u inostanstvu.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, rekao je Knežević.

Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić istakao da je veliki procenat radne snage na tržištu nedovoljno kompetentan, zbog čega je potrebna saradnja univerziteta i privrede.

Među traženim zanimanjima u 2010. godini bili su inženjeri elektrotehnike, i to smer energetika, telekomunikacije i elektronika, potom diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, inženjeri poljoprivrede, i to smera za prehrambenu tehnologiju.

Deficitarna zanimanjima u protekloj godini bila su i ekonomisti sa smerom finansije, kao i profesori svih stranih jezika, što je trend poslednjih godina, rekao je Đukić.

On je ocenio da Srbiji nedostaje sistem prognoza kretanja na tržištu rada, a da je jedan od problema i to što postoje škole koje su „generatori nezaposlenosti“ i koje produjkuju profile za koje nema perspektive na tržištu rada.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ukazao da je preduslov dobrog i kvalitenog obrazovanja jaka i zdrava privreda i kao veliki problem označio to što se u obrazovanje ulaže mnogo manje nego u zemljama EU, i što 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate.

„Srbija mora više da uradi i na privlačenju dijaspore, jer najobrazovaniji deo Srba živi izvan granica zemlje, a njihovo obrazovaje koštalo je 12,5 milijardi evra“, istakao je rektor Kovačević i naglasio da će kategorija uslovnog upisa trajati još dve godine, nakon čega se prelazi na sistem školovanja „godina za godinom“.