Актуелно

РТВ

Млади наставници, доценти и асистенти са Универзитета у Новом Саду данас су добили још 26 нових станова, који ће бити усељени после расподеле након окончања конкурса.

Свечаној предаји станова, на Новом насељу, присуствовали су председник Владе Војводине Бојан Пајтић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић, ректор Мирослав Весковић и председник Управног одбора Фондације за решавање стамбених проблема младих наставника, истраживача и уметника Радован Пејановић.

Kasni obnova Doma učenika u Pirotu

PIROT - Đaci pirotske Mlekarske škole prinuđeni su da stanuju u barakama jer obnova Doma učenika nije završena na vreme. Osim što stanuju u barakama koje su nekad korištene za smeštaj radnika HE “Pirot”, đaci moraju i da putuju svakog dana do škole udaljene četiri kilometra.

Privremeni učenički dom

U školi kažu da će 40 đaka privremeno biti smešteno u barake do početka grejne sezone i navode da radovi u domu kasne zbog tenderske procedure. Učenicima je obezbeđena ishrana i autobusima putuju svakog dana u školu i nazad, što će platiti škola i lokalna samouprava.

Око 500 младих програмера и информатичара из Србије и региона учествовало је током викенда на Бабл Кап такмичењу које се одржава на Електротехничком факултету у Београду. Студенти и средњошколци кажу да су таква такмичења одлична припрема за посао.

Млади програмери и информатичари такмичили су се током викенда на Бабл Капу, који се већ четврту годину одржава на Електротехничком факултету у Београду.

Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Racionalizacija mreža škola i broja nastavnika uz adekvatni socijalni program, jednosmenski rad u školama i osavremenjivanje nastavnih planova, reforma nadzorničke službe .. predlozi su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Zvuči, a i jeste, apsurdno da su sve škole u Srbiji – i one na vrhu Kopaonika i u bespućima Homolja, u banatskoj ravnici i one u centru Beograda – dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode. Dodajmo geografskim i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da je šablonski rad jednostavno nije moguć.

Ministarstvo prosvete i nauke Srbije raspisalo je konkurs za učeničke stipendije i kredite u školskoj 2011/20012 godini, a prijave se mogu poslati do 1. oktobra.

Informacije o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji za prijavljivanje dostupne su na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji danas je počelo polaganje prijemnih ispita u drugom, septembarskom, upisnom roku za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počele su prošle sedmice prijavljivanjem kandidata, a polaganje prijemnih ispita, osim danas biće organizovano sutra i u sredu 7. septembra, prema rasporedu fakulteta i visokih škola.

Ученици четвртог разреда Математике гимназије освојили три медаље на Међународној олипмпијади из астрономије и астрофизике у Пољској. Освојене две сребрне и једна бронзана медаља.

РТС

Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу,    одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.